Milica ne zna gde će spavati i u kojoj će se državi probuditi: Vozila je traktor na Tajlandu i upoznala "najbogatijeg" predsednika (FOTO)
Sve više mladih ljudi danas bira da što više putuje i iz ličnog iskustva upoznaje svet o kojem stalno slušamo kroz medije, muziku, filmove i knjige koje čitamo. Većina se i dalje drži uobičajnog i bezbednijeg načina putovanja, ali ima i onih koji su spremni da iskoče iz standarnih okvira kako bi na pravi način iskusili nešto novo i njima nepoznato. U takve ljude spada i Milica Radović (29) koja osim velikih gradova voli da posećuje i sela i plemenske zajednice raznih zemalja kako bi što bolje upoznala lokalnu kulturu i život običnih ljudi.
Preporučujemo
Zabranjeno ostrvo dele dve države: Pola godine pripada jednoj, pola drugoj strani, i nemoguće je da ga posetite (FOTO) (VIDEO)
ČETNICI BEZ BRADA: Zbirka fotografija glatko obrijanih pristalica Draže Mihailovića (FOTO)
Voli da putuje i pomaže ljudima na svojim putovanjima. Kaže da je njena zemlja Svet, a da je njena religija da bude čovek. Piše blog o svom životu i putovanjima na themilica.com.
Ekskluzivno za Telegraf.rs Milica je pričala o svojim avanturama i spoznajama na putovanjima širom sveta. Smatra da je potrebno da uživamo u sadašnjem trenutku i da je veoma važno da što više ljudi putuje i stiče sopstvena iskustva o svetu koji nas okružuje.
- Čime se baviš i odakle potiče tvoja ljubav prema putovanjima?
Suosnivač sam najvećeg IT događaja u regionu ITkonekt, a četiri godine zaredom sam bila nosilac TEDx licence. Trenutno živim život full time. Moja plata je iskustvo. To je ono što sam htela da postignem ceo život i sada živim svoj san.
Oduvek sam osećala potrebu za putovanjima, to mi je urezano u DNK iz nekog razloga. Bila sam nezadovoljna sve dok nisam počela intenzivno da putujem, pre više od 10 godina. Nakon prvog velikog samostalnog puta od mesec dana, osetila sam duševno olakšanje, pronašla sam ko sam - PUTNIK. Verujem da svi imamo neku ulogu u životu u kojoj se osećamo najpotpuniji.
- Koje zemlje si do sada obišla i na koji način voliš da putuješ?
U poslednje dve i po godine sam obišla preko 30 zemalja Azije, Afrike, Evrope i Južne Amerike. Izdvojiću samo neke: Indonezija, Brazil, Urugvaj, Kambodža, Argentina, Kenija, Maroko, Šri Lanka, Japan, Hong Kong, Izrael, Vijetnam i mnoge druge.
Jako je teško da vam opišem kako moja putovanja izgledaju konkretno jer ja putujem, u 90% slučajeva, bez plana. Zaobilazim gradove koliko mogu. Odlazim po selima i plemenima gde se može osetiti izvorni život, čist i bez šumova sistema.
Ukratko, ovo je tok mog putovanja: kupim kartu u jednom pravcu, kada sletim u tu državu, nađem hostel. Prenoćim, odmorim i onda se uputim ka selu koje sam našla na mapi. Kada se pojavim u tom selu, tražim školu (u školi uvek možete naći najobrazovanije stanovništvo). Tu pitam da mi daju hranu i smeštaj u zamenu za moju pomoć u školi – predajem engelski jezik, life skills lekcije itd. Ukoliko nemaju mesta da me prihvate u program škole, pitam ih da obrađujem polje sa lokalcima, bilo šta.
- Koje mesto je na tebe ostavilo najjači utisak?
Svako mesto ima mnogo toga zanimljivog da nam da, samo moramo da naučimo da vidimo i slušamo. Kada me pitaju koje mesto na svetu najviše volim, moj odgovor je uvek isti: ono u kojem sam trenutno.
Opiši nam najzanimljiviju osobu koju si imala prilike da upoznaš na svojim putovanjima.
Najzanimljivije osobe su mi obično one koje su spiritualne, koje vide dalje od ovog materijalnog sveta koji nas okružuje. Najviše takvih ljudi sam srela u Aziji, monaha i gurua u budističkim manastirima.
