Automobili postaju potrošna roba? Proizvodnja postaje jeftinija, ali svaki sudar može značiti totalnu štetu
Automobilska industrija ulazi u novu fazu koja donosi revolucionarne promene, ne samo u vezi sa pogonskim sistemima, već i u samom procesu proizvodnje. Električni automobili, koji postaju sve popularniji zbog smanjenja emisije CO2, suočavaju se sa izazovima kada su u pitanju visoki troškovi proizvodnje, a rešenje ovog problema vodi do novih metoda u izradi karoserija.
Proizvodnja električnih automobila je skuplja od klasičnih, uglavnom zbog visokih cena baterija, pa proizvođači, predvođeni Teslom, traže načine kako da smanje troškove. Jedan od ključnih koraka u ovom procesu je primena inovativne tehnologije livenja velikih delova karoserije u jednom koraku, poznate kao gigalivenje.
Revolucija u proizvodnji karoserija
Tradicionalno, karoserija automobila sastoji se od stotina pojedinačnih delova koji se spajaju različitim tehnikama, poput zavarivanja i lepljenja. Ovaj proces može trajati satima. Nasuprot tome, nova tehnologija gigalivenja omogućava izradu velikih delova karoserije u jednom potezu. Tesla, koja predvodi primenu ove metode, koristi aluminijumsku leguru koja se pod visokim pritiskom utiskuje u kalupe, smanjujući tako vreme i troškove proizvodnje.
Aluminijumska legura, koja se sastoji od 89,5% aluminijuma, 8,5% silicijuma i manjih količina drugih metala, uliva se u kalupe brzinom od 10 metara u sekundi pod pritiskom ekvivalentnim masi od 9.000 tona. Zahvaljujući ovom procesu, Tesla može proizvesti oko 1.000 delova dnevno.
Toyota i Nissan takođe istražuju ovu tehnologiju, nadajući se da će smanjiti vreme proizvodnje automobila za čak 50% i smanjiti troškove za oko 30%. Ovaj proces ne samo da ubrzava izradu automobila, već omogućava proizvođačima ekonomičnija rešenja, dok se karoserije izrađene na ovaj način odlikuju manjom težinom i većom čvrstoćom.
Problem sa popravkama i osiguranjem
Iako tehnologija gigalivenja donosi brojne prednosti u pogledu proizvodnje, velike sekcije karoserije izrađene u jednom komadu mogu predstavljati problem kod popravki. Na primer, čak i manji sudar, koji bi ranije zahtevao samo zamenu oštećenog dela, sada može značiti totalnu štetu za vozilo.
Osiguravajuće kuće još uvek nisu definisale kako će se nositi sa ovakvim situacijama, ali postoji mogućnost da će premije osiguranja za vozila proizvedena ovom tehnologijom biti značajno veće. Ako svaki manji sudar može rezultirati velikim troškovima, vlasnici automobila mogu se suočiti sa povećanjem mesečnih troškova osiguranja.
(Telegraf.rs/Auto Klub)