Propast evropskih automobila u Kini: Evo kad je sve počelo, a izgleda da su na putu bez povratka
Korona-godina, 2020., označila je i početak kraja, ili zasad pada za strane automobilske kompanije. Uprkos činjenici da je sve počelo sa krizom, pad se snažno nastavio i kasnije.
Teška su vremena za mnoge evropske proizvođače automobila. Smanjenje profita i mere štednje u velikoj meri su rezultat razočaravajućih cifara prodaje u Kini, gde je tržišni udeo stranih marki automobila naglo opao poslednjih godina.
Jedan za drugim evropski proizvođači automobila trenutno primaju udarac za udarcem u Kini, gde se situacija za strane proizvođače automobila trenutno ubrzano pogoršava. Prema podacima kompanije Automobili.doo. pokazalo se da su evropske kompanije i druge nekineske kompanije odlično poslovale do 2020. godine. Strani proizvođači automobila su videli da njihov ukupni tržišni udeo u Kini raste iz godine u godinu, što je bila velika motivacija za sve više brendova automobila da se upuste u kinesku avanturu.
Na vrhuncu 2020. godine, "nekineski" brendovi zajedno su imali 64 odsto udela na kineskom tržištu putničkih automobila, dok su kineske kompanije morale da se zadovolje sa samo 36 odsto svog domaćeg tržišta.
Od 2020. godine počeo je pad za strane automobilske kompanije. Uprkos činjenici da je sve počelo sa korona krizom, pad se snažno nastavio i nakon što je prošla. Tržišni udeo stranih proizvođača automobila u Kini smanjen je na 59 odsto 2021. godine, 53 odsto u 2022. i 44 odsto u 2023. godini.
Ove godine bi taj tržišni udeo trebalo da padne na oko 36 odsto, pa se ispostavilo da se za samo četiri godine situacija potpuno promenila i sada kineski brendovi drže istih 64 odsto tržišta koje su strani brendovi držali 2020. godine.
Iako je čitavo kinesko tržište automobila i ove godine pokazalo mali pad, kineski proizvođači automobila zajedno su prodali čak 20,5 odsto više automobila u prvih 10 meseci 2024. nego prošle godine. Proizvođači automobila iz svih drugih delova sveta su niže. Nemački brendovi će 2024. godine prodavati oko 15 odsto manje automobila u Kini, japanski skoro 20 odsto manje, američki 25 odsto manje, a korejski brendovi, koji već igraju marginalnu ulogu na najvećem svetskom tržištu automobila, izgubiće skoro 23 odsto.
Ono što upada u oči ako bolje pogledamo statistiku je da udeo električnih i plug-in hibridnih automobila u Kini raste vrtoglavom brzinom. Udeo ovih automobila sada je 38,6 odsto u Kini, u poređenju sa 31,6 odsto prošle godine i samo 5,4 odsto u 2020. Tako da je teško poreći vezu između prodaje električnih i plug-in hibridnih automobila i pada stranih proizvođača. Čini se da Kinezi pobeđuju konkurenciju gotovo isključivo električnim i plug-in hibridnim automobilima.
To je logično, jer su u ovom segmentu tržišta napredniji i znatno jeftiniji od konkurenata koji nisu Kinezi. Stoga je razumljiva bojazan tradicionalnih proizvođača da će Kinezi, bez automobila sa unutrašnjim sagorevanjem u budućnosti, jednostavno pregaziti konkurenciju. Evropskim i drugim proizvođačima sada jedino preostaje da uče i kopiraju rešenja od Kineza, kao što su sami Kinezi decenijama marljivo učili i prepisivali od drugih.
(Telegraf.rs / Autoklub)