Promena ulja na 30.000 kilometara zapravo uništava motor vašeg automobila?

Jedna od strategija proizvođača automobila, sa ciljem da povećaju prodaju, jeste da kupce novih automobila ubede da će imati manje troškove održavanja...

Odakle uopšte ideja da neko menja ulje na čak 30.000 km? Mnogim vozačima ovo deluje smešno.

Preporučujemo

Odgovor - mnogi proizvođači su propisali servisni interval na 30.000 km. A to znači da se mali servis, odnosno zamena ulja obavlja na 30.000 kilometara.

Reč je o novijim kolima, koja koriste isključivo sintetičko ulje. Takođe, govorimo o automobilima koji su prešli "manje" kilometraže. Neki proizvođači automobila i ulja, kao i serviseri, savetuju da se skrati interval zamene kada auto pređe npr. 200.000 km, piše sajt Polovni automobili.

Zar ovlašćenim servisima nije u interesu da češće rade male servise i tako više zarade?

Naravno da im je u interesu. Međutim, proizvođači automobila određuju na koliko kilometara se menja ulje, a ne servisi.

A jedna od strategija proizvođača automobila da povećaju prodaju jeste da kupce novih automobila ubede da će imati manje troškove održavanja. Ne zaboravite da vozači u inostranstvu obično voze više od nas, kao i da velike firme imaju čitave flote vozila i da se procenjuje koliko će koštati njihovo održavanje.

Ako je servis na 30.000 km umesto na 15.000 km, ta ušteda nekoga može da privuče da kupi auto. Na primer, ukoliko auto godišnje prelazi 30.000 km, to znači da će za 4 godine samo 4 puta menjati ulje umesto 8 puta.

Kupili ste nov auto i radujete se zbog te uštede – mali servis na 30.000 km

Kupite nov auto i radujete se što pare za mali servis treba da dajete tek na svakih 30.000 km. Ne zaboravite da vlasnik mora da ide u ovlašćeni servis (tamo je malo skuplje) i to sledećih ko zna koliko godina, pošto ga je verovatno uzeo na kredit.

Čak i ako ga je uzeo za keš, tu su danas garantni rokovi od 3, 4 ili 5 godina. Naravno, vlasnika niko ne primorava u tom slučaju da ide u ovlašćeni servis, ali – da li je vredno rizika?

Uzbuna - treperi lampica za ulje!

Na „novom“ autu posle 10.000 km počne da treperi lampica za ulje. Vi proverite nivo ulja – ima ga dovoljno.

Bez brige, auto je pod garancijom. Odete u servis da reše problem. Međutim, tamo vam kažu da treba da se menja motorno ulje.

"Šta, bre, da se menja?! Mali servis je na 30.000 kilometara!"

Dobijate odgovor da je auto registrovao da je ulje izgubilo odgovarajuća svojstva i da ga treba zameniti. Naravno, o vašem trošku.

"Ma kakva, bre, svojstva - piše da se ulje menja na 30.000 kilometara!"

Ipak, serviseri su u pravu. Ako auto „kaže“ da ulje mora da se menja, onda mora da se menja... Dobro, u ovom slučaju menjate samo ulje i filter ulja. Ne plaćate filtere vazduha i kabine.

O čemu je ovde reč?

Zaboravimo za sada ovaj primer i to šta auto „kaže“.

Stvar je u tome što taj servisni interval od 30.000 km praktično važi ako se auto vozi u idealnim uslovima.

Ako se vozi u otežanim uslovima, servisni interval treba prepoloviti – na 15.000 km. Ovo „upozorenje“ piše u bukvalno svakom uputstvu za automobil, ali malo vozača to pročita.

Ne piše u svakom uputstvu da interval treba prepoloviti, ali u svakom postoji napomena i objašnjenje koliko bi trebalo skratiti period između menjanja ulja, odnosno malog servisa, šta se smatra otežanim uslovima vožnje, i slično.

Zato uzmite uputstvo za svoj auto i pročitajte.

Šta su to otežani uslovi zbog kojih treba prepoloviti servisni interval?

Proizvođači automobila u uputstvima navode razne primere za otežane uslove vožnje, kao i koliko bi u takvim uslovima trebalo skratiti interval zamene ulja.

Navešćemo neke primere:

• učestala vožnja na kratkim relacijama (naročito zimi), kada motor ne stigne da se ugreje
• gradska vožnja - što više stani-kreni vožnje, naročito pri visokim spoljašnjim temperaturama, to gore po motor
• mnogo hladnih startova
• mnogo rada u leru (npr. 50% vremena)
• duga vožnja pri niskim obrtajima
• oštra/sportska vožnja
• vuča teške prikolice
• retko korišćenje vozila (verovali ili ne).

Ima još raznih primera, a i na razne načine se definišu otežani uslovi.

Dodajmo i da korišćenjem dizel vozila uglavnom za gradsku vožnju, dolazi do češće potrebe za regeneracijom DPF filtera. Pošto u gradu bukvalno nikada ne možete da postignete uslove za pasivnu regeneraciju, dolazi do aktivne regeneracije.

To podrazumeva ubrizgavanje više goriva da bi se podigla temperatura u DPF-u. Međutim, nešto od tog goriva prolazi iz cilindra i stiže u motorno ulje. Situacija se pogoršava ako prekidate aktivnu regeneraciju npr. gašenjem auta.

