Hibridi - zlatna sredina na putu do električne budućnosti ili...

Današnja električna vozila "pate" od problema skupih baterija, nedovoljne autonomije i slabo razvijene mreže punjača, dok sve stroži ekološki propisi sve više pogađaju klasične automobile

Svedoci smo velikih promena u auto industriji, takoreći tektonskih promena u samoj njenoj biti. Pre samo par generacija u prosečnom domaćinstvu, nismo imali ni struju u kući, a sada svakodnevno čitamo o prednostima i nedostacima hibridnih i elektrovozila. Danas je nezamislivo da neki renomirani proizvođač automobila nema u svojoj gami ponudu eko vozila, bilo hibridnih, ili elektro. Ali, šta izabrati..?

S obzirom na to da u Srbiji još uvek nije razvijena mreža punjača za elektrovozila, držaćemo se hibrida.

Preporučujemo

Sam prelaz sa motora sa unutrašnjim sagorevanjem (SUS) na elektrovozila daleko je od jednostavnog. Postavlja se pitanje dometa istih, prateće infrastrukture, stanica za punjenje, servisne mreže, itd. Tu se kao logično rešenje nameću hibridi.

To su vozila koja naizgled kombinuju najbolje iz oba sveta - imaju SUS agregat, koji je potpomognut elektromotorom. Ne zahtevaju izgradnju novih "punionica", već koriste postojeće benzinske stanice.

Iako postoji više varijacija na ovu temu, osnovna podela je na: klasične hibride (hibridna električna vozila - HEV, hibridi prve generacije)  i "plug-in" hibride.

Klasični hibridi se drže koncepta starog 20-ak godina, koji je uglavnom razvila japanska automobilska industrija, uz neprestano usavršavanje u protekle dve decenije. Formula je prosta, na postojeću SUS platformu dodat je mali elektromotor i baterija malog kapaciteta koja neće bitno narušiti postojeću konstrukciju automobila. U svojoj najprostijoj formi, elektromotor se koristi da pokreće vozilo pri nižim brzinama, kao što je gradska vožnja u "kreni - stani" režimu. Pri većem opterećenju, SUS agregat se automatski pokreće i dopunjuje elektromotor. Pri ekstremnijim naporima, motori rade zajedno i daju vozilu maksimalnu snagu.

Dakle, imamo konvencionalni SUS agregat, na koji je povezan elektromotor. Celim sistemom upravlja centralna jedinica (ECU - Electronic control unit), koja u skladu sa tempom i režimom vožnje određuje kako će sistem funkcionisati. Benefiti su niža potrošnja, a samim tim i čistiji izduvni gasovi vozila.

"Plug-in" hibridi, u prevodu "priključivi" hibridi, sličnog su koncepta kao i klasični hibridi. Razlika je u bateriji koja je daleko većeg kapaciteta, pa je samim tim automobil većeg dometa u čisto električnom režimu rada, kao i u tome što se baterija može dopuniti i spoljnim izvorom električne energije.

Dakle, za razliku od klasičnih hibrida, kod kojih se dopuna električne energije u bateriji može vršiti samo energijom dobijenom iz SUS agregata samog vozila i iskorišćenjem kinetičke energije vozila (npr. baterija se dopunjuje usled kočenja), "plug-in" hibride možemo priključiti na superpunjače, ili ih pak dopuniti sa kućne utičnice.

Obzirom na bateriju većeg kapaciteta, kod "plug-in" hibrida postoje vozila koja pokreće isključivo elektro motor, dok se SUS agregat koristi samo kao svojevrsni generator koji dopunjuje bateriju kada nivo energije dostigne kritičan nivo, ili pri ekstremnijoj upotrebi. Takvi hibridi naravno imaju elektromotore daleko veće snage, dok su SUS agregati manji.

To znači da se oni pokreću samo energijom elektromotora i po samom konceptu su daleko bliži elektro vozilima (EV). Naravno, obzirom da su u pitanju hibridna vozila, sama emisija izduvnih gasova nije tzv. "nulta" kao kod EV, već zavisi od režima vožnje, pređene kilometraže, tipa vozila, kapaciteta baterije itd.

Ipak, to je i najveća prednost hibridnih vozila u odnosu na njihove elektro pandane. Živimo u doba kada smo navikli da praktično svuda možemo otići bez ograničenja. Ostanemo bez goriva, dopunimo na prvoj stanici i nastavljamo dalje. Nismo ograničeni kapacitetom baterije, jer se ista uvek može dopuniti SUS agregatom. Najnoviji "plug-in" hibridi mogu dobrano prebaciti i magičnih 1.000, pa i više km sa jednim punjenjem. Naravno, kao druga prednost u odnosu na EV je sama cena vozila. Hibridna vozila i ovde predstavljaju zlatnu sredinu između klasičnih SUS i EV.

Zbog visoke cene baterija koja može dostići i do 40 odsto cene EV, autonomije koja još uvek nije na potrebnom nivou, mreže stanica za punjenje kojih nema u dovoljnom broju, hibridi su u prednosti nad automobilima "na struju". Sa druge strane, zbog sve strožih normi, taksi i čak zabrane kretanja SUS vozilima u pojedinim zonama gradova, hibridi su u prednosti i nad njima.

Oni kombinuju najbolje iz oba sveta i maksimalno koriste benefite postojeće infrastrukture, olakšavajući tranzicioni period sa klasičnih SUS vozila, na autmobile sa "nultom" emisijom.

(Telegraf.rs/Marko Lalić)