Ali ako bih morala da izdvojim jednu osobu, onda neka to bude Pepe Muhika, bivši predsednik Urugvaja koji je revolucionar i vizionar, najbogatiji predsednik na svetu. Pisala sam o tome na mom blogu.
- Opiši nam najinteresantniji doživljaj sa svojih putovanja.
Za mene je doživljaj kada vozim traktor u pirinčanim poljima na Tajlandu, kada gradim kuće od blata u Urugvaju, učim decu engleski jezik u Vijetnamu… Izdvojila bih isustvo sa donacijom koju sam pokrenula za decu u Keniji.
Našla sam se u srcu Afrike sa decom koja nemaju uslova za život i za obrazovanje. Rešila sam da ih pomognem tako što ću prikupiti sredstva preko mog bloga koji je već dosta čitan.
Skupila sam oko 2.000 evra za 10 dana i kupila deci uniformu za školu, sav pribor uključujući i knjige, sveske, olovke, hranu za pola godine, ugradila sam im sistem za vodu u školi i kupila sma dva dušeka da budući volonteri ne moraju da spavaju na zemlji. Ovo je za mene bilo jako interesantno jer sam morala da saznam kako se gradi sistem za vodu, da pronađem krojača, da pregovaram cenu svih stvari koje sam kupovala i sve to u stranoj zemlji.
- Na koji način biraš koje ćeš mesto sledeće da posetiš? Kako planiraš rutu svog puta?
Svaka zemlja u kojoj nisam bila je sledeće mesto koje želim da posetim. Najčešće biram topla mesta. Zanimljivo je da u prethodne tri godine nisam videla sneg. Ponekada odem online, vidim gde ima jeftina karta i tu idem. Nemam rutu putovanja, vidim gde će me put odvesti.
Često se dešava da ne znam gde ću biti sledećeg trenutka, ne znam gde ću spavati večeras niti u kojoj ću državi biti sutra. Ali to je lepota za mene. Ovaj svet je previše definisan, govore nam kuda da hodamo, šta da nosimo i kako da se ponašamo. Moj način putovanja mi omogućava da ovaj definisan sistem načinim nedefinisanim i zanimljivim.
- Da li si nekada imala neko neprijatno iskustvo tokom putovanja?
Retko imam neprijatne situacije. Najstrašnije šta mi se desilo je da ostavim telefon u taksiju u Buenos Ajresu, a pet minuta pre toga da ostavim kreditnu karticu u bankomatu. Ukrali su mi telefon iz ruke u Džakarti u Indoneziji… To su neke stvari na koje nikada ne možete biti spremni. Ali postoje situacije koje možete izbeći, kao na primer ova koju ću vam sada prepričati.
Šetala sam Nairobijem u Keniji i kucala sam poruku na telefonu. Prišao je jedan čovek srednjih godina i rekao mi da ne smem da držim telefon tako dostupan, ukrašće mi ga. S obzirom da je bio tako dobronameran, spustila sam gard i pozvala ga na kafu u obližnji kafić. Rekao je da je profesor iz Somalije i da je morao da izbegne zbog rata. Razgovor je bio zanimljiv sve dok na kraju nije tražio pare.
Tog trenutka sam odlučila da odem. Nakon par minuta šetnje ulicom, zaustavio me je čovek koji je rekao da je iz policije i da moram da pođem sa njim jer sam upravo sedela sa somalijskim teroristom i da sam ga finansirala. Očigledno je želeo da me odvede negde i uzme mi pare. Ja sam odbila da krenem sa njim i rekla sam mu da ću pozvati mog druga Kenijca i da neću da idem nigde bez njega. Tu se situacija polako stišala i čovek je otišao. Bila sam uplašena i potresena ali mi je to bio nauk.
- Da li voliš da putuješ sama ili u društvu i zbog čega? Daj našim čitaocima savet kako bi mogli povoljno da putuju.
Volim da putujem sama. Kada putujete sami, okrenuti ste drugim ljudima i sebi. Tako imate vremena da upoznate okruženje i da popričate sami sa sobom. Jako je bitno da reflektujemo stavri u našem umu. Kada putujete sa nekim, jako ste ograničeni tom osobom i usmereni ste uvek na nju.
