Ovo su najveće predrasude o učenju na daljinu

Učenje na daljinu pruža mnogo veću slobodu i odgovornost, pa uspeh zaista zavisi samo od vas: od vaše samodiscipline, predanosti i posvećenosti

Zajedničko za sve novine jeste da se u početku suočavaju sa predrasudama. Setite se: Ken Olsen, osnivač i direktor Digital Equipment Corporation, još 1977. rekao je da nema razloga da bilo ko poželi kompjuter u svom domu. I to je sasvim u redu. Nepoznanice vas stavljaju u poziciju da o nečemu ne znate (apsolutno) ništa, naročito kada je reč o tehnološkim i tehničkim dostignućima.

Isti je slučaj i sa učenjem na daljinu: i dalje je izjednačeno sa dopisnim školama. Iako su one, pre svega, bile osmišljene za ljude od karijere, zbog nedostatka "živog" kontakta i mnogo prostora za manipulaciju, trajno su obeležene kao suviše lak način da se dođe do diplome.

Preporučujemo

Sve negativne odlike učenja van školskih ustanova su nepravedno prenete na koncept učenja na daljinu. Jer ovakav način učenja vas, učenika, stavlja u još aktivniji položaj. Za razliku od tradicionalnog načina, gde se skoro svakodnevno proverava da li ste došli na predavanje i dokle ste stigli sa gradivom, učenje na daljinu pruža mnogo veću slobodu (i odgovornost), pa uspeh zaista zavisi samo od vas: od vaše samodiscipline, predanosti i posvećenosti.

Problem jeste to što svi imaju formiran stav o učenju na daljinu, iako većina ovaj koncept nikada nije isprobala. Evo najčešćih pitanja s kojima se "učenici na daljinu" susreću.

Kako ćeš sam/a?

Lepo. Sigurno je da ste proučili program koji ćete pratiti, kompjuterski ste „pismeni” čim ste u tome uspeli i imate dobre razloge zašto vam ovaj koncept odgovara. Ostali moraju da se nateraju da ujutru krenu na fakultet; vi samo treba da pronađete vreme kada ste najfokusiraniji i najviše vam odgovara da pogledate predavanje. Vi određujete rokove i vaša je odgovornost da ih poštujete. Uz to − suštinski niste sami. E-mail, chat, forumi − drugim rečima, aktivna komunikacija postoji.

Koga ćeš da pitaš kada ti nešto nije jasno?

Profesora, naravno. I kod učenja na daljinu postoje konsultacije, e-mailom ili preko live chata. Ne morate da se oslanjate na tuđe beleške i pitate se koliko su relevantne. Uz to, činjenica da ste pomalo prepušteni sami sebi u stvari je prednost: nalazite nove izvore, menjate pristup problemu, istražujete… I spremate se za rešavanje problema na koje ćete kasnije, kao profesionalci, nailaziti.

Sve radiš online? Je l’ to uopšte priznata diploma?

Ako ste izabrali kredibilnu instituciju, podrazumeva se da je priznata. Na web strani takvih institucija je akreditacija uvek jasno istaknuta. Kod institucija koje zaista brinu o svojim polaznicima, kvalitet sertifikata jednako je važan kao i znanja koja dokazuje. Koja vrata će vam "papir" otvoriti, zavisi samo od vas.

A šta ako shvatiš da takav način nije za tebe?

Ništa. Ako baš ne ide, uradite isto što i svi drugi u takvoj situaciji: naterajte sebe da završite započeto. S obzirom da vi birate dinamiku, ni to vam neće predstavljati preveliki problem. Ali to već nema nikakve veze sa konceptom učenja.

I još nešto: Academic and Business Research Institute objavio je istraživanje o uspešnosti učenja na daljinu, sprovedeno na univerzitetu u Severnoj Karolini. Obuhvaćeno je 100 (50+50) studenata na dva predmeta, predstavljena tradicionalno i online. Rezultati su pokazali da su studenti „na daljinu” bili redovniji na predavanjima i imali bolje rezultate od onih koji su predavanja slušali u amfiteatrima. Još zanimljivije − od predavanja je odustalo 14 polaznika tradicionalne nastave i samo 6 studenata koji su učili na daljinu. Toliko o predrasudama.

Najvažnije je da želite nova znanja. Srećom, tehnologija radi za vas.

(Telegraf.rs)