NFS i GTA u saobraćaju: Kako video igre utiču na ponašanje za volanom?

Studija Američkog udruženja psihologa došla je do zaključka da bi tinejdžeri koji igraju igrice u kojima ima brze vožnje mogli biti skloniji nasilničkoj vožnji, ali...

Ako imate manje od 40 godina (mada ovo ne bi trebalo isključivo shvatiti tako), velika je verovatnoća ste deo svog detinjstva proveli uz kompjuterske igre. A kako su simulacije vožnje bile među prvim igrama koje su se pojavile, takođe je velika velika verovatnoća da ste bar neku od njih igrali.

Prema istraživanju iz 2018. godine, koje je sproveo Pew Research Center, čak 84 odsto tinejdžera je navelo da aktivno igra video igre. Takođe, došlo se i do podatka da čak 56 odsto tinejdžera u SAD igra igre u proseku 2,5 sati dnevno.

Preporučujemo

Zbog toga se stručnjaci za saobraćaj pozabavili time kakav je uticaj video igara na vozačke veštine tinejdžera. Pretpostavka "na prvu loptu" verovatno bi bila da je taj uticaj negativan, i da bi na ulici mogao da dovede od brojnih prekršaja, prekoračenja brzine, agresivne vožnje, nedozvoljenog preticanja, kretanja "na žuto", jurnjave "kroz crveno"…

Međutim, sasvim je opravdano pretpostaviti da bi oni koji dosta vremena provode igrajući simulacije vožnje mogli da razviju i pozitivne navike kada je vožnja u pitanju. Stručnjaci to tumače činjenicom da je, kao i u igrama, i u stvarnoj vožnji neophodna brza reakcija i dobra koordinacija vida i ruku i nogu.

I takav zaključak, međutim, zavisi od onoga koga pitate, pa je tako nekoliko studija sprovedenih na ovu temu dobilo različite rezultate.

Tako je studija Američkog udruženja psihologa, u svojim istraživanjima, došla do zaključka da bi tinejdžeri koji igraju igrice u kojima ima brze vožnje mogli biti skloniji nasilničkoj vožnji od onih koji ih ne igraju.

Dartmaut koledž, iz Nju Hempšira, sproveo je veliko istraživanje na ovu temu, i to na uzorku od čak 5.000 tinejdžera. Polovina ispitanika je izajvila da igraju nasilne i igre u kojima ima brze i agresivne vožnje.

Budući da je istraživanje trajalo nekoliko godina, broj ispitanika koji su izjavili da ih je policija zaustavljala između drugog i trećeg intervjua porastao je sa 11 na 21 procenat, do je broj onih koji su učestvovali u saobraćajnim udesima skočio sa 8 na 14 odsto.

U vreme trećeg intervjua, svi učesnici su već imali 16 i više godina (odnosno, imali položenu vožnju), kada je 25 odsto njih izjavilo da su stekli navike nebezbedne vožnje. Dve godine kasnije, 90 odsto ispitanika se izjasnilo da ima bar jednu "rizičnu naviku u vožnji", navodeći prekoračenje brzine, ne održavane rastojanja ili prolazak kroz crveno svetlo.

I studija kineskog Univerziteta Šian Điaotong istraživala je ideju da različite vrste video igara različito utiču na tinejdžere. Ispitanici su tokom istraživanja igrali simulacije vožnje različitog intenziteta. Rezultati su pokazali da su oni koji su igrali agresivnije igre, kasnije za volanom ispoljavali agresivnije ponašanje od ostalih koji su igrali "laganije" igre.

Istraživač sa Univerziteta u Minesoti Edvard Dauns napravio je posebnu kompjutersku simulaciju vožnje kako bi mlade igrače naučio koje su opasnosti odvlačenja pažnje tokom vožnje. Ispitanike je podlio u tri grupe. Prva je kucala poruke na telefonu tokom "vožnje", druga pričala, dok je treća vozila bez ikakvnog odvlačenja pažnje.

Najveći procenat pripadnika prve grupe je imao udes, dok su pripadnici druge u mnogo većoj meri kršili ograničenje brzine. Treća grupa je imala ubedljivo najmanje prekršaja.

Iako su uspela da dokažu da igranje video igara u određenoj meri može negativno da utiče vožnju u stvarnom svetu i na nepoštovanje saobraćajnih propisa, ova istraživanja su se složila u zaključku da je jedini način da se zaista savlada vožnje i njeni propisi i pravila, da mladi vozači izađu u saobraćaj i da suoče sa realnim situacijama. Odnosno, da igranje video igara sigurno ne može samo po sebi da pokaže kako će se neko ponašati kada sedne za volan.

(Telegraf.rs/MBJ)