Svako može putovati besplatno ili sa malo para. Proverila sam, radi. Servisi poput www.couchsurfing.com i www.workaway.info vam mogu pomoći da smanjite troškove putovanja na minimum. Ne budite osobe koje cele nedelje čekaju petak, a mršte se ponedeljku, koje cele godine čekaju leto i koji ceo život čekaju na pravi trenutak za putovanje. Samo krenite! Čeka vas ceo svet! Svi možete putovati besplatno, pitanje je da li želite da platite cenu komfora i da prigrlite hrabrost.
- Za čime tragaš na svojim putovanjima? Šta ti najviše privlači pažnju?
Na putovanjima tragam za konekcijom, interakcijom, spoznajom, novim ukusima i mirisima, drugačijim osećajima. Najviše me intrigiraju kulture koje su zagrebale ispod površine ovog sveta i koje imaju odgovore na pitanja koja se javljaju u sistemu.
Najviše mi privlači pažnju lokalni život i lokalna znanja. Svaki narod na svetu je razvio svoj svet znanja i veština. Kada bismo spojili sve te veštine i znanja u jednu osobu, dobio bi se super čovek. Ja idem svetom, skupljam iskustva i znanje, bogatim se umno.
- Reci nam nešto o domorodačkim plemenima koje si imala priliku da upoznaš tokom putovanja?
Imala sam sam prilike da budem deo više domoradačkih plemena u Keniji, Indoneziji i Brazilu. Ono što je zajedničko za sve njih je taj odnos sa prirodom. Shvatila sam da ti ljudi su zapravo napredna verzija nas. Oni razumeju pravila prirode, poštuju ih i izvlače maksimum iz njih. Ljudi koji su se ubacili u sisteme, udaljavaju se od prirode i zaboravljaju odakle smo svi došli. Tako se skrene sa puta u nepovrat.
- Kakvu si hranu imala prilike da probaš na brojnim destinacijama koje si obišla? Šta je najneobičnije?
Neverovatne stvari sam probala, od hrskavih buba u Aziji pa sve do raznih nestvarnih vrsta voća u Južnoj Americi. Najzanimljivije mi je da probam ukus iste stvari u različitim delova sveta jer je ukus totalno drugačiji. Kada sam prvi put probala ananas koji je tek ubran, nisam znala šta me snašlo, kakav je to intenzitet slatkastog ukusa, kao da nije sa ove planete. U Indoneziji sam probala najskuplju kafu na svetu - Luwak. Kafu koju životinje po imenu cibetka jedu i kada izbace iz sebe zrno, izmet se pere i to zrno kafe dobija poseban ukus.
- Šta si naučila tokom putovanja? Da li si možda usvojila neke nove navike i koje?
Naučila sam da postoji mnogo više od onoga što mi vidimo. Postoje univerzumi koje ne možemo i da naslutimo. Moj spiritualni put je počeo pre tri godine kada sam bila u manastiru na Tajlandu 21 dan i živela kao monahinja. Meditirala sam svaki dan od 4 ujutru do 22h uveče. Naučila sam jako bitne lekcije od tada i svi putevi su me vodili ka istoj spoznaji.
Svi smo mi jedno, zajendo sa prirodom, jedan veliki sistem koji pulsira. Ako učinim nažao nekome, ja sam učinila nažao sebi. Jedinstvo je ključna reč , a ne znam mnogo ljudi koji osećaju to.
Ne jedem meso jer mi ne prija energija mrtve životinje koju unosim u sebe. Nisam vegeterijanac, ne volim te klastere u koje se stavljamo. Jednostavno biram da jedem meso. Probam tu i tamo neko jelo, ali ne konzumiram na dnevnom nivou.
Ne pijem alkohol. Nije mi potrebno to da bih se opustila, naučila sam da opustim svoj mozak bez toga. Živim u trenutku. Većina ljudi, pa i ja nekada, stalno razmišljaju šta je bilo u prošlosti koju više nemamo i šta će biti u budućnsoti koju ne znamo da li ćemo imati… I niko nije u sadašnjem momentu, a to je sve što zapravo imamo. Ova spoznaja je blaga vredna jer te nauči da uživaš svakog trenutka, nevezano za okruženje.
