Kada niko nije ni pomišljao da terenac može da juri 200, on je spojio džip i kupe i dobio - Jerrari

Kako nije uspeo da pronađe autmobil koji bi imao sportske karakteristike, a kojim bi mogao da se vozi po obližnjim planinama, američki milioner je rešio da ukrsti Ferrari i veliki Jeep

Iako možda zvuči kao ime nekog turbo-dens-folkera iz devedesetih, Jerrari nema ama baš nikakve veze sa estradom. Mnogo više ima veze sa onim brojnim emisijama o prepravljanju i "budženju" autombila, koje smo, sa sve većim brojem kablovskih kanala u ponudi, dobili mogućnost da gledamo.

A upravo tako je, pre skoro punih pola veka, Jerrari i nastao - spajanjem jednog velikog Jeep-a i jednog, nešto manjeg Ferrarija.

Preporučujemo

Iako Ferrari upravo radi na razvoju svog prvo SUV automobila, koji bi prema najavam trebalo da se zove Purosangue, to ipak, na neki način, neće biti prvi Ferrarijev terenac. Takva ideja pala je na pamet još ranih 70-ih američkom milioneru Vilijamu Hari, koji je kao kolekcionar automobila čuvene italijanske marke, pomislio kako bi to izgledalo kada bi se ukrstili jedan Ferrari i jedan veliki Jeep.

Kako nije uspeo da pronađe autmobil koji bi imao karakteristike jednog Ferrarija, ali sa kojim bi mogao da ide u prirodu i da se kreće po obližnjim planinama, Bil je odgovor potražio u sopstvenoj garaži.

Tamo je pronašao jedan Ferrari 365 GT 2+2 i Jeep Wagoneer iz 1970. godine. Posle kraćeg razmišljanja, ekipa iskusnih mehaničara iz njegove radionice je dobila zadatak i uskoro je svet ugledao jedinstveni veliki terenec kršten imenom - Jerrari.

I dok su šasija, veći deo karoserije, delovi prenos, pogon na sva četiri točka, kočioni sistem i kompletna unutrašnjost preuzeti su iz Wagoneera, Ferrari 365 GT bio je donor pogona i prednjeg dela karoserije.

Ispod haube se našao V12 motor zapremine 4,4 litra, dok su elementi prenosa sastavljeni od delova iz Ferrarija i Chevroleta.

Radovi su završeni 1971. godine. Testovi koji su usledili, pokazali su da "stabilnost pri velikim brzinama nije impresivna". Maksimalna brzina Jerrarija je procenjena na 210km/h, ali su test vozači isticali da je nebezbedna za vožnju zbog neusaglašenosti prednje i zadnje osovine.

Ovom, ni po čemu impresivnom, ali svakako zanimljivom automobilu, svaki trag se gubi nakon smeri Bila Hare 1978. godine. Njegova sudbina u naredne tri decenije je bila nepoznata, a pojavio se 2008. godine kada ga je na eBay-u za "samo" 20.300 dolara kupio nemački kolekcionar Aleks Lokman.

Od kada je registrovao neobični automobil i počeo svakodnevno da ga vozi, Jerrari je ponovo počeo da privlači pažnju ljubitelja automobila i medija, pa sa tako reportaža o njemu nedavno pojavila u nekoliko italijanskih medija.

(Telegraf.rs/MBJ)