Da li ćemo uskoro "juriti 30": Sve više gradova ograničava brzinu kretanja vozila u svojim centrima

Ukoliko vozite manjom brzinom zaustavni put je kraći, vidno polje vozača je šire, a ima i više vremena za reakciju u slučaju opasnosti. Pešaci imaju čak 90 odsto šanse za preživljavanje ako ih udari automobil koji vozi brzinom od 30 km/h!

Svima je dobro poznata replika iz kultog filma "Maratonci trče počasni krug", kada Laki Topalović za volanom porodičnog Forda T, na zahtev dede da vozi brže, izgovara: "Ne može brže. Jurimo 30!" Takva "jurnjava" ovih dana postaje realnost u nekoliko evropskih gradova, koji su već doneli odluku da uvedu jedinstveno ograničenje brzine od 30 km/h.

Španski Bilbao je, pre nekoliko meseci, postao je prvi veliki grad na svetu (sa preko 300.000 stanovnika), koji je uveo jedinstveno ograničenje brzine od 30 km/h u urbanom području.

Preporučujemo

Takva mera će se od 2021. godine primenjivati i u većinu ulica u Briselu, dok su u Parizu u toku konsultacije sa stanovnicima o uvođenju sličnog rešenja. Vlasti francuske prestonice ističu da "zona 30" već pokriva oko 60 odsto teritorije grada.

Većina gradova ima opšte ograničenje brzine od 50 km/h. Snižavanje na 30 km/h poboljšava bezbednost, posebno za ranjive učesnike u saobraćaju. Pešaci imaju čak 90 odsto šanse za preživljavanje ako ih udari automobil koji vozi brzinom od 30 km/h. Ako automobil vozi brzinom od 50 km/h, šanse se smanjuju na 50 odsto.

Ograničenja brzine na mnogo načina doprinose bezbednosti. Ukoliko vozite manjom brzinom zaustavni put je kraći, vidno polje vozača je šire, a imamo i više vremena za reakciju u slučaju opasnosti.

Efikasnost uvođenja ograničenja od 30 km/h može da se vidi na primeru Helsinkija, prenose Automobili.ba. Veći deo gradskog središta trenutno je u zoni brzine 30, a infrastruktura takođe pogoduje sporiji vožnji, npr. ležeći policajci, izdignuti pešački prelazi i kružni tokovi.

Rezultat - prošle godine u glavnom gradu Finske nije stradao nijedan pešak ili biciklista!

(Telegraf.rs)