Koliko traju kočnice i kada treba menjati diskove i pločice?

Ako su potrošene samo pločice, onda se menjaju samo pločice. Međutim, ukoliko stavljate nove diskove, obavezno se stavljaju i nove kočione pločice bez obzira na stanje starih...

Mnogi vozači štede na kočnicama, a sa druge strane mnogo novca troše na „šminkanje“ automobila. Slično kao sa gumama. Pritom zaboravljaju da zbog loših kočnica njihov auto lako može da se pretvori u gomilu beskorisnog lima. O drugim posledicama da ne govorimo...

Zato kočnice moraju redovno da se proveravaju i održavaju, podsećaju Polovni automobili. Međutim, na ovu temu se vodi bezbroj diskusija - koliko kilometara mogu da izdrže diskovi, koliko pločice, da li diskove treba obrađivati ako se iskrive ili kupiti nove, koja marka je najkvalitetnija, itd.

Preporučujemo

Koliko kilometara mogu da „izdrže“ diskovi i pločice?

Generalno diskovi mogu da izdrže od 100.000 do 150.000 km. Pločice mogu da izdrže od 40.000 do 50.000 km u proseku. Naravno da se ne slažete sa ovim, zato što svaki vozač ima sopstveno iskustvo po ovom pitanju. Navedene kilometraže su „beskoristan“ primer.

Napravili smo anketu, analizirali „naš“ vozni park (službeni i privatni), pročešljali forume strane i domaće, raspitali se u servisima, pitali stručnjake i zaključili da nema nikakvih pravila. Sve zavisi do toga kako se vozi. Pređena kilometraža nam praktično ništa ne pokazuje.

Koji faktori utiču na trošenje diskova i pločica?

Prilično je jednostavno, iako su su faktori brojni:

a) Uslovi vožnje: možda ćete na otvorenom putu da pređete 100 kilometara a da nijednom ne pipnete papučicu kočnice, dok ćete u gradskoj gužvi morati bar malo da prikočite ili se potpuno zaustavite u proseku svakih 10 sekundi ili češće. Saveti o kočenju motorom ne važe kada se u saobraćajnom „špicu“ borite za svaki centimetar prostora i prinuđeni ste da vozite nekome „na braniku“ zato što konstantno neko pokušava da se ugura ispred vas.

b) Stil vožnje: bez obzira na uslove, stil vožnje značajno utiče na potrošnju diskova i pločica. Neko vozi veoma oštro, uz mnogo snažnih ubrzavanja i kočenja, a neko ide lagano i pritom u velikoj meri koristi kočenje motorom. Mnogi vozači i na otvorenom putu, pa i na auto-putu voze kao na trkama, vrlo često oštro kočeći zbog drugih sporijih vozila, bepostrebno se zaleću iako znaju da će morati oštro da koče na semaforu, raskrsnici, u krivini, itd.

c) Opterećenje vozila: možda deluje banalno, ali što se u vozilu nalazi više putnika ili tereta, to kočnice imaju teži zadatak i brže se troše.

d) Masa vozila: kočioni sistemi kod „ozbiljnijih“ SUV-ova i drugih velikih i skupih vozila jesu prilagođeni njihovoj velikoj masi, ali to što takvi automobili dobro koče ne znači da se njihovi diskovi i pločice ne troše sličnom brzinom kao kod drugih vozila. Opet sve zavisi kakve je komponente proizvođač originalno ugradio i kakve su komponente naknadno ugrađivane.

e) Kvalitet diskova i pločica: na tržištu imamo brojne delove raznih proizvođača koji mogu drastično da se razlikuju po kvalitetu. Međutim, viši nivo kvaliteta ne znači obavezno i duži životni vek, već (možda) „samo“ bolje kočenje, veću otpornost na pregrevanje i oštećenja i deformacija raznih vrsta i slično.

f) Kompatibilnost diskova i pločica: ubrzano trošenje diskova može da bude izazavano korišćenjem pločica koje su napravljene od tvrđeg materijala nego što je proizvođač diska predvideo. Frikcioni materijal na pločicama koji dolazi u kontakt sa diskom može da bude napravljen od smeše raznih materijala i da u skladu s tim ima drastično drugačije karakteristike po raznim pitanjima u zavisnosti od proizvođača, modela, verzije...

g) Korozija: diskovi su napravljeni od materijala koji relativno brzo rđa - neki brže, neki sporije. Stoga nije neobično da se i nakon samo nekoliko dana pojave tragovi korozije na diskovima ukoliko se auto ne vozi. Naravno, ovo zavisi od materijala od kojeg su diskovi napravljeni, vremenskih uslova i drugih faktora. U svakom slučaju, zub vremena deluje na diskove i kada automobil stoji i kada se vozi.

