Isti auto, drugi znak: Ovi modeli su pravi "blizanci", gotovo ih ništa ne razlikuje

N. M.
Vreme čitanja: oko 1 min.
Foto: Volkswagen

Fenomen deljenja platformi među automobilima postao je ključna strategija mnogih proizvođača automobila kako bi smanjili troškove razvoja i optimizovali proizvodne procese. Deljenje tehnologije, arhitekture i komponenti omogućava brendovima da lansiraju nove modele brže i jeftinije, dok se na prvi pogled čini da nude potpuno različite automobile.

Ovo je posebno izraženo kod velikih grupacija poput Volkswagena i Stellantisa, koje su ovu praksu dovele do savršenstva.

Jedan od najpoznatijih primera su Volkswagen Passat i Škoda Superb, automobili koji se na prvi pogled razlikuju, ali zapravo dele istu platformu, tehnologiju i većinu komponenti.

Iako se spoljašnji dizajn delimično razlikuje, tehnologija ispod karoserije ostaje gotovo identična, uključujući i softver, motore i pogonske sisteme.

Ovaj fenomen se ne zaustavlja samo na limuzinama, već se širi i na SUV modele, kao što su Seat Tarraco i Volkswagen Tiguan, gde je tehnologija gotovo potpuno identična, dok samo dizajn prednjeg i zadnjeg dela vozila stvara osećaj različitosti.

Pruntscreen: YouTube/Polovni automobili
Foto: Volkswagen

Ovaj pristup nije novitet samo u evropskoj autoindustriji. Japanski proizvođači takođe koriste ovu strategiju, sa primerima poput Mazda 2 Hybrid i Toyota Yaris, gde je Mazda preuzela gotovo sve komponente Yarisa, dodajući tek male promene u spoljašnjem dizajnu.

Globalni trend u automobilskoj industriji

Ovaj trend se nastavlja i kod komercijalnih vozila, gde je deljenje modela još izraženije. Volkswagen Transporter i Ford Transit Custom dele istu osnovu, dok su Peugeot, Citroën i Fiat gotovo identični modeli u ponudi gospodarskih vozila, uz minimalne razlike u dizajnu prednje maske i svetala.

Iako se mnogi vozači ne obaziru na ove sličnosti, inženjering logotipa omogućava brendovima da uštede milione dolara u razvoju, dok kupcima pružaju različit izbor dizajna i imidža.

(Telegraf.rs)