Polovnjak: Opel Meriva B – šta više tražiti od porodičnog automobila

Ne kvari se, udobna, ima prostora a nije prevelika, praktična, sigurna u krivinama... Meriva je sjajan automobil. Međutim, naši vozači je nešto ne vole. Možda zbog zadnjih vrata koja su montirana "naopako"?

Pogledajmo sve njene kvalitete i mane, pa sami odlučite isplati li se kupovina ovog minivana sa neobičnim rešenjima kod zadnje klupe.

Mi smo na testu imali benzinca, verziju 1.4 Turbo sa 140 KS, što je ujedno i najsnažnija verzija.

Poređenje sa prvom generacijom

Nemojte uopšte da je poredite sa prethodnom generacijom - istina je da dele neke mehaničke stvari, neka rešenja u enterijeru i slično, ali napredak je toliki da Merivu druge generacije treba posmatrati potpuno odvojeno od prve generacije.

Opel je to – rđa, kvari se...

Upravo suprotno. Meriva je veoma pouzdana po svim statistikama, kao i po iskustvima servisera, vlasnika kod nas i vlasnika u inostranstvu.

Pokušavali smo da pronađemo neke specifične kvarove kako bismo imali na šta da upozorimo potencijalne vlasnike, ali osim nekih sitnica sa elektronikom koje su obično rešavane u okviru garancije i uobičajenih problema ništa karakteristično za Merivu nismo „upecali“.

Tu su uobičajene stvari: npr. problem sa DPF-om kod dizelaša, prljanje EGR ventila, lambda sonda, protokomer...

Kod benzinaca dolazi do kvara termostata ili kod nekih primeraka zbog softverskih problema kontrolna lampica temperature rashladne tečnosti uključuje se i ako nema kvara. Zabeleženi su kvarovi sa sistemom za podešavanje farova.

Neki vlasnici žalili su se na svećice koje su spremne za zamenu na 60.000 km, kočione pločice prednje i zadnje na 65.000 km, sijalice koje ubrzano pregorevaju, probleme sa navigacijom i audio sistemom, povezivanje sa telefonom...

Vibracije na ručici menjača mogu da se pojave zbog problema između veze ručice i samog menjača, ali i sa samim menjačem može da dođe do problema. Naime, istroši se tzv. ležaj šeste brzine, koji se naziva tako zato što je smešten kod zupčanika šestog stepena i zbog pojave buke kada je menjač u šestoj brzini.

Kako se ovaj ležaj troši, menjač postaje sve bučniji kada se vozi u petoj i šestoj brzini, a ako se ne obavi popravka, dolazi do ozbiljnog oštećenja. Ovaj menjač (M32) koristi se u mnogim vozilima, ne samo u Merivi i ne samo u Opelu (Fiat, Alfa Romeo, Lancia, Chevrolet, Lotus...).

Međutim, izgleda da se ovaj problem javlja samo kod najranijih verzija Merive B, pošto je 2012. godine taj problem rešen. Verzije sa 1.3-litarskim dizelašem i 1.4-litarskim atmosferskim benzincem ne koriste ovaj menjač.

Da naglasimo – ne mora da znači da će ovaj menjač obavezno praviti probleme, a moguće je da je prethodni vlasnik to već sredio, tako da nema razloga za paniku.

Pomenimo i PCV ventil (sistem) – nemamo prostora da objašnjavamo čemu služi, ali simptomi njegovog kvara mogu da budu:

a)  povećana potrošnja ulja, plavi dim na auspuhu

b)  šištanje (ili kao zvuk usisavanja vazduha) u motornom prostoru

c)  upaljena „ček endžin“ lampica uz kodove grešaka P0106, P1101, P0236 i P0107

d)  nemiran rad motora u leru

e)  curenje ulja (zbog povećanog pritiska)

f)  motor lošije vuče

Svesni smo da nismo mnogo razjasnili problematiku oko kvara ovog ventila, ali možda će nekome biti korisno da brže prepozna i reši kvar ako do njega dođe. Sama popravka ne bi trebalo da bude komplikovana i skupa.

Dobra vest – i ovaj problem je rešen kod verzija proizvedenih 2012. i kasnijih godina.

