Nikad čistiji, a sve omraženiji: Da li danas treba kupovati dizelaše?
Anti-kampanju dizelašima prave brojne nove dažbine i sve veća promocija hibrida i električnih automobila, ali je velika ekonomičnost vožnje i dalje na njihovoj strani...
Mišljenje o automobilima sa dizel motorima poslednjih godina sve više se menja. Dizelaši su, za nekoliko poslednjih decenija, prešli put od najvoljenijih i najštedljivijih, do prokazanih zagađivača i najviše oporezovanih automobila.
Tako je, na primer, uz plan o potpunoj elektrifikaciji kompletnog voznog parka do 2040. godine, Velika Britanija još u aprilu 2018. godine podigla visinu dažbina za dizelaše. Nemačka, Francuska i još neke zemlje uvele su restrikcije kretanja.
Ovakve mere imaju za cilj da nateraju vlasnike starijih dizelaša, koji su mnogo veći zagađivači od aktuelnih modela, da odustanu od njihove dalje upotrebe. To se naročito odnosi na sredine u kojima je zagađenost vazduha velika.
Iako to sa dizel motorima kod nas još nije slučaj, država je počela da subvencioniše kupovinu električnih i automobila na hibridni pogon.
U situaciji u kojoj se, čini se, sve okreće protiv dizelaša, s pravom se postavlja pitanje da li, u takvm okolnostima, uopšte i treba razmatrati kupovinu automobila da dizel motorima.
U pomenutoj Velikoj Britaniji sve do skoro, gotovo polovina registrovanih automobila na godišnjem nivou bili su dizelaši. O zemljama kao što je Srbija i ostale države regiona, u koje se "sliva" ogoman broj polovnih automobila sa zapada ne treba trošiti reči. Među njima je veliki procenat dizlaša prethodnih generacija, koji su mnogo veći zagađivači od savremenih.
Proterani iz centara
Azotni oksidi koje proizvode dizel motori glavni su izazivači zagađenja. Što su motori stariji to ih više proizvode. Zato se oni najstariji odavno proteruju iz centara velikih gradova, dok se onim savremenijim, na osnovi merenja izduvnih gasova, propisuje iznos dažbina koje vlasnici moraju da plate prilikom registracije vozila.
Zanimljivo je, međutim, da iako dizel motori proizvode veću količinu štetnih izduvnih gasova, njihova emisija ugljen-dioksida (CO2) je generalno manje u odnosu na vozila sa benzinskim motorima. Ovo ne važi za mnogo starije dizele, proizvedene pre uvođenja Euro standarde 1992. godine.
Dizel motori su postali dosta čistiji posle 2011. godine, kada su usvojeni Euro 5 standardi, sa kojima je počela i ugradnja DPFs filtera koji eliminišu 90 odsto štetnih čestica.
Euro 6 dizel motori, koji su u automobile ugrađuju od 2015. godine, najčistiji su dizelaši ikada. Pored DPFs filtera, opremljeni su sistemima koje većinu azornih oksida iz motora pretvaraju u "bezazleni" azot i vodu.
Kada se sve to uzme u obzir, plus sve veće subvencije koje vlade zemalja dodeljuju za kupovinu ekoloških vozila, sa pravom se postavlja pitanje da li se danas isplati kupiti dizleaša?
Anti-kampanja i efekti
Mišljenja su različita, a brojni propisi i sve veća promocija hibrida i električnih automobila, podstiču negativno raspoloženje prema dizelašima.
Međutim, na njihovoj strani i dalje je velika ekonomičnsot vožnje, pa kada se odnos novca datog za gorivo i broja pređenih kilometara uzme u obzir, kupovina automobila sa dizel motorima deluje razumnije od kupovine benzinca ili hibrida.
A anti-kampanja koja se latentno vodi protiv dizelaša, dovodi do toga da su, na nekim tržištima, popusti na nove automobile sve veći, kako bi se apsorbovali efekti većih dažbina koji im se nameću.
Postoji još jedna stvar. Naime, koliko god da su današnji dizel motori čisti, savremenim DPF filterima mnogo manje odgovara gradska vožnja, nego vožnja po otvorenom putu. Oni se, naime, pri sporijoj vožnji i manjim brzin brže i češće zapušavaju.
Čišćnje DPF filtera nije uvek moguće izvesti, a zemena nije baš jefitna. A najgore u svemu, po vazduh koji udišemo, je kada se sa "dobrog polovnjaka" dizelaša, umesto nešto skuplje opravke, filter i katalizator potpuno uklone…
(Telegraf.rs/MBJ)