Električna vozila emituju čestice opasnije po zdravlje ljudi nego po okolinu?

To se posebno odnosi na elektromobile koji sa jednim punjenjem baterija mogu da pređu više stotina kilometara, tvrdi nova studija OECD-a

Od kako je automobilska industija počela sve više da se okreće elekrifikaciji, odosno proizvodnji prvenstveno hibridnih, a potom i potpuno elektirčnih automobila, u porastu je i broj istraživanja na temu njihove ekonomičnosti i isplativosti u odnosu na "klasične" automobile, kao i uticaja na životnu sredinu.

Preporučujemo

Ovo poslednje se često navodi i kao jedan od najznačajnijih razloga za njihovo uvođenje. Iako se iz toga može zaključiti da gotovo sve studije daju prednost električnom pogonu, postoje i one koje neke aspekte elektrifikacije kritički preispituju.

Nakon nedavne britanske studije, koja je pokazala da je proces proizvodnje elektičnih automobila dosta prljaviji u odnosu da proizvodnju klasičnih automobila i da bio potpunoj eliminaciji benzinaca i dizelaša trebalo imati postepeniji pristup nego što vlada te zemlje namerava, istraživanje Organizacije za ekonomsku bezbednost i razvoj (OECD) donosi rezultate koji električnim automobilima baš i ne idu u prilog.

A to se posebno odnosi na one automobile na struju koji sa jednim punjenjem baterija mogu da pređu veliki broj kilometara. Problem sa kojim se oni suočavaju, prema tvrdnjama OECD-a, opasniji je po zdravlje samih ljudi nego po životnu sredinu.

Naime, električni automobili opremljeni baterijama velikog kapaciteta, koji im omogućavaju veliku autonomiju kretanja, emituju više različith veoma sitnih lebdećih čestica, koje nastaju kao posledica trenja kočnica i guma, i trošenja materijala od koga su napravljene. Te sitne mikroskopske čestice (PM2.5 - veličine 2,5 mikrometara ili manje) mogu biti veoma opasne po disajne organe ljudi, budući da ih elektromobili proizvode u znatno većim količinama, u odnosu na ekvivalentne čestice kod klasičnih automobila.

Zašto je to tako? Masa električnih automobila je veća u poređenju da ekvivalentnim modelima sa benzinskim ili dizel. Tako je, na primer, Volkswagen Golf 8 u osnovnoj verziji težak oko 1.300, dok električni ID.3 ima čak 1.600 kilograma. To je masa koju treba zaustaviti, pa je sila trenja između guma i puta, kao i trenje ostalih pokretnih delova veće, zbog čega rastu i emisije sitnih otpadnih čestica.

Ukupno gledano, prema navedenoj studiji, električna vozila emituju do 9 odsto manje PM10  čestica (veličine 10 mikrometara ili manjih). Međutim, kada je reč o PM2.5 česticama, koje su opasnije po zdravlje, situacija se menja na štetu elektromobila.

Tako, električna vozila sa dometom do 160 kilometara, kakvih nema mnogo, emituju do 13 odsto manje čestica od benzinaca i dizelaša. Međutim, vozila sa dometom oko 480 kilometara emituju 8 odsto opasnih čestica, budući da njihova masa značajno raste, što takođe utiče i na značajno povećanje trošenje guma. Taj procenat još više raste sa povećanjem mase elektromobila.

(Telegraf.rs)