Trapovi su se pokazali izdržljivim, čak i po našim putevima. Niko se nije žalio na učestalo menjanje nekih elemenata vešanja.

Da – nabrojali smo razne stvari, ali ponavljamo – Meriva se pokazala kao izuzetno pouzdan automobil, bez obzira na motor ispod haube. To su potvrdili i vlasnici, i serviseri, i nemački TUV i Dekra...

Ukoliko neko ima loša iskustva sa ovim modelom, slobodno neka napiše šta se konkretno dešavalo.

A konkretno 1.4 Turbo motor sa 140 KS?

Auto na našem testu ima upravo ovaj motor. On se pokazao odlično.

Nisu ni drugi loši po pitanju pouzdanosti. Tu su dobro poznati 1.7 DTCI, koji je grub ali izdržljiv, kao i 1.6 DTCI, koji je savremeniji ali potencijalno osetljiviji.

Mali 1.3-litarski dizelaš dobro je poznat iz raznih modela, tako da ako planirate kupovinu Merive sa tim motorom možete o njemu da se raspitate na brojnim forumima. Uglavnom, utisci o njemu su po pravilu pozitivni.

Održavanje

Mali servis je predviđen na 30.000 km. Deluje mnogo? Naravno da je mnogo, pa savetujemo da skratite interval zamene ulja.

Ali ko smo mi da se pravimo pametni i da tvrdimo da treba raditi mali servis na manjoj kilometraži nego što je to propisao Opel?

Ne pravimo se pametni – i sam Opel je u svom uputstvu za ovaj automobil napisao:

„Održavanje Vašeg vozila je poželjno svakih 30.000 km ILI NAKON JEDNE GODINE, koji se uslov pre ispuni, osim ako se drugačije ne prikaže na servisnom displeju“.

Dakle, jednom godišnje bez obzira na kilometražu ili češće ukoliko auto sam „zatraži“. Ali šta da radimo kada je prosečnom vozaču u Srbiji ispod časti da čita uputstvo za automobil.

„Naš“ 1.4 Turbo motor ima lanac, ali to ne znači da će lanac trajati večno. Ovo je uobičajena zabluda u Srbiji. I lanac mora da se menja, a kod nekih automobila se pokazao kao mnogo lošije rešenje od klasičnog remena (kaiša).

Delovi

Cene rezervnih delova su prosečne. Originalni uglavnom skupi kao kod svih, zamenski isto u proseku kao kod svih drugih. Polovnih delova nema baš mnogo u ponudi, što može da bude problem za one koji žele da popravljaju auto polovnim delovima, npr. nakon nekog udesa.

Neki od originalnih delova mogu da budu suludo skupi, kao na primer, prednji branik sa maskom i pratećim hromiranim lajsnama... Istina, po ovom pitanju Meriva se ne razlikuje od drugih modela svoje ili neke druge marke.

Da li se previše naginje u krivinama?

Visoki miniven – trebalo bi da se naginje. Međutim, Meriva je u krivinama sjajna. Ne naginje se ni približno koliko očekujete, ponaša se sigurno i stabilno.

Njen izgled nije agresivan, pa uopšte ne obećava neku agilnost, ali iznenadite se kada počnete da prolazite kroz uzastopne krivine. Jednostavno, samouverenoprati zadatu putanju i ne pokazuje nesigurnost.

Zbog toga bi prijalo da sedišta imaju izraženije bočne oslonce, mada su za normalnu vožnju sedišta sasvim dobra.

Sigurna je i stabilna i pri visokim brzinama, bez ikakvih znakova nervoze. Nismo imali priliku da proverimo koliko je otporna na bočne udare vetra pri višim brzinama, ali prema informacijama koje smo našli u testovima drugih medija dobro se nosi sa vetrom.

To znači da je tvrda i neudobna?

Ne – udobna je. Udobnost je takođe bolja od očekivane.

Naime, s obzirom na visinu vozila očekujete da će oslanjanje biti tvrđe kako bi se sprečilo preterano naginjanje i da bi auto bio sigurniji pri oštrijim manervima, ali napravljen je odličan kompromis između udobnosti, sprečavanja naginjanja i voznih osobina u krivinama.