Dizel u velikoj meri negativno utiče na motorno ulje. Stoga savremeni automobili imaju sistem za upozorenje koji javlja kada je ulje suviše zagađeno gorivom (dizelom).

Problem razređivanja ulja gorivom javlja se i kod benzinaca, ali nećemo sada ulaziti u tu problematiku. Uglavnom, koliko će goriva dospeti u ulje zavisi od auta do auta, motora do motora, načina i uslova vožnje, stanja DPF-a, stanja karika...

Zašto su hladni startovi toliko štetni po stanje motornog ulja?

Zato što hladan motor ne koristi optimalnu smešu goriva i vazduha, već takvu koja nema optimalno sagorevanje – zbog toga se stvaraju čestice čađi, odnosno stvara ih se znatno više nego inače, u zavisnosti od generacije, konstrukcije i vrste motora.

Čestice čađi stižu do motornog ulja. One mogu da se ponašaju abrazivno, odnosno bukvalno „šmirglaju“ površine kojima bi čisto ulje trebalo da obezbedi da uz što manje trenje klize jedna preko druge.

Dakle, što više hladnih startova, to će više čađi završiti u ulju.

Skraćuje se i životni vek lanca

Koliko puta ste čuli „ima lanac, nema veliki servis“.

Lanac ipak nije večan. On vremenom strada. Postoje i slučajevi da puca, mada izuzetno retko. Kod nekih automobila je i predviđeno da se menja na određenoj kilometraži.

Međutim, ono što je važno jeste to da se lanac podmazuje motornim uljem. Ukoliko u ulju ima čestica čađi i raznih nečistoća, one se ponašaju abrazivno i vremenom dolazi do raznih negativnih efekata.

Kako auto zna da je vreme za zamenu ulja?

Vratimo se na primer vozača koji se razočarao kada je shvatio da će morati da menja ulje onda kada mu auto „kaže“, a ne na 30.000 kilometara.

Pitanje je – kako auto zna u kakvom je stanju motorno ulje?

Neki automobili rade to ovako – njihov kompjuter uzima u obzir razne faktore vožnje i na osnovu njih procenjuje kada je vreme za zamenu ulja. Među te faktore spadaju npr. pređena kilometraža, varijacije temperature ulja i vreme rada motora sa određenom temperaturom ulja, spoljašnja temperatura, vreme rada u mestu, broj hladnih startova...

Ali postoji i način da se direktno proverava stanje ulja uz pomoć senzora. Ovi senzori mogu da provere kontaminiranost ulja česticama čađi, gorivom, viskoznost, prisustvo vode...

Proizvođači koriste različite načine da reše ovaj problem, a mnogi koriste kombinaciju procene kompjutera i podatke sa senzora.

Kada auto proceni da je vreme za zamenu ulja, obavestiće vozača – npr. treperenjem lampice za nizak nivo ulja. Ako ignorišete treperenje lampice, nakon nekog vremena ona će početi konstantno da svetli, možda i uz prateću poruku kao „Change Engine Oil Soon“.

Auto može da ode i u „sejf-mod“ - tj. na primer da ograniči broj obrtaja na 3.000 o/min, da bi se zaštitio motor. Ako ste i dalje tvrdoglavi, nakon određenog broja kilometara, maksimalan broj obrtaja može da padne na 1.500 o/min.

Kod nekih automobila možete da vidite procenu koliko vam je još ostalo do sledeće zamene ulja, na osnovu vašeg stila i uslova vožnje, kao i drugih faktora. Naravno, da bi ovo funkcionisalo, svaki put kad se menja ulje, mora da se obavi resetovanje.

Šta je sa onim kolima koja ne upozoravaju kada treba da se menja ulje?

Ostaje na vozaču da bude sam proceni na osnovu svoje vožnje kada bi trebalo da menja ulje. Mnogi se čvrsto drže „obećanih“ 30.000 kilometara, drugi prepolove period zamene ako mnogo voze po gradu i u drugim teškim uslovima...

Uglavnom, tako može doći do situacije da je samo 4 puta menjano ulje na automobilu koji je prešao 120.000 km zato što vlasnik nije pročitao uputstvo, već je slepo pratio savet o 30.000 km, a njegov auto nije imao nikakav sistem upozorenja.

Zaključak

Menjanje ulja na 30.000 km je verovatno potpuno "bezbedno" ukoliko uglavnom vozite na otvorenom putu, pri konstantnoj brzini i broju obrtaja, koristite kvalitetno originalno ulje i izbegavate sve stavke koje smo nabrojali kod „otežanih uslova“.

Ali retko koji vozač je te sreće. Dakle, ne postoji univerzalna/idealna kilometraža na kojoj treba menjati ulje.

Da ne bi bilo nesporazuma, uzmite uputstvo za svoj auto i pročitajte deo o servisiranju, odnosno o menjanju motornog ulja. Pročitajte pažljivo – do kraja.

I da naglasimo - sada govorimo o iole novijim automobilima sa ispravnim motorom. Ne diskutujemo o tome kada treba preći sa sintetike na polusintetiku, da li koristiti drugo ulje kada motor počne da ga troši, itd. To je potpuno druga tema.

(Telegraf.rs/Polovniautomobili.com)