Zabrana benzinaca i dizelaša u EU pod znakom pitanja: Građani protiv, industrija na nogama
Evropska unija planira da do 2035. godine u potpunosti zabrani prodaju novih automobila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, ali najnovije ankete pokazuju da ovakva odluka nailazi na ozbiljan otpor, kako među građanima, tako i u industriji. Prema istraživanju koje je sproveo Autoscout na uzorku od 1000 Nemaca, svega 17 procenata građana podržava ovakvu inicijativu.
Istovremeno, novoimenovani poverenik za klimu iz Holandije, Vopke Hukstra, zagovara ideju o odlaganju ove zabrane, što dodatno pojačava tenzije među donosocima odluka. Njegov stav podržavaju i pojedine države članice, poput Nemačke, koja se već ranije protivila usvajanju ove odluke.
Preporučujemo
Ovo su najsigurnije zemlje za kupovinu polovnih automobila u Evropi, Srbija nije ni u prvih 10
Hoće li gume koje se prilagođavaju uslovima na putu postati stvarnost do 2035. godine?
Zbog toga je Evropska unija bila prinuđena da napravi kompromis, omogućivši upotrebu sintetičkih goriva, što je privremeno smirilo situaciju.
Industrija automobila traži više vremena
Nemački proizvođači automobila nisu ostali tihi u vezi sa ovim pitanjem. Udruženje nemačkih proizvođača automobila (VDA) još u avgustu je predložilo da se rok za zabranu pomeri na 2045. godinu. Njihovi argumenti uključuju potrebu za dodatnim vremenom kako bi se razvila infrastruktura za električna vozila, kao i kako bi se očuvala radna mesta u tradicionalnoj automobilskoj industriji.
Osim nemačkih proizvođača, zabrinutost su izrazile i velike globalne kompanije. Nissan je nedavno upozorio da će britanski planovi za zabranu motora sa unutrašnjim sagorevanjem do 2030. godine koštati zemlju milijarde funti i dovesti do masovnih otpuštanja. Slični argumenti se sve češće čuju i u drugim evropskim zemljama, gde proizvođači automobila tvrde da je prelazak na električna vozila prebrz i nepovoljno osmišljen.
Šta sledi?
Pitanje zabrane motora sa unutrašnjim sagorevanjem sada se sve više prepoznaje kao kompleksan izazov, koji zahteva balansiranje ekoloških ciljeva, ekonomske održivosti i interesa građana. Iako 2035. godina ostaje zvaničan cilj, sve je očiglednije da će politički i industrijski pritisci dovesti do dodatnih pregovora i potencijalnog odlaganja ove odluke.
(Telegraf.rs)