Standardna dimenzija guma je 205/55 R16. Opciono mogu da se stave „sedamnaestice“ dimenzija 225/45 R17, ali realno za time nema potrebe osim ukoliko vlasnik želi da postigne estetski efekat.

Meriva i sa standardnim gumama više nego zadovoljavajuće leži na putu, a motor nije eksplozivan tako da bi šire gume mogle bolje da iskoriste navalu obrtnog momenta ili snage bez proklizavanja. Sa druge strane, verovatno bi niži profil guma imao negativan efekat na udobnost.

Naročito na našim putevima... Ali ukoliko je nekome baš stalo, može da stavi i 18-ice.

Kakav je mali turbo benzinac i koliko troši?

Meriva 1.4 Turbo sa 140 KS može da razočara vozača koji prvi put seda u nju, pošto će očekivati da gume zacvile svaki put kad krene.

Međutim, ovaj motor je prilično „pripitomljen“, odnosno podešen na malo specifičan način.

Maksimalni obrtni moment od 200 Nm razvija u veoma širokom rasponu od 1.850 obrtaja sve do 4.900 obrtaja. Stoga je njegov glavni adut elastičnost.

Maksimalna snaga od 140 KS dostupna je u rasponu od 5.000 do 6.000 obrtaja.

Dakle, nema navale snage ili bolje reći obrtnog momenta kao kod dizelaša, ali on zato nastavlja konstantno i linearno da vuče sve do visokih obrtaja u kojima su se dizelaši odavno „zagušili“.

Prilično je startan pri nižim brzinama i u nižim stepenim prenosa, upravo zahvaljujući tome što turbo punjač obezbeđuje maksimalan obrtni moment pri 1.850 obrtaja, za razliku od nekog atmosferskog benzinca slične snage kojeg biste morali da poterate znatno više.

Ova karakteristika je u stvari najvažnija za svakodnevnu vožnju, naročito po gradu. A sa druge strane zahvaljujući obrtnom momentu u širokom rasponu vrlo je elastičan što je takođe važno i generalno u svakodnevnoj vožnji bez obzira na uslove.

Primetili smo da ljudi daju malo gasa, dođu do 2.000 - 2.300 obrtaja i onda kažu da je trom i da „neće da ide“ kao što bi turbo benzinac trebalo da ide.

Treba samo malo oštrije i više dati gas i to u odgovarajućem stepenu prenosa i ići će sasvim lepo. Da li će više trošiti u tom slučaju? Hoće naravno.

Napominjemo da su vozači koji su se žalili na tromost uglavnom bili vlasnici dizelaša od 1.8 do 2.0 litra, koji vole da „potope“ papučicu gasa kako bi se auto lansirao iz niskih obrtaja. Naravno, kad strada plivajući zamajac, onda psuju lopove koji su ga ugradili.

Po fabričkim podacima ubrzanje do 100 km/h je za nijansu preko 10 sekundi.

Uostalom, kao što smo već u ranijim testovima napomenuli, ubrzanje do 100 km/h je samo jedan od načina poređenja karakteristika automobila na osnovu kojeg je teško steći pravu sliku kako se auto ponaša u svakodnevnoj vožnji.

Potrošnja

Na otvorenom 6,0 do 6,5 litara.

U gradu oko 9,0 litara.

Recimo da je prosek oko 8,0 litara.

Potrošnja u velikoj meri zavisi od uslova i stila vožnje. Ako uglavnom vozite po gradu, po gužvi i to oštrije, ne možete ni da očekujete štedljivost. Uostalom, i mali automobili sa atmosferskim benzincima od 75 KS po gradu troše 9 litara – zaboravite lovačke priče sujetnih Balkanaca čija kola troše „ko upaljač“.

Zvučna izolacija

Meriva je dobro izolovana. Motor se gotovo ne čuje. Prisutan je zvuk guma u vožnji. Tu je i šum vetra pri višim brzinama, ali ništa preterano, tako da je akustična udobnost na sasvim zadovoljavajućem nivou.

Teško se parkira?!

„Meriva je nepregledna, mali su retrovizori, pozadi se ništa ne vidi, ne može da se vidi prednji kraj auta“, žale se neki vozači.

