Zašto je Švedska najbezbednija zemlja za vozače - i 4 pravila koja im bukvalno čuvaju život na putu

Postoji nekoliko stvari koje bi vozači u Srbiji mogli da nauče iz ovog primera

Ova skandinavska zemlja, odakle je i marka Volvo koja je sinonim za bezbednost u vožnji, usvojila je 1997. politički plan "Vision Zero" čiji je krajnji cilj automobilski saobraćaj bez ljudskih žrtava.

Program itekako daje rezultate jer po podacima Svetske zdravstvene organizacije iz 2010. u Švedskoj su na putevima poginule tri osobe na 100.000 stanovnika.

Preporučujemo

Poređenja radi, na nemačkim putevima, koji se po svetskim standardima smatraju vrlo bezbednim, život izgubi 4,7 ljudi na 100.000 stanovnika. U Srbiji je taj odnos 2010. iznosio 8,3/100.000.

Drugim rečima, u Švedskoj je 2017. godine u saobraćajnim nesrećama život izgubilo 270 osoba, što je gotovo duplo manje u odnosu na 1997. godinu kada je ova broj iznosio 541 ljudski život.

Najvažnije načelo švedske saobraćajne politike jeste da je ljudsko zdravlje ispred potrebe da se ostvari mobilnost stanovništva i drugih ciljeva sistema drumskog saobraćaja.

Konačni cilj, koji bi trebalo ostvariti do 2020. godine, je spuštanje broja žrtava na putevima na nulu.

A kako bi to uspeli, Šveđani se oslanjaju na sledeće strategije:

Ograničenje brzine

U poređenju sa drugim zemljama, brzina na putevima u Ševedskoj je mnogo opuštenija.

A za to postoji veoma prost razlog, tvrdi Anders Lie, stručnjak za bezbednost na putevima.

- Ako nešto krene po zlu, mnogo manje će vas bolesti ako vozite polako, objašnjava.

Vozači na putevima oimaju ogranićenje brzine od 80 kilometara na sat, dok ono na autpoutevima iznosi 120 kilometara na sat. Uprkos tome. većina vozača se odlučuje da ne prebacije preko 110 km/h.

A tu su i planovi da se donese ograničenje brzine od 40 kilometara na sat u naseljenim područijima.

Zamke za brzu vožnju

Švedska ima 1.500 fiksiranih zamki za brzu vožnju.

Ipak, Lie tvrdi da je samo desetina njih aktivan u svkaom trenutku.

- Oslanjamo se na poverenje između građana i ostatka društva. Vrlo malo ljudi započinje dan sa idejom da prekrši zakon, tvrdi on.

Sve dok vozači poštuju ograničenje brzine, većina kamera ih snima, ali ne dobijaju kazne. Ako se saobrtaćaj kreće brže, kamere se ponovo aktiviraju i prekršioci dobijaju kazne sve dok se prosečna zabeležena brzina ne smanji.

A kazne su prilično ozbiljne i iznose između 150 i 250 evra.

- Ne izdajemo previše kazni. Država na njih ne gleda kao na važan izvor prihoda, priča Lie.

Analiza nesreća

Stručnjaci analiziraju svaku fatalnu nesreću kako bi pronašli uzrok, kako je došlo do povreda, da li je auto kriv ili putevi, da li je auto išao previše brzo, da li je vozač nosio pojas ili je bio pijan.

Poboljšanje puteva

Švedskaje investirala značajan novac u svoje puteve.

- Mi smo velika zemlja sa malo stanovnika. Zato ne možemo da ulažemo ogroman novac u puteve kao Nemci, objašnjava Lie.

Na putevima u Švedskoj, trake za suprotne smerove s uodvojene fizičkim barijerama koje je mnogo teže preći nego tradicionalne bele linije koje obeležavaju centar puta.

Samo ova mera je smanjila broj nesreća na putu za 90 odsto.

Vožnja u pijanom stanju

U svakoj petoj saobraćajnoj nesreći u Švedskoj učestvovao je neko ko je konzumirao alkohol.

Zato je 90.000 autobusa, kamiona i taksija opremljeno takozvanim "alkoholnim bravama", što znači da vozač ne može da pokrene vozilo pre nego što dune u nju. Pokaže li se da u dahu ima alkohola, vozilo je nemoguće "upaliti".

Dopuštena količina alkohola u krvi je 0,2 promila. To je čaša piva.

"To je jasan znak celom društvu", rekao je Lie. "Ili piješ ili voziš".

(Telegraf.rs)