Vozili smo Ford Focus 1.0 EcoBoost ST Line: Trocilindraš opasnog izgleda
Vozili smo novi Ford Focus 1.0 EcoBoost do Monce i jezera Komo, te usput proverili da li se ovaj hečbek i dalje može smatrati uzorom u kompakt klasi
Odmah, na samom početku da razjasnimo neke stvari... Uopšte nisam pobornik ideje o smanjenju radne zapremine motora, pogotovo ne broja cilindara! Sa druge strane, nekoliko godina sam vozio Ford Focus prve generacije i stekao poverenje, a istovremeno, bio i oduševljen njegovim ponašanjem na putu. Kompaktni hečbek išao je upravo tamo gde sam poželeo, bez pogovora. U međuvremenu, mnogo toga se odigralo u automobilskoj industriji, pa i spomenuti „daunsajzing“ kojem je Ford, nažalost, podlegao, tako da smo se nekako razišli.
I sada, kada sam se pripremao za put na VN Italije i trku F1 u Monci, igrom slučaju, u fokusu se našao upravo novi Focus! „Dobro, može, jer ide nas samo trojica, mada...” - pomisilio sam u prvi mah. A onda sam počeo da se brinem hoće li zapremina prtljažnika od 375 litara biti dovoljna?! Pa to je za 25 litara više nego kod prve generacije, ali opet i potrebe su drugačije. U svakom slučaju, na onih 1.354 l kada se obore nasloni zadnjih sedišta ne mogu da računam, već samo na odlaganje ponečeg iza vozača.
Dok sam prilazio belom hečbeku sa petora vrata u ST-Line paketu opreme, priznajem, samo sam razmišljao o zapremini prtljažnika i prostoru u enterijeru, tj. komforu na dužem putovanju. OK, šta je, tu je, iako ne bi tu trebalo da bude većih problema. A onda, kada sam startovao motor, „skamenio“ sam se... Trocilindraš!
Ispod haube, automobila koji realno „opasno“ izgleda i lično mi se i dalje izuzetno sviđa, „frflja“ jednolitarski trocilindarski motor... Ufff! Dok proklinjem sudbinu u smislu „zašto to baš meni da se desi“, jer samo dvadesetak dana ranije sam vozio Ford GT, a „prateći“ automobil je bio upravo Focus, doduše u ST verziji, takođe sa EcoBoost motorom, samo od 2,3 litra i 280 KS, te šestostepenim manuelnim menjačem... Od svega toga, ovde imam ime i transmisiju!
Opet, nekako se tešim sa sam prošle godine na slično putovanje išao sa jednim automobilom koji je takođe imao cilndar manje od normalnog i bilo je OK. Malo treba prilagoditi stil vožnje, imati laganu desnu nogu i to je to. Ne žuriti, baš kao što u većini situacija ne žure ni Italijani! Dakle, samo tranquillo!
Samo mirno, jer noć je duga, a put još duži i vodi od Beograda, preko Novog Sada i Bačke Palanke... Da, upravo tuda je treba izbeći one „buljuke turista“ koji opsedaju granicu sa Hrvatskom, pa dalje na auto-put (u prevodu auto-cestu) pored Županje, Zagreba, Ljubljane, Venecije, Padove, Verone, Breše i Bergama ka Milanu i Monci. Onda „redovne novinarske aktivnosti“ na stazi, pa ka hotelu na jezeru Komo u mestu Leko. Ukupno nešto preko 1.000 kilometara.
U Bačkoj Palanci na benzinskoj stanici MOL-a rezervoar Focusa zapremine 52 litre sam dopunio do „čepa“ i ponovo resetovao bord kompjuter koji je pokazivao prosečnih 7,2 litra na 100 kilometara. Znao sam da taj prvi deo puta neće biti prevelik izazov jer je brzina manja zbog naseljenih mesta, ali i predstavnika lokalne faune koji što pretrčavaju, što preleću, kao u kakvoj video igrici! Srećom, ovaj Ford ima odlične LED farove, sve sa svetlima za maglu, koja su na nekim deonicama, takođe, bila potrebna, tako da nije bilo ništa od onoga - fazan 10 poena, jež 5, lisica 50, jelen 100, itd. „Skor“ je ostao nepromenjen, onako baš impresivan prednji deo Focusa bez naknadnih modifikacija.
Inače, baš mi se dopada dizajn ovog automobila... Onako sportski i agresivan, sa velikom maskom, izraženim uvodnicima vazduha, naborima na haubi i pregibima na bokovima. I zadnji deo dobro izgleda, jedino ne razumem zbog čega su tu dve izduvne cevi?! Pa, siroti motor niti može da se oglasi, prigušen turbom, niti ima šta značajno da „izduvava“ iz tri cilindra, ukupne zapremine 999 kubika! Zato, bolje da mi to „ispadne iz fokusa“ i da „izoštrim“ na krov koji je ovde u crnoj boji, što zaista doprinosi dobrom opštem utisku.
Unutra, kokpit odavno više nije onaj stari „egocentrični“ i asimetrični, kao kod prve generacije, koji mi se toliko dopadao... Međutim, sviđa mi se i ovaj novi i što je još važnije, brzo sam se u njemu „odomaćio“. Logično, jednostavno i pregledno, a opet dovoljno sofisticirano, pa i kvalitetno za ovu klasu vozila. I veliko BRAVO za multifunkcionalni upravljač, zaravnjen u donjem delu, koji onako baš dobro „leži u rukama“, baš kao što su i sedišta napred upravo onakva kakva treba da budu. Ni nakon cele noći vožnje, nisam osetio neke probleme. Na ona nazad, imam neke „amandmane“, baš kao i na kvalitet plastike na pojedinim delovima. No, sve u svemu, Ford Focus ovde skuplja znčajne poene.