Iskreno, smatramo da debelo preteruju i da jednostavno ne umeju da parkiraju. Meriva je dugačka 4,3 metra, a imate i visoku poziciju sedenja, kao i skoro vertikalno zadnje staklo. Retrovizori su sasvim dobri.

Istina, krug okretanja joj nije baš impresivan. Drugim rečima, ne bi bilo loše da prednji točkovi mogu da se smotaju malo više. Ali ne smatramo da je ovo mana koja treba da utiče na potencijalne kupce.

Vozačko „radno okruženje“

Vozač može odlično da se smesti – sedište se podešava po visini, a volan po visini i dubini. Radni prostor sličan kao u modelima Insignia i Astra.

Sedi se prilično visoko, što se i očekuje pošto je u pitanju miniven. I visoki vozači će lako naći idealnu poziciju. Sedišta su udobna.

Neki vozači i auto novinari žale se na mnoštvo dugmića na centralnom delu. Mislimo da je to samo stvar navike -  kada se naviknete na njihov raspored onda sve postaje lako.

U stvari je lakše za rukovanje od mnogih rešenja sa tač-skrin ekranom kod novijih vozila. Možda smo malo staromodni, ali šta da se radi.

Materijali u enterijeru su prilično kvalitetni, dobro uklopljeni, sa dobrom završnom obradom. Vrlo su korisne kutije ispod oba prednja sedišta (ne dolaze u svim paketima opreme). U kabini ima dovoljno ostava i pregrada za sitnice. Bilo bi lepo da je pregrada ispred suvozača (takozvana za rukavice) malo veća.

Obrnuta zadnja vrata (otvaraju se u kontra smeru)

I došli smo do njih. Famozna zadnja vrata koja se otvaraju „naopako“. U velikoj meri olakšavaju ulazak na zadnju klupu, naročito odraslima. Tu je i rukohvat koji pomaže i pri ulasku i pri izlasku.

Zahvaljujući tome što se vrata veoma široko otvaraju i visokom krovu, kao i tome što je zadnja klupa visoka, ubacivanje dece u dečja sedišta je vrlo lako.

Zanimljivo je i to što se takođe prednja vrata otvaraju veoma široko, kao što možete da vidite na slici ispod.

Pratili smo ponašanje ljudi koji su se prvi put susretali sa Merivom, da bismo videli kako prosečna osoba reaguje na obrnuta vrata. Primetili smo da ih po pravilu ne otvaraju do kraja, već dođu do nekog ugla koji smatraju krajnjim.

Tek kada bismo im ukazali da vrata mogu da se otvore i šire, primetno bi im se promenio stav ukoliko je pre toga bio negativan. Da, pokazalo se da ne vole svi vrata koja se otvaraju u kontra smeru.

Nekima smeta što dolazi do sudaranja kada sa jedne strane dve osobe žele istovremeno da uđu napred i pozadi. Jedan vozač je čak primetio da su ga par puta ova vrata dovela u opasnu situaciju – konkretno, kada on ulazi ili izlazi, a putnik sa zadnjeg sedišta sedište zalupi vrata.

Međutim, većini protivnika ovakvog rešenja ta ideja jednostavno je odbojna bez nekog konkretnog razloga. Navika je čudo!

Što se tiče bezbednosti, nema nikakve brige, pošto se vrata automatski zaključavaju čim se krene i jednostavno je nemoguće da se otvore u vožnji.

Naš zaključak – sjajno rešenje, koje se nažalost više neće primenjivati.

Zadnja klupa i prtljažnik

Zadnja klupa je visoko postavljena, što pored kontra-vrata, takođe pomaže lakšem ulasku. To će naročito znati da cene starije osobe. Isto važi i za montiranje dečjih sedišta, kao i za smeštanje dece u njih.

Zadnja klupa je koncipirana tako da ima tri celine. Naslon se obara u odnosu 40:20:40. Dakle, srednji deo može da se obori i da se kroz njega provuče iz prtljažnika neki duži predmet, kao npr. skije ili štapovi za pecanje i da pritom dvoje putnika pozadi sedi normalno.

Na isti način kao nasloni podeljen je i sedalni deo. Dve veće sedalne celine mogu po šinama da se pomeraju napred-nazad (zajedno sa naslonima).

