Venčanje iz bajke pretvorilo se u najveću noćnu moru: Umesto mog izgovorenog "DA", čule su se kumove četiri reči

Našoj redakciji javila se čitateljka iz Kruševca, koja se proteklog vikenda udala. I to jedva. Naime, zamolila nas je da ostane anonimna jer živi u malom gradu, a ionako već svi prijatelji i rodbina znaju za njenu priču, pa bar da joj se, kaže, ne smeje pola Srbije. Njenu priču prenosimo u celosti:

Preporučujemo

Imala sam seks juče na plaži na Štrandu: A onda sam videla senku i osetila nešto čudno na glavi

Rekao je da će me odvesti kod deteta, a otišli smo u kuću strave na Bukulji: Bojana iz Aranđelovca preživela je pravi horor od oca svoje ćerke

Imali smo seks u pokvarenom trolejbusu u Beogradu: Kad smo se ujutru probudili, počeo je pakao!

Bio je savršen prolećni dan. Udavala sam se za čoveka sa kojim sam provela polovinu svog života - od osmog razreda bili smo zajedno. Sve je bilo baš onako kako smo planirali - i svi su bili tu: prijatelji, porodica. Govorili su mi da sam prelepa mlada, da sijam, da smo divni.

Svadba je bila u jednoj luksuznoj sali u našem gradu, sve je bilo roze, u mojoj omiljenoj boji. Svi su bili apsolutno oduševljeni. Matičar je trebalo da dođe u 15 sati, a tek posle toga da zaplešemo prvi ples i proveselimo se sa našim zvanicama.

Došao je čin venčanja. Matičar je ispričao svoje, i baš kada je trebalo da odgovorim na pitanje da li pristajem da se udam za Martina, a ja zaustila da kažem "DA", čuo se kumov glas. Martinovog kuma.

- Imam ja nešto pre toga, gospođo matičarko, ako se ne ljutite? - pitao je on.

Svi su bili šokirani, ali od šoka niko nije odreagovao, a matičarka je mimokom dala znak da može da uradi to što je naumio.

Foto: Profimedia/Wavebreak

Tada je Laza otišao do svoje devojke, za koju nismo ni znali da postoji a još manje da će doći na našu svadbu, zaboga, on je venčani kum (?!) i zašto bi dovodio nepoznatu, anonimnu osobu sa kojom je u "nazovivezi" tri nedelje na takvu jednu svadbu?! Pritom, znamo se svi punih 14 godina i znao je da smo Martin i ja o ovom danu sanjali. Godinama. E, zato sam besna.

Uglavnom, prišao je nesrećnici i klekao. Izgovorio je tri reči koje mi i dalje odzvanjaju u glavi: "Udaj se za mene". Ljudi su od šoka počeli da se smeju i tapu, jerbo - svadba je, pa što da ne?!

I dok su svi bili ushićeni i veseli, ja sam zgroženo posmatrala sve. Čak je i Martin oduševljeno otišao da izljubi novopečene verenike. I tek posle nekoliko minuta, matičarka nas je vratila u realnost rečima "Izvinite, imam zakazano sledeće venčanje za pola sata, možemo li da obavimo ovaj čin?"

I tada sam rekla da. I svima je bilo lepo, svi su bili srećni, osim mene.

Foto-ilustracija: Profimedia/Alamy

Od tog trenutka se pola svadbe ni ne ne sećam. Toliko je sve postalo nevažno, mojih pet minuta, moj trenutak najvažniji u životu je upropašćen... i to niko nije razumeo. Svima je bilo super što su mi drugi ukrali to.

Razumite, nije problem što je neko nekog prosio. Problem je što je za to odabrao najgori trenutak i što nije pitao mladence da li se slažu da im neko ukrade trenutak.

Čekam slike sa svadbe, rekli su dobićemo ih za desetak dana, i plašim se na šta će ličiti. Da li ću toga želeti da se sećam do kraja života? I pitam se, da li želim da provedem život sa čovekom koji i dalje ne shvata kako sam doživela događaj sa našeg venčanja, jer je njemu to, izgleda ok! Razmišljam da se možda i razvedem. Eto.

E, sad mi sudite.

I vama se desilo nešto zbog čega želite da se olakšate? Pošaljite nam svoju ispovest na redakcija@telegraf.rs i mi ćemo je objaviti.

(Telegraf.rs)