5 bespotrebnih činjenica o automobilima koje niste znali, ali neće škoditi da ih sada pročitate

Većini su verovatno bile toliko nevažne, da o njima uopšte nisu imali pojma…

Poznato je da Karl Benc, ustvari, nije izmislio automobil već je "samo" predao patent za njega. Isto tako znamo večita opsesija bezbednošću vožnje navela Volvo da izmisli sigurnosni pojas. Znamo i da su se se svojevremeno Henri Ford i Enco Ferari svađali kao "na pijaci"...

Pet činjenica o automobilima koje vam danas donosimo verovatno su većini bile toliko nevažne, da o njima uopšte niste imali pojma…

Preporučujemo

95 odsto vremena na parkingu

Ako ste ikada pomislili da puno vozite svoj auto, verujte da niste bili u pravu. Prosečan automobil svoje dane najvećim delom provodi parkiran.

Gledano kroz tu prizmu, gužve u saobraćaju odjednom ne predstavljaju veliki problem. Samim tim ni ideje o deljenju automobila (tj. zajedničke vožnje do posla sa kolegama i slično), ne zvuče baš preterano smisleno.

Takvim inicijativama se, doduše, jednim delom smanjuje količina automobila u saobraćaju, ali se zato broj parkiranih automobila povećava. To je za automobile izuzetno loše, jer stoje, propadaju i pretvaraju se u "kvarljivu robu".

Pronalazač tempomata - slep čovek

Ralf Titor je bio izuzetno uspešan pronalazač uprkos činjenici da je bio slep od svoje pete godine. Nakon što je diplomirao mašinstvo na Univerzitetu u Pensilvaniji, radio je na rotorima parnih turbina vojnih brodova, a kasnije je bio prvi čovek jednog velikog proizvođača auto delova.

Inspiraciju za tempomat Titor je dobio jednom kada je putovao sa svojim advokatom. Dok su razgovarali, ubrzavanje i usporavanje automobila ga je veoma nerviralo, pa se tako i rodila ideja o prvom automatskom sistemu za kontrolu brzine.

Prosečan automobil ima - 30.000 delova

To je činjenica i, sama po sebi, ne mora da iznenadi. Ono što jeste iznenađujuće je odnos tog ogromnog broja delova i njihove pouzdanosti. Jer većina nas popravlja uglavnom one, više ili manje potrošne delove, dok za neke druge možda nikada nismo ni čuli.

Uglavnom, prema nekim statistikama, u današnje vreme životni vek prosečnog automobila iznosi 11 godina. A nekada je čak i 5 godina ili 50.000 pređenih kilometara bilo mnogo.

Verovatnoća smrtnog ishoda u saobraćaju - 1:5.000

U automobilima provodimo dosta vremena, a u saobraćaju se nalazimo pored drugih ljudi koji isto tako u automobilima provode dosta vremena. Samim tim, nikada ne možemo da znamo šta nas u saobraćaju očekuje i da li će se dogoditi neka strašna situacija, koja potencijalno može imati smrtne posledice.

Međutim, šanse za to su izuzetno male. Statistike pokazuju da one iznose čak - 1 prema 5.000.

Muzika u autu - zamalo zabranjena

Kada je radio aparat prvi put montiran u automobil, neke države su se itekako pobunile i potrudile da ga stave van zakona. Ideja o zabrani radio-uređaja javila se zbog tvrdnje da oni odvraćaju pažnju vozača i tako povećanju mogućnosti da dođe do saobraćajne nesreće.

Sa tog stanovišta, pravo je čudo kako smo danas došli do toga da u kolima imamo infotejnment sisteme povezane sa pametnim telefonima, koji nesavesnim vozačima omogućavaju da kucaju poruke i surfuju društvenim mrežama za vreme vožnje. Zar nije to mnogo opasnije od najobičnijeg radija...

(Telegraf.rs)