Pronašli smo najbolje objašnjenje za to što vozači toliko mrze bicikliste

A za sve je kriva evolucija i ljudska priroda

Vozači ne mrze bicikliste jer su iritantni, već zato što u njima aktiviraju bes time što krše moralni red puta.

Tako barem tvrdi novinar Tom Staford za BBC koji je pokušao da prodre u samu srž ovog problema.

Vozači jednostavno ne podnose bicikliste i ne trude se da to sakriju.

Međutim, zašto ih toliko mrze?

Sudeći po Stafordu, razlog nije njihova iritnatnost. A nije ni selektivno sećanje u kom se nalazi samo jedan biciklista koji je nekada pred njima uradio nešto što ne treba pa sada mrze sve.

Ne, vozači mrze bicikliste jer misle da oni vređaju moralni red.

Vožnja je veoma moralna aktivnost - postoje pravila puta, kako legalna, tako i ona nepisana.

Foto: Tanjug/Jaroslav Pap

Kretanje kola tokom špica moguće je zato što ljudi znaju pravila i u velikoj meri ih se pridržavaju - drže se svoje trake, koriste migavce i poštuju prednost.

A onda se pojavi biciklista koji prati ono šta on vidi kao pravila puta. Ali on takođe radi stvari koje vozačima nisu dozvoljene - preticanje kolone, znatno sporije kretanje ili preticanje sa unutrašnje strane.

Sa druge strane, vožnja je poput društvenog života, u pitanju je igra koordinacije u kojoj moramo da se oslanjamo jedni na druge i verujemo da će i ostali uraditi sve kako treba.

A kao u svim igrama, uvek postoji i nagon za varanjem.

Ako svi čekaju u redu, neko će pokušati da ga zaobiđe. Ako svi plaćaju porez, neko će probati da to izbegne. A na kraju svega, i dalje imate svu prednost puteva.

U ekonomiji i ljudskoj evoluciji ovo je poznato kao "problem besplatne vožnje".

Ako stvorimo nešto što doprinosi svima - kao što je red na putu - šta će sprečiti nekoga da iskoristi sve prednost, a pritom ne plati ono što duguje?

Ovo stvara paradoks.

Foto: Tanjug/Dimitrije Goll

U malim društvima moramo da se oslanjamo na saradnju sa prijateljima, ali kako društvo raste, problem besplatne vožnje postaje sve veći i veći.

Samim tim, u ljudima je kroz generacije ugrađen prezir prema onima koji varaju.

A biciklisti ga aktiviraju jer koriste puteve, ali ne poštuju pravila koja važe za vozače.

Sa druge strane, biciklisti sigurno misle da ta pravila nisu pisana za njih jer su ranjiviji, diskriminirani i ne moraju da ih poštuju.

Možda je sve ovo tačno, ali nije bitno kada ih svi drugi učesnici u saobraćaju percipiraju kao osobe koje krše pravila kojih ostali moraju da se pridržavaju.

Video: Električni trotineti: Kako je omiljena igračka postala revolucija koja vam u Beogradu štedi i 500 €

(Telegraf.rs)