Evo zašto hladan tuš može da bude opasan ako pokušavate da se izborite sa vrućinom
Ljudski organizam je u stanju da zadrži relativno prihvatljivu telesnu temperaturu, iako napolju može da bude plus 40 stepeni, kao što je ovih dana slučaj u Srbiji i regionu
Kada su tropske vrućine, postoje mehanizmi koje naš nervni sistem i mi sami radimo u pokušaju da se rashladimo i telesnu temperaturu održimo na prihvatljivom nivou.
Crveni meteoalarm proglašen u celoj Srbiji: Ovakvo leto se ne pamti! (FOTO)
Preporučujemo
Evo šta tačno smete da radite - a šta nikako na plaži u Grčkoj
Tvrde da leči rak, ali ovaj deo kajsije može da bude smrtonosan ako ga pojedete
Mnogi od nas u takvim situacijama žele samo da odu pod hladan tuš i na taj način snize temperaturu. Da li će ovo zaista pomoći? Imajte u vidu da male promene u temperaturi jezgra mogu brzo dovesti do bolesti kao što su iscrpljenost, groznica i toplotni udar.
Naša percepcija temperature dolazi isključivo od senzora na koži, koji se zovu i temperaturni receptori. Oni nam omogućavaju da osetimo hladnoću ili toplotu.
Ljudski organizam je čudesna stvar, koja omogućava da zadržimo relativno prihvatljivu telesnu temperaturu, iako napolju može da bude plus 40 stepeni, kao što je ovih dana slučaj. Sposobnost tela da ograniči temperaturu jezgra povezana je sa kontrolom protoka krvi u koži. Sa smanjenim protokom krvi po koži, toplota se zadržava u telu, a sa povećanim protokom krvi, toplota se gubi.
Otuda u hladnom okruženju skoro da i nema strujanja krvi na koži kako bi zadržala svu toplotu. Zbog toga, kada smo veoma hladni, naša koža je bleda.
Na visokim spoljnim temperaturama, protok krvi može se povećati na čak sedam litara u minuti kako bi pokušao proterati svu toplotu kroz kožu. Ovo je povećanje od 23 puta u odnosu na normalu, a oko 35 procenata ukupnog volumena krvnog pritiska iz srca.
Kada je optimalna temperatura okoline, telo ne mora da obavlja nikakvu regulatornu aktivnost kako bi se održala temperatura jezgra. Ovo se dešava kada je protok krvi oko 300 ml u minuti.
Postoje i drugi mehanizmi za kontrolu temperature. U hladnom okruženju, telo povećava generisanje toplote kako bi održala temperaturu jezgra. Jedna od metoda je drhtanje i pomeranje mišića kako bi se zagrejali. Drugi je ubrzavanje metabolizam radi stvaranja više toplote.
U toplim okruženjima, kada je temperatura vazduha veća od temperature kože (iznad 33⁰C), toplota se smanjuje kroz znoj. Kada znoj ispari sa kože nastaje efekat hlađenja.
Ćovek se najbolje oseća na spoljašnoj temperaturi od oko 28⁰C. Što su odstupanja veća na gore ili dole, to utiče da se neprijatno osećamo.
(Telegraf.rs)
Povezane vesti
Dinosaurusi su se uspešno razvijali nakon leda, a ne nakon vatre
Detaljna prognoza do 15. novembra: Spremite se stiže zahlađenje, a evo i kad!
Danas oblačno i suvo vreme, jutarnja temperatura svega 6 stepeni: Neverovatan preokret do kraja dana
<% post.title %>
Ko preživi, prićaće: Čak 30 stepeni razlike u jednom danu, ujutro -5, tokom dana +23
Video: Ovde je uhapšen muškarac sa bakljom: Policija okupirala Kapitol
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
Ruski onkolog opisao PROSEČAN PROFIL OSOBA KOJE NAJČEŠĆE OBOLJEVAJU OD RAKA: Skoro svi imaju OVE 2 karakteristike i zanemarili su sebe u nekoj sferi
SKANDAL na muslimanskoj svadbi! Mladoženja pred mladom ZAPROSIO DRUGU ŽENU i krenula je strašna TUČA: Kada je obelodanjen razlog sramnog čina, javnost je ZAPENILA OD BESA
DNK TEST MUMIFICIRANOG TELA dečaka iz doba drevnih Inka pokazao ŠOKANTNU ISTINU o čovečanstvu: 500 godina bilo je prekriveno snegom i čuvalo ZAPANJUJUĆE TAJNE CIVILIZACIJE
