Pitanje kojim se niko ne bavi: Ko vas i zašto zaslepljuje tokom noćne vožnje?

Neko može da ubije pešaka ili biciklistu zbog zaslepljivanja od strane bahatog vozača, kome je jedino važno da mu auto sija kao svemirski brod...

Ako često vozite noću, verovatno ste se već navikli na haotično stanje po pitanju svetala na automobilima i drugim vozilima.

Preporučujemo

Stoga sledeći put obratite pažnju malo više i procenite koliko automobila:

• ima pravilno podešene farove, bez obzira da li su klasični halogeni ili neki drugi (npr. ksenoni),
• ima u potpunosti ispravne farove, odnosno ne voze npr. sa jednim ispravnim farom i upaljenim maglenkama,
• sa klasičnim halogenim farovima vas zaslepljuje,
• sa „nabudženim“ ksenonima ili „LED-ovima“ vas zaslepljuje,
• sa „nabudženim“ ksenonima ili „LED-ovima“ baca svetlo na sve strane, ali prostor ispred samog vozila nije ništa bolje osvetljen u odnosu na klasične farove,
• „baca“ snop svetla kao reflektor sa zatvorskog zida koji traži odbegle robijaše,
• sa upaljenim svetlima za maglu očigledno u njih ima ubačene neke „fensi“ sijalice tako da razbacuju svelo na sve strane, pišu Polovni automobili.

Sada govorimo samo o prednjim svetlima. Za naknadno ugrađena prejaka LED svetla za registarsku tablicu, prejako LED treće stop svetlo i razne kombinacije sa zadnjim svetlosnim grupama u ovom tekstu nemamo mesta.

Prosečnom vozaču, naročito starijem, možda neće biti ni jasno o čemu govorimo, pa ćemo pokušati da na što konkretniji način obradimo ovaj problem.

Da - ovo jeste problem, zato što neko može da ubije pešaka ili biciklistu zbog zaslepljivanja od strane bahatog vozača kojem je jedino važno da mu auto sija kao svemirski brod. Kako takva vozila prolaze tehnički pregled i zbog čega ih policija ne dira, nije nam poznato, niti ćemo se time baviti.

Globalni problem

Ne, ovo nije problem „ljubomornih i siromašnih“ vozača u Srbiji. Na farove koji zaslepljuju žale se, pišu peticije i pokušavaju da utiču na zakonodavce vozači u Americi, Kanadi, Australiji...

Postoje i ozbiljna udruženja, čiji su članovi ugledni oftalmolozi i stručnjaci na drugim poljima, koji ukazuju generalno na negativne efekte ksenonskog i LED osvetljenja, bez obzira da li je reč o fabrički ili naknadno ugrađenim svetlima.

Naime, i fabrički LED farovi kod potpuno novog auta mogu da smetaju mnogim vozačima. To su potvrdile i brojne ankete.

Na primer, britanski RAC (kao naš AMSS) 2018. obavio je anketu u kojoj je dve trećine anketiranih vozača reklo je da su bili zaslepljeni od strane automobila koji imaju LED ili ksenonske farove.

Preko 60 odsto smatra da savremeni automobili imaju toliko jaka svetla da predstavljaju rizik po ostale vozače, odnosno da zbog njihovih farova može da dođe do udesa, oko 15 odsto ispitanih reklo je da su umalo imali udes zbog zaslepljivanja od strane automobila sa takvim farovima, a čak 80% njih smatralo je da po ovom pitanju treba uvesti oštrija pravila i kontrole.

Anketa je ponovljena 2019. godine, kada je preko polovine anketiranih reklo da su tokom 2019. bili više zaslepljivani farovima novih automobila u odnosu na 2018. godinu.

Klasični halogeni farovi - ali nepodešeni

Niste očekivali da ćemo odmah preoteti glavni argument ljubiteljima naknadnih prepravki koji žele da im auto svetli kao svemirski brod?

Da - klasični halogeni farovi takođe mogu snažno da zaslepljuju ukoliko nisu dobro podešeni. Ovo jeste veliki problem i podržavamo oštrije kontrole na tehničkim pregledima i na terenu od strane saobraćajne policije (ako policija to uopšte radi).

Dobro podešeni, ali loše svetle, pa kreću „budženja“

Čak i kada su farovi dobro podešeni, tu je poseban problem kod starijih vozila.

Kako automobili stare, tako stari i plastika koja pokriva farove. Ova plastika matira (postaje „zamućena“) zbog sunca, javljaju se mikrooštećenja tokom vožnje kada ih „šmirglaju“ prašina, pesak, kamenčići i sve drugo što biva izbačeno ispod točkova vozila ispred, zimi se skuplja i širi usled promena temperature, vozači ih neretko u pauzama dužih vožnji grubo istrljaju krpom ili sunđerom, nakon brze vožnje „stružu“ zalepljene insekte...

Stoga dobijamo dva negativna efekta:

• farovi slabije svetle,
• svetlost se „razbacuje“ na sve strane, što ne zaslepljuje mnogo, ali opet može smeta.

Rešenje je u poliranju farova. Međutim, problem može da bude i u unutrašnjosti fara, sa unutrašnje strane plastike, ili jednostavno reflektujuća površina iza i oko sijalice nije više tako sjajna kao kada je bila nova. I jedno i drugo uglavnom može da se sredi – ostaje samo pitanje da li se više isplati kupovina novog fara (originalni su skupi, ako ih uopšte ima, a zamenski mogu da budu upitnog kvaliteta) ili sređivanje starog.

Tu je i problem izbora sijalica - na tržištu je mnoštvo jeftinih nekvalitetnih sijalica i falsifikata koji loše osvetljavaju put.