Prostora, znači, ima čak toliko, da se treba protegnuti iz sedišta da bi dohvatili, recimo, ekran osetljiv na dodir od 8 inča, koji je „srce“ infotejment sistema. I to je zbog toga što je kompletna armaturna tabla sada još kraća ili „plića“ nego pre, a međuosovinsko rastojenje je 2.700 mm, u poređenju sa onih prvobitnih 2.615 kod prve generacije. Spoljašnje dimenzije nisu toliko promenjene, mada je novi Focus sada dug 4.378, širok 1.979 i visok 1.471 milimetara. Iako je sada u automobilu mnogo više elektronike, pa i „tač-skrin“ komandi, meni je za svaku pohvalu što Ford nije otpisao neke klasične prekidače i dugmad! I oni su tu, lepo raspoređeni, čak i oko ručice menjača. A upravo su tu nalaze neke od značajnih komandi, kao što je, recimo, izbor moda vožnje.
Upravo je mod vožnje, ali pre svega „mood“, tj. raspoloženje vozača bitno u računici oko potrošnje goriva. U jednom „stintu“, odnosno sa jednim rezervoarom Ford Focus 1.0 EcoBoost može da pređe i više od 700 kilometara. To znači da ukoliko se pažljivije vozi i sa manje vremena provedenog pri brzinama većim od 140 km/h, ali uglavnom na auto-putu, potrošnja će biti tek nešto preko 7 litara. Prelaskom na regionalne puteve, ona je čak i manja, ali gradska vožnja ponovo podiže prosek. I tu pomoći nema!
Međutim, bitno je da 125 KS koliko ima ovaj motor, uz ukupnu masu vozila od 1,3 tone, može da manje zahtevne vozače učini srećnim. Agregat je pri niskim obrtajima, pogotovo ispod 2.500 o/min prilično „pospan“, ali se razbudi i mnogo bolje zvuči na 6.500 obrtaja u minuti... Samo tada će potrošnja goriva biti neprijatno iznenađenje. Zato, nekako najprijatnije zvuči, ali i najviše mu prija raspon između 3.000 i 5.000 obrtaja, kada radi prilično uglađeno, čak i za jedan trocilindraš. Tu nema onog „frfljanja“ i vibracija, te je situacija sasvim OK. Šestostepeni manuelni menjač, inače, je prilično „dug“ u drugom i trećem stepenu prenosa, što odgovara gradskim uslovima vožnje!
Ubrzanja su korektna, a „stotku“ dostiže za 10 sekundi... Isto toliko mu je potrebno za dostizanje identične brzine sa 50 km/h u četvrtom stepenu prenosa. I maksimalna brzina koju postiže je 200 kilometara na čas! No, kada je Focus 1.0 EcoBoost opterećen onda je potrebno više rada sa menjačem, što opet povećava potrošnju goriva!
Inače, u vožnji ovaj predstavnik Forda u C segmentu je, uglavnom, zadržao svoje prepoznatljive osobine. Precizan je, ali kao da su malo prigušene one povratne informacije sa puta. Kod modela u ST-Line opremi oslanjanje je malo drugačije i tvrđe, ali ne toliko da bi bitnije narušilo komfor. Ukratko, trim oslanjanja je prilično dobro odmeren.
Nakon nekoliko dana na relaciji mondenski ambijent jezera Komo - blatnjavi parking za medije u krivini Parabolika staze u Monci, vreme je i za povratak. Naravno, istom rutom, samo u nešto povoljnijim uslovima vožnje, što se tiče saobraćaja, budući da vikendom nema kamiona. No, zato je bilo kiše... I onda, opet se sve svede na neki prosek koji kaže da je Focus 1.0 EcoBoost za pređenih 2.453,1 kilometara potrošio tačno 172,4 litre benzina. To znači da je prosečna potrošnja 7,03 l na 100 km. To nije fabrički obećanih 4,9 litara u kombinovanom ciklusu, već je to sasvim realnih 7 litara. Imajući u vidu opterećenje vozila i uslove na putu, saobraćajne gužve i slično, to sigurno nije loše?!
E sad, treba ispravno proceniti lične potrebe i mogućnosti prilikom izbora jednog ovakvog automobila, tj. sa ovakvim „malim“ motorom. Meni lično se ovakvi motori ne sviđaju, bez obzira na marku vozila! Za one kojima performanse nisu u fokusu i mogu da prežale to što „nemaju sve cilindre“, ovo je dobar izbor.
Detalje o specifikacijama, cenu i finalnu ocenu nakon testa pogledajte na sajtu TopSpeed
Ako ništa drugo, barem imaju pouzdan, atraktivan, veoma dobro opremljen automobil u ST-Line opremi, veoma sličnih karakteristika kao ovaj, po ceni koja trenutno počinje od 19.990 evra. Jedino što Focus koji je bio u Monci dodatno ima su, recimo, navigacija, hed-ap displej, sistem za detekciju i upozorenje na vozila u „mrtvom uglu“, Bang & Olufsen ozvučenje... I onda se dobija cena od oko 23.000 evra. Ostaje samo pitanje - na šta se fokusirati?
(Telegraf.rs/Zoran Živkov/TopSpeed)