Otkrivamo da li je dekarbonizacija motora zaista čudesna - i kada može da bude štetna po auto

Da li je u pitanju nešto što će vam poboljšati snagu i ekonomičnost motora, ili samo izgovor majstora da vam uzmu pare

Svi želimo da nam automobili budu u najboljem mogućem stanju, a ponekada čak više brinemo o svojim ljubimcima više nego o zdravlju.

Baš kao što postoji mnoštvo dijeta i kozmetičkih operacija koje tvrde da će vam poboljšati zdravlje, tako postoje i brojne procedure koje isto to tvrde za vaš auto.

A jedna od tih procedura je i dekarbonizacija.

Vrlo često se desi da primetite pad ekonomičnosti ili snage motora, a to je trenutak kada mnogi pomisle na dekarbonizaciju.

U pitanju je hemijski ili mehanički proces prilikom kom se ugljen uklanja sa klipova i glave cilindra kako bi motor bolje radio.

Postoje dve tehnike dekarbonizacije - mehanička i hemijska

1. Mehanička

U ovoj tehnici se motor otvara i naslage ugljena se fizički uklanjaju. Kada ovo radi profesionalac, rezultati su savršeni, ali u rukama amatera, posledice mogu da budu kobne.

2. Hemijska

Ovaj proces koristi alkohole koji se dodaju konvencionalnom gorivu. Oni potom razlažu naslage ugljena u različitim delovima motora.

Ugljen se izbacuje kroz auspuh.

Prednosti dekarbonizacije

1. Kompletno čisti motor spolja i iznutra.

2. Dekarbonizuje sve važne komponente.

3. Povećava performanse motora.

4. Smanjuje buku i vibracije tlefona.

5. Poboljašva ekonomičnost.

Ali postoje i oni koji ne veruju da je modernim motorim apotrebna dekarbonizacija. Većina motora su u skladu sa BS IV normama emisije, što znači da su naslage ugljenika niske.

Dakle, da li je dekarbonizacija zaista potrebna?

Sve zavisi od simptoma koje auto iskazuje. Kada vozilo ima problema sa naslagama ugljenika, dolazi do povećanja pritiska kompresije, drastičan pad ekonomičnosti i snage.

Jedna od preventivnih mera jeste korišćenje aditiva za gorivo.

Ipak, na umu treba imati i sledeće stvari pre dekarbonizacije

1. Dekarbonizacija modernog benzinskog ili dizel motora nije pod garancijom jer značajno ne povećava zdravlje motora.

2. Kao što je to slučaj sa promenom ulja, postoje intervali za dekarbonizaciju. Ne možete samo jednog dana da odredite da vam je potrebna dekarbonizacija.

Prvi tretman za kola bi trebalo uraditi nakon 30.000 pređenih kilometara. Ako je vaš auto prešao više, onda bi trebalo izbegavati dekarbonizaciju.

To je zato što ne znate koliko ugljena zaista ima na klipovima, a ako se on ukloni, postoji rizik da će se pojaviti razmak između njih i cilindra - što može da dovede do gubitka kompresionog pritiska, a samim tim i do umanjivanja performansi automobila.

3. Ne očekujte da će se performanse vratiti na staro jer stvari mogu da se ponovo pogoršaju jer je stvaranje ovih naslaga neizbežno.

4. Dekarbonizacija nije jeftina i dolazi sa rizikom od oštećenja motora.

Većina proizvođača ne preporučuje dekarbonizaciju jer su moderni motori dizajnirani da traju sa ovim problemom na umu.

A s obzirom na novije i strože norme, današnji motori su dizajnirani da imaju kompletno sagorevanje goriva u komori, a samim tim i najmanju moguću količinu naslaga.

(Telegraf.rs)