Nisi glup ako si automehaničar: Zbog Mirka i njegovog Jutjub kanala, klinci žele da završe zanat

"Bar jedno 15 - 20 klinaca je upisalo mehaniku zato što su gledali mene na Jutjubu i odlučili da odaberu to kao svoj poziv. To je ono što mi je u ovoj priči vrednije od bilo čega!"

Kada je 1999. godine, sa nepunih 10 godina, prvi put ušao u servis svoga oca uopšte nije imao želju da se bavi automehaničarskim zanatom. Svraćao je tamo, s vremena na vreme, ali je i pored otpora "zbog sukoba generacija i predrasuda", koji nije retka stvar u odnosu očeva i sinova, zanat je počeo da uči tek 2009. godine.

Preporučujemo

Deceniju kasnije, Mirko Rašić je automehaničar koji radi u sopstvenom servisu, i autor "prvog srpskog Jutjub kanala posvećenog automehanici" - Neovlašćeni serviser, koji trenutno ima 36 hiljada pratilaca, čiji broj iz dana u dan raste, i koga sve više prate u svim delovima bivše Jugoslavije.

- Zanat sam učio, a potom i nasledio od oca. To u početku i nije bilo nešto što sam želeo, koliko je sa godinama preraslo u pravu ljubav i želju da se time bavim. Sve što znam, naučio sam od oca! Danas dosta njegovih mušterija prelaze kod mene, pa me on smatra konkurencijom. A ja se izvlačim na to da prelaze kod mlađeg, boljeg i lepšeg! - počinje razgovor za Telegraf.rs prvi srpski automehaničar među jutjuberima.

Rekao bih da se odluka da "postaneš svoj čovek", na ovim prostorima, ne donosi tako često, a pogotovo ne kada imaš manje od 30 godina. Kako si se i kada odlučio da otvoriš sopstveni servis?

- Pre samo dve godine. Na taj korak se možda ne bih ni odlučio da me otac nije "gurnuo u vatru" da se odvojim od njega. A i ja sam već dugo razmišljao o tome, zato što je moj princip bio potpuno različit od njegovog. "Dete" ima neke nove, svoje metode, kao što je to snimanje i slikanje, što "staroj gardi" uopšte ne izgleda logično. Oni kažu: "Zašto bi ti sad tu nešto snimao i slikao..."

Šta ti onda njima kažeš? Zašto si uopšte počeo da snimaš to što radiš?

- Cela priča je počela sa nepoverljivim mušterijama, koje nisu bile nepoverljive prema meni, nego su imale loša iskustva sa prethodnim mehaničarima. Ja sam tada počeo da snimam i da slikam proceduru rada da bih, u slučaju da oni posumnjaju da im je neki deo promnjen, predstvio šta sam uradio videom i slikama. To sam onda, zabave radi, počeo da kačim na Instagram. Nakon tri godine Instagrama, pre manje od godinu dana, otvorio sam Jutjub kanal. Onda se pokazalo da je taj kanal ono što je publici trebalo, jer ne postoji takav na području Balkana, ni eks-ju republika. Zato je i dobio toliku popularnost za kratko vreme.

- Mene je najviše začudilo što je dobio popularnost u svim zemljama bivše Jugoslavije. Javljaju nam se ljudi iz Hrvatske, Bosne, Makedonije, Crne Gore, Slovenije. To mi je zaista otvorilo oči da granice ne postoje, jer su ti isti ljudi počeli da dolaze u servis samo da vide da li se ja zaista bavim tim poslom! Bilo je ljudi iz Pule, Zagreba, Osijeka, Maribora, Tuzle, Sarajeva, iz Makedonije... Svi dođu u Beograd, uglavnom poslom, pa svrate. Još uvek niko nije došao ciljano. Zato ćemo napraviti neki skup, pa da to bude jedno veliko ciljano okupljanje.

Da li to znači da si sada i zvanično postao jutjuber?

- Ono što me je u početku najviše iznenadilo, kad je sve dobilo taj "hajp", je to što se ja u tome uopšte nisam snalazio. Bilo mi jako teško da poverujem, jer sam ja ipak - mehaničar. Nisam jutjuber, pa da ljudi dolaze da se slikaju sa mnom. Sada mogu da kažem da najmlađi pratilac kanala ima osam godina, a najstariji 65. To znači da smo uspeli da zainteresujemo dosta različitih ljudi, a mnogo njih se I upušta u ovaj posao gledajući kanal.

- I najvažnije od svega! Bar jedno 15 - 20 klinaca je upisalo mehaniku zato što su gledali mene na Jutjubu i odlučili da odaberu to kao svoj poziv. To je ono što mi je u ovoj priči vrednije od bilo čega! Ako sam na nešto ponosan, ponosan sam na to što sam klincima uspeo da prenesem da je zanat nešto što može biti podjednako zanimljivo, zabavno I da donese zaradu.

Završio si fakultet, ali si za životni poziv ipak odabrao radionicu. To se, negde, suprotstavlja onome što su nas (starije od 30 godina) roditelji učili...