Stoga se mnogi vozači odlučuju na ugradnju ksenonskih ili LED sijalica. Pošto je to zakonski vrlo problematično, savetujemo da pokušate da sredite farove ili kupite nove i uzmete iole kvalitetnije i originalne sijalice.

Naknadna ugradnja ksenonskih ili LED svetala

Ukratko, „aftermarket“ ugradnja ksenonskih ili LED svetala spada pod prepravku vozila koja mora da se atestira, što u velikoj meri komplikuje čitavu situaciju. Ipak, to ne sprečava masovnu ugradnju bez atesta.

Međutim, i ovde je situacija prilično komplikovana, pošto danas ima zaista mnogo opcija, kombinacija, a razlike u cenama i kvalitetu mogu da budu ogromne...

Postoje servisi koji mogu ksenone ili LED sijalice da ugrade prilično pristojno, sa kvalitetnim komponentama i da ih dobro podese, ali je ipak na ulicama mnoštvo automobila čiji vlasnici bahato zaslepljuju sve ostale učesnike u saobraćaju.

Na primer, po zakonu ksenoni sa više od 2.000 lumena moraju da imaju sistem za pranje farova, kao i automatski sistem za nivelaciju farova, odnosno podešavanje snopa svetla. Naime, prljavi ksenoni rasipaju svetlost na sve strane i tako zaslepljuju ostale vozače.

Isto važi i za nivelaciju – npr. kada u prtljažnik ubacite iole ozbiljniji teret, prednji kraj auta se podigne i sa njim i farovi koji zatim „biju“ u oči druge vozače.

Projektori - ključna razlika

Mnogi vozači žele da uštede, pa u far predviđen za običnu halogenu sijalicu ugrade ksenonsku ili LED sijalicu. Takva kombinacija predstavlja pravu katastrofu za ostale vozače i lako može da se prepozna sa velike udaljenosti. Ovakva svetla mogu toliko da vas zaslepe da vas bukvalno prisile da se zaustavite dok ne prođu.

Zašto saobraćajna policija koja noću kontroliše saobraćaj toleriše ovakva vozila, nije nam poznato. Ovakve farove nije teško prepoznati ni danju. Nije potrebna nikakva skupa oprema da bi se utvrdilo da nije reč o fabričkim svetlima.

Sa druge strane, tu su naknadno ugrađeni ksenoni i LED svetla sa projektorima koji usmeravaju snop svetla, umesto da svetlo rasipaju na sve strane. Međutim, i kod njih ima mnogo onih koji zaslepljuju, a razlozi su brojni.

Na primer, vozači poručuju najjeftinije (i najnekvalitetnije) komplete preko interneta (iz jedne daleke zemlje) i zatim ih montiraju sami. Pritom loše montiraju i tako dobijemo lajt-šou na četiri točka.

„Budženje“ LED sijalica gde god mogu da stanu

Pošto je LED tehnologija sve jeftinija, a razne „inovacije“ i zamene za fabrička rešenja sve dostupniji, tako sve više vozača odlučuje da stavi LED sijalice i u svetla za maglu (koja se neće gasiti ni danju ni noću), u „pozicije“, u zadnje svetlosne grupe ili će se menjati čitava zadnja svetla...

Registarske tablice moraju da „blješte“, napred su razne LED trake koje „glume“ dnevna svetla, ali se ne gase ni noću. Pa osvetljenje kabine da bi se bolje videlo ko vozi...

Vlasnika ovakvog „luna parka“ na točkovima ne interesuje što neki drugi vozač zbog svih tih svetala možda neće na vreme uočiti pešaka ili biciklistu.

Krivi su i FABRIČKI ksenoni i LED farovi (kao što smo naveli na početku)

Farovi su oduvek zaslepljivali. Međutim, nije isto kada vam „u oči ide“ svetlo iz običnog, halogenog fara i kada vas „preseče“ svetlo iz ksenonskih ili LED farova, bili oni fabrički ili naknadno „na divlje“ ugrađeni.

Kao prvo, LED i ksenoni mnogo jače svetle. Kao drugo, njihovo svetlo je znatno oštrije usmereno. Kao treće, tu je boja svetla, belo-plavičasta, koja ima mnogo jači kontrast u odnosu na okolinu, pa je oku potrebno više vremena da se vrati u „normalu“. Ova priča sa bojom svetla je, inače, mnogo komplikovanija.

Uglavnom, poseban problem nastaje kada se nađete u poziciji da auto takve farove uperi vama direktno u oči, makar i na delić sekunde kada:

1. naiđe na neravan teren, pa poskoči,
2. kada treba da se mimoiđete, a on taman prelazi ležećeg policajca,
3. kada se sretnete na nekom prevoju, mostiću, nadvožnjaku i slično.

Tu je i ablendovanje, koje se ne koristi samo da bi se upozorilo na policijski radar. Koristi se u raznim situacijama i vrlo je korisno. Međutim, kada vas neko par puta „udari“ ovakvim dugim svetlima, ostanu vam samo zvezdice pred očima...

Budućnost je u “inteligentnim” farovima

Već dugo neki automobili imaju kameru koja snima kompletnu situaciju ispred automobila, a kompjuter zatim određuje intenzitet osvetljenja, dužinu snopa svetla i pritom sprečava zaslepljivanje i vozača koji dolaze u susret i onih u istoj traci.

Reč je o veoma naprednim LED farovima koje imaju svi premijum proizvođači – kod nekih modela uz doplatu, kod nekih standardno.

(Telegraf.rs/Polovniautomobili.com)