Zašto "dizelaši" imaju veći obrtni momenat od "benzinaca"?

Kod običnih automobila taj broj doseže do oko 6.000, dok u automobilima koji se koriste u trkama Formule 1 stižu i do vrtoglavih 19.000 obrtaja u minutu

Obrtni moment kod automobila se često naglašava. Ipak, mnogi se pitaju šta je to ustvari i koji je razlog da dizel motori imaju veći obrtni moment nego benzinski?

Obrtni moment je sila koja pokreće automobil. On se računa kao proizvod sile i kraka na koga ta sila deluje, što znači da motori koji imaju duže klipove ujedno imaju i veći obrtni moment. Sila gura klip i na time deluje na radilicu u motoru, pa se na taj način stvara obrtni moment.

Preporučujemo

On zavisi i od pritiska u cilindru, koji je kod modernih turbodizelaša oko 20 bara dok je kod benzinskih motora upola manji. Ovo u konačnom ishodu znači da vozači dizela imaju na raspolaganju znatno veći obrtni moment pri znatno nižem broju obrtaja.

Da bi sav potencijal benzinskog motora mogao da se iskoristi, on bi trebalo da radi u visokom broju obrtaja. Kod običnih automobila taj broj doseže i preko 6.000 u minutu, dok, na primer, u automobilima koji se koriste u trkama Formule 1 dosežu i vrtoglavih 19.000 obrtaja u minutu.

Kod novijih dizel motora, pre svega turbodizelaša, razvija se mnogo veći obrtni moment i to u području obrtaja koji se najviše koristi, odnosno između 2.000 i 3.000 obrtaja u minutu.

Dakle, ono što je najbitnije kod dizel motora, kada govorimo o obrtnom momentu, je činjenica da oni razvijaju mnogo veću snagu u srednjem području obrtaja. Zato ti motori imaju odlična međuubrzanja, a mogu da se voze u većem rasponu brzina u jednom određenom stepenu prenosa i to bez promene brzine (stepena prenosa).

Dizel motori razvijaju svoju najveću vrednost kod srednjih i nešto viših obrtaja motora. Nakon što prođe ovu fazu, obrtni moment sporije pada nego što brzina okretanja raste, što znači da raste snaga motora. Kada su obrtaji visoki, a obrtni moment počne da opada, motor je dostigao svoju najveću snagu pa u tom trenutku ona počinje opadati.

Upravo kod dizel motora taj pad snage je izraženiji i bolje može da se primeti zbog toga što postoji regulator dovoda goriva koji naglo prekida dovod, kako ne bi došlo do nekontrolisanog okretanja zbog koga bi motor mogao da se uništi.

Turbodizel motori imaju najveći obrtni moment u širem području obrtaja, što znači da i u tom širem području obrtaja razvijaju najveću snagu, a kako ne bi došlo da kvara izazvanog mehaničkim i toplotnim preopterećenjem, kod modernih turbodizel motora ugrađuje se ventil poznat kao - vejstgejt (wastegate).

Svrha vejstgejt ventila je ograničavanja pritiska kako ne bi došlo do "prenabijanja" i usmerava deo otpadnih gasova van turbine direktno u izduvni sistem. Na taj način se naglo "seče" obrnog momenta, čime se objašnjava njegova najveća vrednost u širem području obrtaja.

Na kraju ostaje pitanje: Šta je bolje za svakodnevnu vožnju?

Mnogi će se složiti da su bolji automobili sa većim obrtnim momentom. Zašto?

Naime, motori koji imaju veći obrtni moment nude elastičniju vožnju, odnosno vožnju sa manjom potrebom za čestom promenom brzina. Takođe, ako vam je potrebno vozilo kojim ćete prevoziti teret, bolje je ono sa većim obrtnim momentom, jer je on osnovna karakteristika motora za ovakve namene.

(Telegraf.ts/Silux)