Prva dozvola za autonomno vozilo u Srbiji: Šta to znači za tehnologiju i zakonodavstvo?

"Zamislite kako je izgledao automobil pre 30 godina, a zamislite kako će izgledati za 20 godina, sigurno će biti automatizovan i dosta zavisiti od mašina"

Autnomni transport i autonomna vozila su budućnost i sve automobilske industrije u svetu, ukoliko žele da se razvijaju i napreduju moraju se tome prilagoditi, jedinstveni su u stavu poznavaoci te oblast u Srbijii.

Preporučujemo

Sagovornici Tanjuga smatraju i da autonomna vozila mogu dosta uticati na povećanje bezbednost na putevima i time sačuvati ljudske živote, međutim ističu da pokretanje autonomne vožnje, odnosno vožnje bez vozača zahteva ne samo tehnološku spremnost, već i odgovarajuću pravnu regulativu.

Kako za kaže direktor Centra za električna i hibridna vozila koji je osnovan u partnerstvu sa Mašinskim fakultetom Miloš Petrović, Srbija je teohnološki spremana za upotrebu autonomnih vozila, ali nam nedostaje pravna regulativa i propisi za tu vožnju.

On navodi za Tanjug da su saobraćajni propisi koji postoje kod nas rađeni sa pretpostavkom da će čovek uvek upravljati vozilom i da sada ta pravila treba prilagoditi situaciji gde vozilom upravlja veštačka inteligencija.

"Mi imamo prilično uređen sistem kada je reč o tehnološkom razvoju, ali u nekom delovima zaostajemo.U najvećim slučajevima automna vozila su električna, ali mi za njih nemamo sređenu infrastrukturu", kazao je Petrović.

Prema njegovim rečima, države u svetu imaju različite poglede kada su u pitanju autonomna vozila, tačnije pojedine države podržavaju i razvijaju autonomnu vožnju i zakonodavstvo, dok druge prave namerno zamke da kod njih ona ne dođe.

Direktor Sektora za strateške analize Privredne komore Srbije Bojan Stanić kazao je Tanjugu da iako se autonomni automobili već koriste u svetu, autonomna vožnja nije ipak toliko zaživela.

"To su uglavnom pilot projekti i sigurno će proteći još neko vreme dok to ne bude omasovljeno, ali činjenica je da je to budućnost kojoj se treba prilagođavati", kazao je on.

Prema njegovom mišljenju, na većoj primeni autonomnih vozila se sporije radi iz prostog razloga što se mora prilagoditi tehnologija vozila bez vozača, sa bezbednošću koja je ključna u saobraćaju.

"Zamislite kako je izgledao automobil pre 30 godina, a zamislite kako će izgledati za 20 godina, sigurno će biti automatizovan i dosta zavisiti od mašina. Vi sada imate automobile koje sami koče u krivini ili kada se primaknete bankini. Sve to doprinosi bezbednosti", kazao je Stanić.

On je naglasio da je pitanje bezbednosti u saobraćaju posebno za Srbiju ključno, jer imamo visok nivo broja saobraćajnih nesreća sa smrtnim ishodom.

"To je nedopustivo i to treba rešavati ne samo autonomnim automobilima koji će se u budućnosti sigurno voziti, nego i svešću samih vozača i bezbednosnim sistemima da se određene neprimerene radnje u vožnji ne mogu tolerisati", naglasio je sagovornik Tanjuga.

On je dodao i da bi bila veća primena ovih automobila uopšteno, potrebno je da se razvija obrazovna sfera i da jačaju univerziteti.

Stanić se osvrnuo i na najavu premijerke Srbije Ane Brnabić da će sektor informaciono komunikacionih tehnologija (IKT) biti jedan od motora razvoja Srbije navodeći da tu postoje dve stvari, odnosno ono što se primenjuje u okviru uslužnih delatnosti i ono što je u okviru prerađivačke industrije, konkretno autoindustrije.

"Obe te kartegorije su prioriteti u našim strateškim dokumentima koje je usvojila Vlada Srbije. Kad pogledate ovaj uslužni deo oni stvaraju veliku komparativnu prednost koja se kasnije realizuje u vidu većeg suficita koji ostvarujemo u razmeni usluga što je značajno i za poboljšanje pozicije tekućeg računa platnog bilansa", kazao je on.

Sa druge strane, kako je dodao Stanić, kada se govori o IT u okviru metalske, autoindustrije onda je to nešto što je potrebno unaprediti kako bi Srbija i po tom osnovu stavrala dodatu vrednost koja će kasnije koristit da se smanji hronično visok deficit spoljne trgovine i da to bude izvor rasta privrede u nekom dugom roku.

On je podsetio i da je učešče IKT sektora u bruto dodatnoj vrednosti Srbije na nivou od 6,6 odsto, dok je primarna poljoprivredna proizvodnja, po čemu smo poznati i konkurentni 7,3 odsto.

Premijerka Ana Brnabić izjavila je početkom avgusta da je sektor IKT jedan od motora razvoja Srbije i da će se tokom priprema za EXPO 2027. država fokusirati na pet oblasti, a to su autonomni automobili, odnosno vozila bez vozača, zatim BIO4 kampus, ulaganje u naučno-tehnološke parkove, nastavak ulaganja u Kragujevac i razvoj veštačke inteligencije.

Ona je tada navela da je u Srbiji izdata i prva dozvolu za vozilo bez vozača stepena tri, koja znači da je vozač na mestu vozača, ali da ne upravlja komandama automobila.

Premijerka je kazala i da se Srbija pridružila pionirima među evropskim državama, kao što su Nemačka i Ujedinjeno Kraljevstvo, gde kompanije autonomna vozila testiraju na ulicama.

"Srbija postaje jedna od prvih evropskih zemalja koja testira rešenja autonomnog transporta, zajedno sa SAD i Izraelom i stoji kao lider u razvoju veštačke inteligencije u regionu", kazala je Brnabićeva.

(Telegraf.rs)