VESELIN JEVROSIMOVIĆ: Linux ne koristi veliki broj ljudi. Ovo su glavni razlozi

- Jedna od glavnih mana je nedostatak poslovnih softverskih alata na koje su ljudi navikli i koji im pomažu da brže i kvalitetnije obavljaju svakodnevne zadatke - istakao je Veselin Jevrosimović u svojoj kolumni u "Informeru"

Linux je veoma poznat operativni sistem, ali mu nikako ne polazi za rukom da uđe u masovnu upotrebu. Razlozi za to su brojni, a Veselin Jevrosimović, predsednik kompanije Comtrade, u svojoj kolumni za dnevni list "Informer" otkrio je neke od njih.

Preporučujemo

"Bezmalo dve decenije traju napori da se Linux operativni sistem uvede u masovniju upotrebu. Bilo je raznoraznih inicijativa tim povodom, ali za sada bez značajnijih uspeha. Pobornici Linux softverske platforme kao glavnu prednost ističu kako je softver besplatan za upotrebu, da je programski kod otvoren i da ga razvija zajednica programera, a neretko se spominju i manji hardverski zahtevi i otpornost na viruse. Sa druge strane, prećutkuju se brojni problemi, kao i činjenica da su pomenute prednosti krajnje relativne.

Jedna od glavnih mana je nedostatak poslovnih softverskih alata na koje su ljudi navikli i koji im pomažu da brže i kvalitetnije obavljaju svakodnevne zadatke. Premda postoji izvestan napredak, još uvek se ne nazire trenutak kada će kućni i poslovni korisnici moći da koriste Linux na svojim računarima dovoljno udobno. Ostaje primena u računarskoj i mrežnoj infrastrukturi, odnosno na serverima. Ovde problem može biti upravo to što softver razvija nepoznata grupa programera, pa nikada ne možete biti sigurni da li su ostavljene slučajne ili namerne greške koje mogu narušiti pouzdanost i sigurnost sistema (tzv. „trojanski konji“).

Poseban problem je održavanje. Linux je komplikovaniji za podešavanje i nadgradnju, a stručnjaci u ovoj oblasti deficitarna su „roba“ i zbog toga značajno skuplji. Dobijete besplatan softver, ali onda godinama morate da ulažete u skupo održavanje. To je princip u narodu poznat kao „ko ne plati na mostu, platiće na ćupriji“. Primer je sistem za elektronsku upravu koji je svojevremeno naša država dobila na poklon od vlade Estonije. Naši političari trebalo bi da izbegavaju ovakve „poklone“ iz više razloga.

Najpre, sam pojam e-government i takozvani „estonski model“ zastareo je i prevaziđen, a kod nas je neprimenjiv, osim ako ne postoje neki drugi interesi (na primer, masne provizije za pojedince). Dalje, u slučaju uvođenja, morali bismo da plaćamo njihove stručnjake i na taj način se vežemo za tuđu tehnologiju. Srbija treba da se okrene modernim tehnologijama, iskoristi sopstvene potencijale i domaću pamet."

(Telegraf.rs / Izvor: Informer)