Zašto hibridi uglavnom imaju benzinske, a ne dizel i električne motore?

Deo odgovora leži i u činjenici da sve veća ograničenja emisija izduvnih gasova i otrovnih čestica posebno pogađaju dizel agregate, ali to nije sve...

Popularizaciju hibridnog pogona započela je Toyota još 2001. godine, predstavljanjem modela Prius. Taj automobil je doživeo veliki uspeh u svetu i naveo ostale proizvođače da razvijaju svoje modele sa hibridnim motorima.

Hibride danas proizvode svi veliki proizvođači automobila, i to u svim klasama vozila, kao i u nekoliko verzija samog pogona. Ono što je, međutim, za skoro sve njih zajedničko je da ih pokreće kombinacija benzinskog i električnog motora. Modeli koje pokreće kombinacija dizelaša i elektromotora mogu se nabrojati na prste (u ponudi ih imaju Peugeot i Mercedes).

Preporučujemo

Zašto hibridi nisu dizelaši?

Svakako, deo odgovora leži i u činjenici da sve veća ograničenja emisije izduvnih gasova i otrovnih čestica u atmosferu posebno pogađaju dizel agregate. Ovde, međutim, ne mislimo na to, već na samu tehnologiju.

Postoji nekoliko razloga zbog kojih proizvođači kod hibridnog pogona preferiraju benzinske agregate.

Prvi razlog može da zvuči pomalo banalno, a leži u činjenici da su japanski proizvođači uvek preferirali benzinske motore i da su se dizelaši mnogo kasnije pojavili u njihovoj ponudi od benzinaca.

Drugi razlog zvuči logično. Naime, benzinski motori su uvek bili veći potrošači od dizelaša. Zato su proizvođači smatrali da je benzinski motor logičnija da osnova za hibridni pogon, budući da on doprinosi uštedi goriva.

Procenjeno je da kombinovanje skupog sistema elektromotora i baterija sa dizel motorom, koga ionako odlikuje manja potrošnja, ne bi ekonomski opravdalo gotovo beznačajnu uštedu u gorivu, ali bi zato značajno podiglo cenu takvog vozila.

Brzina i obrtaji

Dizel motori su prilično efikasni u dugotrajnom radu malim brzinama, zbog čega se i koriste za pogon teških kamiona tegljača i autobusa. Hibridnom sistemu, međutim, ne odgovara rad pri malim brzinama, kao ni prosečan obrtni moment (prosečnog) dizel motora.

Poznato je i da dizel motori proizvode mnogo više vibracija od benzinaca, što bi dodatno optertilo hibridni sistem u odnosu na dosta mirnije benzince.

Razlog za izbor benzinaca leži i u njihovoj masi. Tako Toyota Prius ima motor zapremine 1,8 litara, težak samo 45 kilograma. U slučaju dizelaša iste zapremine i snage, motor bi bio najmanje duplo teži, što bi značajno podiglo masu celog vozila, zbog toga što bi bila neophodna dodatna ojačanja karoserije.

Dizel jeftiniji, motori skuplji

Postoji još jedan ekonomski razlog. Dizel motori su osetno skuplji od benzinskih, pa bi njihova upotreba u hibridnom pogonu, značajno podigla cenu automobila, a pritom ne bi donela nikakvu značajnu prednost u eksploataciji.

Sve ovo, međutim, ne znači da dizel motori u hibridnim pogonskim sistemima nemaju budućnost.

Teško je, međutim, očekivati da će se takav pogonski sklop, iz već pomenutih razloga, pokretati obična putnička vozila, već bi svoje mesto pre svega mogli da nađu u vojnim i transportnim sredstvima namenjenim industiji.

(Telegraf.rs)