Uticaj video igara na ljudski mozak

Dva svakako najveća problema koje video igre sadrže su nasilje i zavisnost od igranja. Ako pogledamo na trendove u gejming industriji kroz popularnost dolazimo do zaključka da je nasilje u video igrama manje zastupljeno nego u ostalim vidovima masovne, opšte prihvaćene zabave.

Često se po medijima mogu čuti razna mišljenja vezana za uticaj video igara na decu. Nažalost većina članaka se odnosi na negativan uticaj video igara. Evolucijom video igara i njihovih konzumenata u poslednje vreme, možemo očekivati promenu dosadašnjeg negativnog poimanja uticaja video igara.

Pozitivnom stavu prema video igrama doprinosi i sve veći broj naučnih radova koji se bave pozitivnim uticajem video igara.

Donošenje bržih i ispravnijih odluka

Profesor kognitivne nauke Dafne Bavalije je sa svojim saradnicima sa univerziteta Ročester 24. Avgusta 2010. objavila studiju koja je pokazala da igranje akcionih igara povećava igračima mogućnost donošenja bržih i ispravnih odluka. U svom istraživanju ovi naučnici su došli do neočekivanih rezultata kod igrača koji su bolje razumeli dešavanja oko sebe. Igrači akcionih igara nisu bili bolji samo u igranju, već su i razvili mnoge veštine koje su mogli da koriste u svakodnevnom životu. Neke od prvih i vidljivih naznaka različitosti ovih ljudi bili su bolje snalaženje u prostoru, mogućnost tačnijeg praćenja pojedinaca koji se nalaze u masi, kao i brže čitanje tekstova sa sitnijim slovima. Kao jedna on najvećih prednosti ovih ljudi bila je povećana mogućnost rada više radnji isto vreme, tzv. multitasking. U naučnom časopisu Current Biology, Dafne Bavalije, Aleksandar Puže i Šon Grin su iskazali da se igranje akcionih video igara može smatrati treningom ubrzanja reakcija u svakodnevnom životu. Istraživanje je obuhvatalo desetine igrača video igara od 18-25 godina koji su bili podeljeni u dve grupe. Prva je igrala igre Call of Duty 2 i Unreal Tournament dok je druga grupa igrala znatno sporiju igru, Sims 2. Nakon 50 sati igranja, pred igrače su postavljeni zadaci, gde su nakon kratkog uvoda morali da daju brze i tačne odgovore. Igrači akcionih igara su na kraju testa i do 25% brže odgovarali na pitanja, a da pritom ti odgovori budu tačni .

Kreativnost kod dece

Profesorka Mičigen Stejt Univerziteta, psiholog Linda Džekson, je sa svojim saradnicima radila naučno istraživanje koje je obuhvatilo preko 500 dece uzrasta 12 godina. Istraživanje koje je ova profesorka sprovodila pokazalo je da je kreativnost kod dece koje igraju video igre povećano u odnosu na drugu decu. Ovo istraživanje je bilo prvo koje je ukazalo na uticaj tehnologije prema kreativnosti. Takođe istraživanje je pokazalo da je upotreba mobilnih telefona, interneta i računara u druge svrhe osim igranja delovalo negativno na dečiju kreativnost. Istraživanje koje je obavila Linda Džekson je obavljano uz pomoć Torrance Test-a. Torrance Test je naučno prihvaćen test u kome je potrebno nacrtati kreativni crtež koristeći zakrivljene linije, imenovati crtež i kasnije napisati priču na temu crteža. Istraživanje je objavljeno 2011 godine u naučnom časopisu Computers in Human Behavior.

Povećana agresivnost kod dece?

Da li igranje igara kao što su HALO, Mortal Kombat ili Grand Theft Auto kod dece gde je prisutan simptom depresije služi kao okidač u povećanju depresije ili povećane agresivnosti? Prema profesoru Kristoferu Fergusonu sa Stetson univerziteta i nezavisnom istražitelju Šeril Oslon koji su objavili studiju u naučnom časopisu Springer’s Journal of Youth and Adolescence odgovor je NE. Prema ovom istraživanju, deca koja imaju simptom nedostatka pažnje su nakon igranja igara dobijali smirujući efekat koji im je pomogao da smanje agresivnost. Ferguson i Olson su istraživanje obavili na 377 dece različitih etničkih grupa prosečne starosti od 13 godina. Ovo istraživanje je bilo deo velikog projekta koji je napravila vlada Amerike i koji je bio zadužen da ispita uticaj nasilja u video igrama na omladinu. Zaključak koji je donela ova studija je da nije pronađena veza u povećanju delikventnog ponašanja kod dece testiranog uzrasta koja poseduju simptome depresije i nedostatka pažnje.

Dakle, kada se zapitate kako video igre utiču na mozakak, gledajte na to kao na uticaj vežbanja koje ima na zdravlje. Postoje loše vežbe čije korišćenje donosi štetu vašem ogranizmu, pa tako postoje i loši načini da se iskoriste beneficije video igara.

Ako se telo vežba u normalnim granicama, u godinama predviđenim za određenu vrstu vežbe, one i te kako mogu biti zdrave po nas i možda nam produžiti život. Isto tako, neke video igre u razumnim količinama pozitivno utiču na naš mozak, inteligenciju, reflekse, pa čak i koncentraciju.