Zbog svih navedenih faktora nemoguće je precizno reći nakon koliko kilometara treba menjati diskove ili pločice.

Zato je veoma važno povremeno proveriti stanje kočnica u servisu, bez obzira na to što je auto dobro kočio na nedavnom tehničkom pregledu. Za manje od pola godine od tog tehničkog pregleda oštrom vožnjom u teškim uslovima pločice mogu dovoljno da se istroše da budu više nego zrele za zamenu. Često diskovi izdrže dva ili tri menjanja pločica, mada uvek ima izuzetaka, čak i prilično ekstremnih.

Provera diskova

Za svaki disk postoji precizno određena minimalna debljina do koje sme da se istroši. U suštini, tu proveru možete da obavite i sami ukoliko umete pravilno da koristite šubler i imate podatke za svoje diskove. Međutim, nije dovoljno merenje debljine diska samo na jednom mestu, već na više mesta (što više, to bolje), pri čemu rezultat merenja mora da bude isti. Ako planirate ovo da radite sami, informišite se detaljnije o čitavoj proceduri, pošto su tolerancije prilično male. Stoga je bolje da proveru prepustite nekom proverenom servisu, koji ima i uređaj za detekciju i veoma malih „neravnina“ na površini diska (komparater).

Sistemi za upozorenje na istrošenost pločica

Mnogi automobili imaju posebne sisteme (elektronske ili mehaničke) koji upozoravaju na dotrajalost pločica. Elektronski sistemi pale lampicu na instrument tabli, dok mehanički upozoravaju akustički (škripanjem, cviljenjem...) da je vreme za zamenu.

Simptomi da treba proveriti kočnice

Postoje razni simptomi koji ukazuju da nešto nije uredu sa diskovima, pločicama ili nekom drugom komponentom kočionog ili nekog drugog sistema. U svakom slučaju, proveru treba obaviti što pre, pošto neispravnost jednog dela ili sistema može da izazove probleme na drugim delovima.

Neki od simptoma su:

• Buka i razni neobični zvukovi: cviljenje, škripanje, grebanje, kuckanje… Pritom ovi zvukovi mogu da se menjaju, pojačavaju i smanjuju, pojavljuju i nestaju u zavisnosti od brzine kretanja i u zavisnosti od toga da li je papučica kočnice pritisnuta ili ne,
• Vibracije na volanu ili na papučici kočnice: vibracije takođe mogu da budu prisutne pri određenoj brzini, samo kada se kočnica ne koristi ili samo kada se pritisne papučica kočnice,
• Auto vuče u stranu: ovo može da se manifestuje samo prilikom kočenja ili kada bez kočenja pustite volan.

Takođe potreba da se papučica kočnice pritiska snažnije, pri čemu joj se produžio hod ili se na neki drugi način ponaša drugačije u odnosu na period kada su kočnice radile normalno. Vrlo je moguće da neki od navedenih simptoma neće biti vezani konkretno za kočione diskove i pločice. To ipak ne znači da ne treba što pre otići u servis da se proveri kompletan kočioni sistem, ali i drugi sistemi i delovi koji mogu da izazovu te simptome. Možda je problem u kočionim klještima, ležaju točka, nekom elementu vešanja...

Takođe treba imati u vidu da čak i ako kočnice cvile, to ne mora obavezno da znači da su pločice spremne za zamenu. Cviljenje može da se javi i nakon montaže potpuno novih pločica, a razlog može da bude nepravilna montaža ili jednostavno materijal od kojeg su pločice napravljene.

Da li moraju istovremeno da se menjaju diskovi i pločice?

Ako su potrošene samo pločice, onda se menjaju samo pločice. Međutim, ukoliko stavljate nove diskove, obavezno se stavljaju i nove kočione pločice bez obzira na stanje starih. I diskovi i pločice se obavezno menjaju u paru - istovremeno i levi i desni na istoj osovini.

Istrošene pločice mogu da oštete disk

Ukoliko ignorišete upozorenja ili ne proveravate pločice na vreme, može doći do oštećenja diska i osetno većih troškova nego da ste na vreme zamenili pločice.

Zaključak

Nema univerzalnog pravila posle koliko kilometara treba menjati pločice ili diskove. To zavisi od uslova i načina vožnje, opterećenja vozila, kvaliteta i generalno karakteristika samih diskova i pločica.

Tu su i drugi faktori - od nestručne montaže pločica, preko ugradnje falsifikovanih delova, do vožnje koja ubrzano troši ili čak uništava pločice i druge elemente, kao npr. dugotrajno spuštanje nizbrdo sa pritisnutom kočnicom.

Pređena kilometraža je sporedni faktor koji nam samo okvirno govori kad bi trebalo obaviti proveru i eventualno zamenu.

(Telegraf.rs/Polovniautomobili.com)