Posebno je zanimljiva mogućnost da se centralni deo preklopi, a da se bočni delovi, odnosno sedišta povuku unazad i ka unutra, odnosno jedno ka drugome. Tako praktično pozadi ostaju dva individualna sedišta koja su sada udaljenija od vrata, pa putnici na njima imaju više mesta za ramena, a i za noge.

Prtljažnik ima pristojnu zapreminu od 400 litara. Vrlo je korisno to što ima dvostruko dno, ali ne samo zbog dodatnog prostora, odnosno stvaranja dve celine u prtljažniku.

Naime, tu je tabla koja može da se postavi u gornju poziciju – tada je pod prtljažnika u ravni sa tovarnom ivicom. Ova mogućnost u velikoj meri olakšava ubacivanje prtljaga, isto kao i vađenje, pošto ne morate da se „borite“ sa tovarnom ivicom koja kod nekih automobila može da bude prilično visoka i nezgodna.

Istovremeno, ispod table imate dodatni prostor za manje stvari. Kada se obore nasloni zadnje klupe i kada je tabla u gornjem položaju, dobija se ravna površinau čitavom proširenom prtljažnom delu.

Ako vam je potreban "dublji" prtljažnik, tu tablu jednostavno spustite na dno prostora koji inače pokriva.

Na samom dnu nalazi se rezervni točak manjih dimenzija (tzv. ćopavac), ali postoje i verzije bez njega, uz koje dobijate set za popravku gume, pa i na tom mestu ostaje slobodan prostor ili se ubacuje rezervoar za plin.

Na slici ispod vidite kako izgleda prtljažnik sa oborenim bočnim i srednjim naslonom.

Maksimalna zapremina prtljažnog prostora sa oborenim naslonima je 1.500litara.

Ostala motorizacija

Najviše žalbi čuli smo kada je u pitanju atmosferski benzinac od 1.4 litra sa 100 KS. Nije problem pouzdanost – vlasnici kažu da on jednostavno nema dovoljno snage i obrtnog momenta (130 Nm pri 4.000 o/min) za Merivu.

Turbobenzinac od 1.4 litra sa 120 KS vrlo je sličan „našoj“ verziji od 140 KS, ali ni on baš ne impresionira performansama. Zato smatramo da je verzija sa 140 konja najbolji izbor što se tiče benzinaca. Istina, ovo je ujedno i najsnažniji benzinac...

Postoje i verzije sa fabrički ugrađenim plinom i sa atmosferskim i sa turbo motorom.

Što se tiče dizelaša, izbor je prilično širok. Tu je dobro poznati 1.7 CDTI u verzijama sa 100, 110 i 130 KS – sve važe za pouzdane. Za verziju sa 130 KS kažu da troši u proseku oko 7 litara.

Uz redizajn 2014. godine u ponudu je ubačen 1.6 CDTI motor u verzijama sa 95, 110 i 136 KS. Istovremeno je izbačen 1.7 CDTI, mada je otprilike u sledeće dve godine zadržana samo jedna verzija od 110 KS isključivo u kombinaciji sa automatskim menjačem.

Tu je i dobro poznati 1.3 CDTI, poznat i pod drugim oznakama u automobilima marki Fiat, Alfa Romeo, Lancia, Suzuki... Dostupan samo u verziji sa 75 i 95 KS. Međutim, on je izbačen iz ponude 2014. ili 2015. godine.

Uglavnom, serviseri kažu da su svi motori izdržljivi i pouzdani. Od kvarova prate ih standarne boljke svakog dizelaša, ali nema karakterističnih slabosti zbog koje bi neku verziju trebalo izbegavati.

Zaključak

Meriva je počela da se proizvodi još 2010. godine. Redizajnirana 2014, a „ugašena“ u junu 2017. godine. Redizajn je više bio u mehaničkom nego u kozmetičkom smislu.

Primerak na našem testu je kupljen nov u Srbiji sredinom 2016. godine i do sada je prešao oko 70.000 kilometara. Vlasnik je vrlo zadovoljan i za sada ne razmišlja da ga menja.

Pogledajte kompletnu ponudu polovnih automobila za prodaju na sajtu Polovni Automobili

(Telegraf.rs)