Kod njega nijedan automobil ne ide u staro gvožđe: Goran iz Mrčajevaca je mađioničar za oldtajmere

On na neočekivanim mestima i auto-otpadima pronalazi primerke davno zaboravljenih vozila

Vodeći se parolom "ima posla ko hoće da radi", Goran Srnić iz čačanskog sela Mrčajevci nije čekao da mu fotelja padne sa neba, već je zasukao rukave i sam sebi otvorio radno mesto, koje mu se po svemu sudeći dobro posrećilo. Po struci je autolakijer, a u duši ljubitelj starih automobila, pa je znanje i ljubav spojio u uspešan posao.

On na neočekivanim mestima i auto-otpadima pronalazi primerke davno zaboravljenih vozila kojima on sa još nekoliko zamljubljenika u oldtajmere vraća dušu i prvobitan izgled.

Preporučujemo

"Dođu ti neki retki automobili, pa ti to predstavlja izazov. To su automobili koji su se davno pravili i sada za njih nema delova, morate ih naći ili sami napraviti. To je velika obaveza i odgovornost da to sve bude originalno i u što moguće boljem stanju i jednostavno da se vrati u život", kazao je Goran Srnić za agenciju RINA.

A da bi automobili stari i preko pola veka zasijali punim sjajem, potrebno je mnogo strpljenja, vremena i pre svega ljubavi za onom što radiš.

"Na svakom od njih potrebno je prvo limarija da se uradi, zatim nastupa mehanika, a zatim estetika i farbanje. Kao šlag na tortu dolazi tapaciranje i izrada završnog enterijera što ga čini unikatnim. Svega toga ne bi bilo da nema ljubavi prema svemu ovom, strpljenja i kasnije se dolazi do željenog pozitivnog rezultata", priča Srnić.

Ovako uradjeni automobili često završe na aukcijama u inostranstvu. Tamo su, kako kaže ovaj vredni Čačanin, veoma traženi, ali su i cene vrtoglavo porasle.

"U našoj radionici pronašla se jedna porše karera koja je prodata za oko 75.000 evra , ali i dosta drugih automobila kod nas dolazi i od kojih se ljudi ne odvajaju tako lako ni za kakve pare", ističe on.

A što se tiče kvaliteta, iskusno majstorsko oko ocenjuje da su ranije automobili izradjivani od kvalitetnijih materijala i u odnosu na današnje pravljeni su da ih bar voze dve generacije.

"Sada je to čist biznis, sve je postalo trgovina i prodaja. Tako da sve lošija vozila se prave i to je to, jedino što su više akcenta dali na bezbednosti vozila, i vozača. Ono što je radjeno pre 40-50 godina je neuporedivo bolji kvalitet u odnosu na ove današnje automobile", zaključuje Goran.

I dok su u inostranstvu za oldtajmere izdvaja pravo bogatstvo i na aukcijama plaćaju nenormalne sume, Srbi na to nisu navikli, već njihovi nekada ljubimci trunu u zatvorenim garažama ili pod drvetom.

(Telegraf.rs)