Ljubičaste namirnice su nova superhrana i evo koje možete da kupite u Srbiji

 
 ≫ 
  • 2

Ako ste na nekoj zdravoj ishrani, nekad zaista može da vam se učini da je to posao sa punim radnim vremenom. Jedite više karfiola, smanjite unos mesa, izbacite šećer, koristite ovo a ne ono ulje, jedite ove ugljene hidrate, ali ne previše, čitajte etikete, pazite na kalorije... listi zaista nema kraja. I sada smo izgleda na pragu novog zdravog hira.

Sok od kupusa sprečava rak! A evo kako da ga napravite (RECEPT)

Stigao je ljubičasti hleb! Ne samo što je lep nego i leči!

I taj zdravi hir u ishrani glasi: jedite bilo koju ljubičastu hranu.

Popularnost ljubičaste hrane raste poslednjih godina samo raste - i to ne bez razloga.

A, osim svima znane hrane s ljubičastocrvenksatim pigmentom, poput borovnica, šljiva, cvekle, ljubičastog kupusa, ljubičastog luka, te odnedavno ljubičastog krompira, postoje i: ljubičasti karfiol, pirinač, krompir, šargarepa, špargla, kukuruz, te ljubičaste žitarice... ali one još nisu stigle do našeg tržišta.

Ljubičasta boja svega nabrojnog ukazuje na to da ona obiluje hranljivim materijaam i antioksidantima. Boja dolazi od antocijanina koji predstavlja neku vrstu antioksidanta. Antocijanin je bio u fokusu medicinskih studija u kojima je ispitvano kako borovnice mogu pomoći u borbi protiv raka, starenja i gojaznosti.

Šljive su na primer pune vitamina C i dijetetskih vlakana, dok ljubičasti krompir obiluje kalijumom, gvožđem i istim nivoom antioksidanata kao i kelj.

Zbog toga nutricionisti i zagovornici zdravog života savetuju svima da jedu više ljubičaste hrane, a poznato je da je Maraja Keri uz pomoć ljubičaste dijete uspela da se otarasi postporođajnih kilograma.

Inače, dijetolozi odavno naglašavaju da povrće jarkih boja sadrži mnogo više antioksidanata i fitonutrijenata.

Posebno se preporučuje jesti ljubičastu hranu za usporavanje procesa starenja, zarad bolesti kakva je karcinom, ali i protiv raznih drugih upala.

U našim radnjama ne možete da pronađete sve pobrojano povrće, ali možete sledeće:

Foto-ilustracija: Foter/erix! Foto-ilustracija: Foter/erix!

Cvekla je jedinstven izvor fitonutrijenta betalina koji joj i daje pigment, a ovo povrće ima antioksidantno i antiinflamatorno dejstvo na organizam i nezamenljiva je u pocesu detoksikacije. Ovo povrće se u narodu zove i prirodni aspirin a ne postoji oštećenje u telu koje cvekla ne moža da popravi. Možete je jesti sirovu u salati ili smutiju uz dodatak vode ili kao sok, ali i kuvanu i začinjenu, pri čemu posebnu pažnju treba obratiti na termičku obradu kako se ne bi uništili njeni najvažniji nutriitjenti.    

Foto: Pixabay Foto: Pixabay

Šljive Nutricionisti tvrde da je šljiva jedno od najzdravijih voća zahvaljujući svojim antioksidantnim moćima, a uz to je bogata vlaknima, kalijumom, magnezijumom, natrijumom... Dijetetska vlakna iz šljive su izuzetno važna jer pomažu kod snižavanja holesterola u krvi i regulišu opstipaciju. Sadrži takođe šećerni alkohol sorbitol, koji se koristi kao zamena za šećer u proizvodnji proizvoda za dijabetičare, ali i za druge osobe koje moraju da paze na unos šećera.