- Nakon što sam završio fakultet, prvih godinu sam pokušavao da se zaposlim, ali sam se sve to vreme bavio mehanikom. I na kraju, kada sam video da ne želim ujutru da se budim i da radim nešto što ne volim, rešio sam da batalim sve i da radim ono što volim. Rekao sam sebi: ni jedan radni dan ti neće biti težak, jer nećeš mrzeti ceo svet zbog toga što ćeš se pogledati u ogledalo i shvatiti da radiš nešto što ne voliš.

- Taj fakultet se može pripisati zabrinutosti roditelja i nekom generalnom usmerenju društva da, ako ne završiš faks, nisi intelektualno dovoljno dobar građanin, što mene najviše bolelo. Da bi se neko bavio bilo čime potrebno je da ima i znanje i sposobnost i obrazovanje - sve kompletno. Ne mora da znači da si glup, ako si automehaničar!

Pošto si "neovlašćeni serviser", u tvoju radionicu dolaze najrazličitiji automobili. Stariji će reći da su nekada automobili bili kvalitetniji i jednostavniji za održavanje, pa je osnovne stvari sam vozač mogao da popravi. Danas, ako ti auto stane na putu, možeš samo da zoveš šlep službu...

- Današnji mehaničari su, ustvari, mehanotroničari, pošto se bave i mehanikom i elektrikom. Autmobil danas ima mnogo senzora i elektronike.

- Slično automobilima, bilo koji aparat bele tehnike iz '70-ih i '80-ih, npr. veš mašina, je trajao i mnogi su mogli sami ponešto da poprave, dok današnje veš mašine crkavaju kad istekne garantni rok i više se ne isplati poravljati ih. Tako je i sa automobilima i automobilskom industrijom. Današnji vozač će teško moći da popravi automobil ako mu stane na putu, zbog kvara koji iziskuje upotrebu više od dva alata. Nekada nije bilo tako.

- Ali ni mi mehaničari nekada nismo u mogućnosti da izađemo na teren, jer moramo da nosimo više delova, alata i dijagnostičke opreme i ne znamo šta nas čeka. Kvarovi su danas dosta komplikovaniji, zato što se umešala elektronika u sve to. Elektornika i mehanika su danas u simbiozi i zaista treba da poznaješ i jedno i drugo da bi mogao da rešiš probleme.

Sa te tačke gledišta, kolika je onda razlika između npr. Golfa "dvojke" i Golfa "sedmice"?

- Za razliku od Golfa "dvojke" koji može da ide i na jestivo ulje i možeš ceo motor da mu rasturiš sa tri ključa, da bi popravio današnji Golf 7 potreban ti je i profesionalni i standardni alat. Tako je i sa ostalim proizvođačima i njihovim modelima.

- Ni sama eksploatacija nije ista kao što je bila '70-ih, '80-ih i '90-ih godina. Pokazalo se da se danas prvi ozbiljniji kvarovi dešavaju baš onda kada automobil izađe iz garantnog roka.

- Danas se fabrikama ne isplati da imaju pouzdan automobil kao što je Golf 2 ili Mercedes W123 i W124, koji su zamalo uništili Mercedes. Na tim automobilima ništa nije crkavalo, a i ljudi su mogli i kod kuće da ih popravljaju. Današnje opravke zahtevaju mnogo više, znanja, iskustva i mnogo više alata.

Šta ti više voliš da popravljaš, "dvojke" ili "sedmice "?

- Od profesora sa fakulteta sam "pokupio" izreku da čoveka najviše motiviše izazov. Prednost je, a ujedno je i mana, kada radiš sve modele automobila, ili kada si stručan samo za jednu specifičnu marku. Tako da je meni podjednako drago kada mi dođe Golf "dvojka" ili kada dođe neki savremeni V6 ili V8, zato što to razbija monotoniju rađenja jednog te istog posla. Zbog toga mi je, objektivno, i jedno i drugo drago. Subjektivno, više volim starije automobile od novijih!

Vreme hibrida i električnih automobila je pred nama. Da li ga "neovlašćeni serviser" spremno dočekuje?

- Prošle godine sam bio na obuci za hibridna vozila. Ove planiram da prođem i obuku za električna, i da dobijem sertifikate za oba. To sam odlučio da to uradim, iako ne znam kada će to tačno zaživeti u Srbiji. Ipak, treba biti spreman na sve i unapred razmišljati o svemu kako bi se uhvatio korak sa vremenom. Zanimljivo je reći da je efikasnost bezinskog i dizel SUS motora između 17 i 19 odsto, dok je efikasnost električnog pogona 98 procenata ukupno proizvedene snage. Dakle, to je definitivno budućnost!

- Ipak, mi zaraženi benzinom, obožavamo zvuk benzinskog motora i manuelni menjač. "Ukus" i lepota automobila nekada su bili dosta izraženiji nego danas. Sada sve izgleda manje - više isto. Danas, da nemaš farbu, da su svi automobili bele boje, ne bi video razliku između automobila cele jedna klase npr. SUV vozila ili limuzina. Ranije su automobili imali mnogo više karaktera!

(Telegraf.rs/Razgovarao: Miloš B. Jovanović)