Evo koliko vremena izgubimo na radnom mestu!
Drugim rečima, manje od 60% radnog vremena provede se u efektivnom radu, a više od 80% prekida imaju trivijalne uzroke, potpuno nevezane za sam posao
Ići svakoga dana na posao ne mora nužno da znači da konstantno radite. I sami znate koliko je samo ometača na svakom koraku. Pored svih imejlova, sastanaka, telefonskih razgovora, postavlja se pitanje koliko zapravo imamo vremena za sam posao? Zanimljiva studija IT kompanije Atlassian pokazala je urnebesne, ali istovremeno i zastrašujuće podatke o svakodnevnom gubitku vremena na radnom mestu.
Krivac broj 1: imejlovi
Ako se trudite da vam Inbox bude prazan radite Sizifov posao. Zaposleni u proseku primi 304 poslovna mejla mesečno, 36 puta po satu proverava Inbox, a potrebno mu je 16 minuta da se posle proveravanja prijema skoncentriše na svoj osnovni posao. Računica kaže da je na godišnjem nivou ovo gubitak od oko 1800 dolara na nepotrebne prepiske, do 4100 dolara na neefikasnu komunikaciju usled loše napisanih mejlova i 1250 dolara na spam.
Krivac broj 2: besmisleni sastanci
Svi se slažu da su sastanci mahom najveće ubice produktivnosti i kreativnosti. Međutim, stvari stoje možda još gore. Najveći broj zaposlenih koje je ovo istraživanje obuhvatilo ima oko 62 održana sastanka tokom meseca. Jedna polovina ovih sastanaka smatra se potpunim gubljenjem vremena. Broj sati provedenih u neproduktivnim sastancima iznosi zabrinjavajućih 31 sat mesečno. Čak 91% ispitanika provede sastanke u sanjarenju, 96% se i ne pojavi, a 39% ih bukvalno prespava. Skoro 43% smatra da je sastanaka previše, 73% se tokom sastanaka bavi drugim stvarima, a 47% odgovorno tvrdi da su sastanci ubedljivo najveći gubitak vremena i produktivnosti. Procena gubitka novca od održavanja besmislenih sastanaka samo u SAD iznosi neverovatnih 37 milijardi dolara na godišnjem nivou.
Krivac broj 3: stalne smetnje
Sve počinje tako što vas neko od kolega pita nešto neobavezno. Jedan razgovor, dve poruke, tri imejla... i radni dan je ubrzo završen. U proseku, u toku dana zaposleni 56 puta bude ometen u izvršavanju svog zadatka. Kontinuiran rad na jednom zadatku pre promene iznosi zabrinjavajućih 3 minuta, a čak 2 sata na dnevnom nivou su potrebna da se čovek oporavi od svih sitnih distrakcija. Drugim rečima, manje od 60% radnog vremena provede se u efektivnom radu, a više od 80% prekida imaju trivijalne uzroke, potpuno nevezane za sam posao.
Želite uspeh u biznisu? Batalite ovaj tekst i vratite se svom poslu!
(Telegraf.rs)