Foto: Tanjug/AP Foto: Tanjug/AP

Borovnice Među 40 različitih vrsta voća i povrća borovnica (Vaccinium myrtillus) predstavlja najbogatiji izvor antioksidanasa. Za to su najzaslužniji antocianini, koji ovom bobičastom voću daju karakterističnu modrocrnu boju. Brojna istraživanja pokazala su da je sok od borovnice savršen lek protiv malokrvnosti, da borovnica usporava proces starenja, poboljšava funkciju vida i krvotok uopšte, zaustavlja početne faze razvoja karcinoma...

Foto-ilustracija: pixabay.com Foto-ilustracija: pixabay.com

Ljubičasti (crveni) kupus Osim što je jedna od najvećih riznica selena, ovo povrće utiće na smanjenje krvnog pritiska, pomaže u snabdevanju mišića kiseonikom, ali i pri stvaranja antitela protiv raznih uzrocnika bolesti, neutrališe otrove poput teskih metala, aktivira štitnu zlezdu, oživljava i daje snagu. Podstiče rad creva i obnavlja njihovu oštećenu sluznicu.

Foto-ilustracija: Profimedia Foto-ilustracija: Profimedia

Crveni luk Sadrži fitohemikalije koje poboljšavaju efekat vitamina C u organizmu a to automatski utiče na jačanje imuniteta, ali i hromijum koji je veoma važan faktor u održavanju zdravog nivoa šećera u krvi. Vekovima se crveni luk koristi za lečenje prehlada, upala i rana. Bilo bi dobro što češće jesti sirovi luk jer na taj način podstičete produkciju dobrog holesterola u krvi, što znači i zdravije srce. Luk sadrži i veoma moćnu komponentu koja se zove kvercentin, a za koju je dokazano da preventivno deluje na nastanak kancerogenih oboljenja.

Foto-ilustracija: Foter/Pam loves pie Foto-ilustracija: Foter/Pam loves pie

Zašto treba da jedete ljubičastu hranu?

1. Pomaže u borbi protiv raka Nekoliko studija na prestižnim američkim univerzitetima potvrdilo je da: antocijan iz borovnica i crnog pirinča sprečava rast ćelija raka; da borovnice mogu sprečiti formiranje raka prostate, a da je u borbi protiv raka debelog creva najveći efekat imao ljubičasti kukuruz.

2. Usporava starenje Jedna studija je utvrdila da antocijan iz borovnica pomaže koži da se oporavi od oštećenja izazvanih UV zračenjem i prolongira proizvodnju kolagena koja se sa godinama usporava.

3. Pomaže u mršavljenju Japanski naučnici su ustanovili da veliki procenat antocijana iz ljubičastog slatkog krompira kontroliše leption (tzv. hormon debljine, a uopšte antioksidanti iz ljubičaste hrane pospešuju fubljenje kilograma, a pritom povoljno utiču na kardiovaskularni sistem i podižeu energiju.

4. Zato što čuva vitalnost mozga Jedna 16-godišnja studija otkrila je da antocijanin može podmladiti mozak za dve i po godine, te da ljudi koji jedu bobice bogate ovim antioksidantom imaju bolje kognitivne sposbnosti.

5. Čuva zdravlje srca Antocijanin štiti srćani mišić i krvne sudove od oštećenja kiseonikom, podmlađuju kardiovaskularni sistem i popravlja oštećeno tkivo. Jedna 18 godišnja studija je pokazala da je kod žena koje su tri ili više puta nedeljno jele ljubičastu hranu rizik da dobiju infarkt bio smanjen za 32 odsto.

(Telegraf.rs)

 

Video: Petra je prevremeno rođena beba: Na rođenju imala je svega 680 grama i 33 centimetra

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Mirjam

    26. decembar 2016 | 10:34

    Valjda ima istine u ljubicastom, ja trosim iskljucivo ljubicasti luk, ukusan je , takode i ljubicasti kupus, on ima mnogo lepsi ukud od zelenog. Ako se dinsta, doda se jedna iseckana jabuka. Probajte

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA