Ima li budućnosti za "fosilce": Kombinovanjem benzina i dizela do čistijeg i efikasnijeg goriva?

Postupak sagorevanja mešavine koju čine i benzin i dizel, dovodi do značajnog smanjenja količina ugljen-dioksid u izduvnim gasovima, ali...

Električnih automobila je sve više na ulicama, a broj proizvođača koji prave planove za prestanak proizvodnje SUS motora sve je veći. I pored toga, klasična vozila sa pogonom na fosilna goriva još uvek su prilično daleko od potpunog izumiranja.

Preporučujemo

I baš zbog velikog broja automobila na svim stranama sveta, i ogromnih količina otpada koje bi mogle da nastanu njihovim "odbacivanjem", postoje i oni koji o potrebi za ekološkim prevozom razmišljaju drugačije, I koji rešenja traže na drugoj strani.

Tu drugu stranu predstavalja gorivo, koje se neki naučnici trude da unaprede, učine efikasnijim, ali i čistijim od postojećeg. A jedan od načina za to je postupak "reaktivno kontrolisane kompresije paljenja" (engl. Reactivity Controlled Compression Ignition - RCCI), koji omogućava bolju kontrolu sagorevanja i (potencijalno) dovodi do značajnog smanjenja potrošnje i emisija štetnih gasova.

Postupak se odvija u tri faze. Prvo se gorivo sa niskom tačkom paljenja meša sa vazduhom i kompresuje do same granice samozapaljenja. Zatim se u tu smešu, pod velikim pritiskom, ubrizgava gorivo sa visokom tačkom paljenja. Na kraju procesa, cela smeša se pali u momentu najvećeg stepena kompresije.

Ono što je ovde najzanimljivije je da se u ovom procesu koriste dve najpoznatije vrste fosilnih goriva - i benzin, i dizel.

I kod ove vrste sagoravanja svakako postoje emisije štetnih gasova. One su znatno smanjene kada je ugljen-dioksid u pitanju, dok su količine ugljen monoksida i danje prilično prisutne, ali se pretpstavlja da bi se i na njihovom smamnjeu moglo dalje raditi.

- Ovom temom su se bavili stručnjaci sa YouTube kanala Engineering Explained, čiji video možete pogledati ispod:

Prostor za poboljšanje efikasnosti motora sa unutarašnjim sagorevanjem svakako postoji, piše Jutarnji, ali je pitanje da li u budućnosti postojati interesovanje za ulaganje u tu tehnologiju, imajući u vidu količine novca koje se ulažu u razvoj električnih vozila.

Ako se u obzir uzme i činjenica da su pojedini gradovi već predstavili strategije nultih emisija štetnih gasova za naredne decenije, budućnost ulaganja u razvoj motora sa unutrašnjim sagorevanjem je prilično upitna...

(Telegraf.rs)