- Da li ljudu u krajevima po kojima se putovala znaju za našu zemlju i koja im je prva asocijacija kada čuju reč Srbija?
Jako dobro pitanje. Ni jedan novinar mi nije postavio ovo do sada.
Ima svega, znaju i ne znaju. Zapravo, čudno mi je koliko ljudi zapravo zna za Srbiju iz različith razloga. U Argentini znaju za nas jer smo svi bili u Zemljama nesvrstanih u Titovo vreme. U Aziji znaju za nas zbog Novaka Đokovića. Obožavaju ga tamo, pogotovo u Kini. Neki ljudi znaju za našu zemlju zbog Srba koje su sretali i koji su im ostavili lep utisak bratstva.
Takođe, još uvek ima onih koji su u fazonu: Sajberija? Misleći na Sibir. Na poslednjem putovanju, na Tajlandu, sam pričala sam Englezom koji nije znao gde je Srbija. Kada dođem u takve situacije, uvek se trudim da objasnim gde smo, ko smo i šta radimo.
Sve te ljude koje srećem pozivam da dođu i posete Srbiju, da kod mene u stanu imaju drugu kuću. Do sada sam mnoge naterala da nas posete iz Dominikanske Republike, Francuske, Španije, Brazila itd.
Takođe, trudim se da pokažem deo svoje kulture gde god da sam. U Brazilu, u selu, sam razvlačila pitu svaki dan za 50 ljudi iz celog sela. Na kraju sam morala da ih naučim kako da to rade jer sam se umorila posle nedelju dana.
- Da li možda planiraš da jednog dana napišeš knjigu o putovanjima gde ćeš na jednom mestu sumirati sve svoje avanture?
Nemoguće je sumirati moje avanture u jednu knjigu. Samo dok ih popišem, trebaće mi stranice i stranice. Pišem blog za sada, kačim slike na društvenim mrežama. Jednog dana, napisaću knjigu o svim spoznajama do kojih sam došla na svojim putovanjima. Mislim da će to ljudima biti vrednije od mojih avantura. A do tada podstičem sve da putuju i da kreiraju svoje avanture i stiču svoje spoznaje.
(A.Tašković - a.taskovic@telegraf.rs)
Povezane vesti
"Napravio je veliku grešku": Vučić o izjavi Vladimira Đukanovića da su deca do punoletstva u vlasništvu države
Rastrojeni nastavnik uperio gasni pištolj u dečake, jednog udario u međunožje: Nova drama u Hrvatskoj
Porodica iz Srbije i decu povela u krađu u Nemačkoj: Kupci ih držali do dolaska policije
<% post.title %>
Veljko Ražnatović sa porodicom napustio Beograd! Usnimio Željka i Krstana kako se igraju na snegu: "Uhvati me"
Video: Gužve na hrvatsko-srpskoj granici: Kilometarske kolone
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
OVO JE NIKOLA STANKOVIĆ PIVCE KOJI JE JUTROS UBIJEN U KALUĐERICI Imao je debeli policijski dosije, a u njemu i pokušaj otmice poznatog fudbalera
KRVAVO JUTRO U BEOGRADU Muškarac ubijen ispred svoje kuće, devojka ranjena
(MAPA) STIŽU SNEŽNI TALAS I LEDENI DANI Meteorolog otkriva kada će cela Srbija biti zavejana i u minusu: U Beogradu do 20 centimetara snega, na planinama pola metra
DARKO 100%
KAKO JE OVO LEPO RECENO OD NJE!!! Živim u trenutku. Većina ljudi, pa i ja nekada, stalno razmišljaju šta je bilo u prošlosti koju više nemamo i šta će biti u budućnsoti koju ne znamo da li ćemo imati… I niko nije u sadašnjem momentu, a to je sve što zapravo imamo. Ova spoznaja je blaga vredna jer te nauči da uživaš svakog trenutka, nevezano za okruženje.
Podelite komentar
IĐole
Bravo! O ovome piste. Milina je čitati ovakve tekstove.
Podelite komentar
Marko cg primorje
Odlican tekst..svaka cast curi..rado bih putovao u njenom drustvu😊
Podelite komentar