ISPRAVKA Recept ruskog naučnika ne leči rak

U tekstu koji smo preuzeli sa sajta Prirodni Lijekovi, objavlili smo da je profesor Hristo Mermerski pronašao revolucionarni lek protiv raka i tako "izlečio hiljade ljudi".

U tom tekstu nabrojane su navodne koristi koje ovaj recept ima, između ostalog, i za lečenje raka. Takođe, navedeno je da recept ruskog profesora čisti krvne sudove, obnavlja imunitet, čisti jetru i bubrege, poboljšava rad mozga i pamćenje, čuva od infarkta i dovodi do izlečenja onih koji su doživeli infarkt ili moždani udar. Navedeno je, takođe, kako "mnogi govore i da je reč o najboljem sredstvu protiv svih vrsta raka".

Preporučujemo

- To je hrana za lečenje kompletnog organizma, a rak se u takvom organizmu sam povuče - rekao je na svojim predavanjima Mermerski.

Nakon što je na portalu Coolinarika 2.7.2013. godine, u rubrici Recepti, objavljen članak sa naslovom "Čuveni rezept za lečenje raka i gojaznosti prof. Mermerskog", a koji su kasnije preneli brojni portali (između ostalih i sajt Prirodni Lijekovi, odakle je Telegraf.rs preuzeo recept), portal Raskrinkavanje.ba uradio je analizu prema kojoj se ispostavilo da su informacije netačne, a evo i zašto.

U svim prenošenjima ovog recepta, navedeni su sledeći sastojci za pripremu "leka":

15 svežih limunova iz organskog uzgoja, 12 glavica svežeg belog luka, 1 kg domaćeg meda, 400 g proklijalog žita (mlada zelena pšenica) i 400 g svežih oraha.

Šta je tačno u vezi sa hranom i lečenjem raka?

Tvrdnje u tekstovima o tome da pomenuta smesa sastojaka “leči rak” objavljene su bez ikakvih dokaza, kao što bi to bili medicinska istraživanja i eksperimenti koji bi potvrdili tačnost navoda o lekovitosti tog “recepta”.

U vezi sa hranom i lečenjem raka, Američki institut za istraživanje kancera na svom sajtu ističe kako ne postoji hrana koja može da zaštiti od raka, iako zdrava ishrana svakako može uticati na smanjenje rizika od nastanka te bolesti.

Nijedna pojedinačna hrana ili sastojak hrane ne može vas zaštititi od raka. Ali, istraživanje pokazuje da ishrana puna raznovrsnog povrća, voća, integralnih žitarica, pasulja i druge biljne hrane pomaže u smanjenju rizika za mnoge vrste raka.

Kako navodi Raskrinkavanje.ba, na web stranici pomenutog instituta dostupne su informacije o stvarnim svojstvima namirnica koje mogu smanjiti rizik od nastanka kancera, a od pomenutih, u “receptu” nalazimo beli luk i jezgro oraha.

Foto: Pixabay

Za beli luk se navodi da istraživači proučavaju razne stvari u njemu zbog njihovih potencijalnih zdravstvenih koristi i delovanja protiv raka. Pomenuta su istraživanja od kojih neka pokazuju da beli luk daje pozitivne rezultate u smanjenju rizika od razvoja kancera, ali ne i u lečenju ove opake bolesti.

U većini istraživanja na ljudima, u vezi sa belim lukom i njegovim uticajem na kancer, porede se dve grupe: jedna koja konzumira veću količinu i druga koja konzumira manju količinu luka. Studije koje upoređuju prehranu ljudi obolelih od raka i onih koji su zdravi sugerišu da konzumacija belog luka u velikim količinama može umanjiti rizik od raka jednjaka, gušterače, dojke, grlića materice i prostate, no rezultati tih studija su neujednačeni.

Mali broj kontrolisanih kliničkih ispitivanja, sprovedenih u Kini, koja su proučavala učinak ekstrakta belog luka na karcinom želuca i kolorektalni adenom, nije pokazao povezanost niti pozitivnu vezu. Druga studija je istraživala sintetički beli luk i selen i otkrila je neznatno smanjen rizik od raka želuca kod muškaraca. No, potrebno je više istraživanja.

Ostaju pitanja koliko dobro ljudi apsorbuju alilne spojeve u belom luku i kolika je količina zapravo potrebna da bi ljudi imali dobrobiti za koje laboratorijske studije sugerišu da su moguće.

Foto: Pixabay

U “receptu” se, uz beli luk, navode i jezgra oraha, za koju se na sajtu Američkog instituta za istraživanje kancera tvrdi da spada među najčešće istraživane orašaste plodove kada je reč o uticaju na prevenciju kancera. U izveštaju o jezgru oraha navodi se da su trenutna istraživanja previše ograničena da bi dokazala povezanost jezgra oraha ili drugih orašastih plodova sa rakom.

Istraživanja na životinjama i ćelijama pokazuju određene koristi, ali istraživanja na ljudima ne daju jasne rezultate koji bi potvrdili da jezgra oraha utiče na prevenciju raka, navode na sajtu Raskrinkavanje.ba

Nekoliko kratkotrajnih studija sugeriše da konzumiranje oraha može povećati nivo antioksidanata u telu. Jedna studija je takođe sugerisala da smanjuje znakove oštećenja DNK. Ipak, jedno od dužih istraživanja na ljudima, u kojem je učestvovala 21 osoba, otkrilo je da im je razina antioksidanata u krvi bila ista pre i nakon konzumiranja oraha svakog dana tokom šest sedmica.

Interventna ispitivanja, koja uključuju orahe kao deo mediteranske ishrane, pokazuju potencijalne koristi, poput pomaganja ljudima da izgube masnoće u trbuhu, snize krvni pritisak, kao i nivo triglicerida. Ipak, u celini je potrebno još istraživanja na ljudima kako bi se razjasnili učinci oraha na rizik od upale, antioksidante i rizike od raka.

Na sajtu Američkog instituta za istraživanje kancera nema dostupnih detaljnih informacija za pšenicu, med i limun, preostala tri sastojka iz navedenog “recepta”.

Foto: Pixabay

Ipak, pitanjem koliko su te namirnice efikasne u borbi protiv kancera bavili su se drugi centri i naučnici. Za pšenicu nema dokaza da utiče na prevenciju ili lečenje raka. Podatke o tome moguće je pronaći u istraživanjima koje je sproveo Memorial Sloan Kettering Cancer Center, koji je deo Sloan Kettering Instituta, osnovanog 1954. godine u New Yorku sa ciljem korištenja i razvoja najnovijih tehnika kako bi se kancer stavio pod kontrolu. Ta istraživanja pokazuju da ne postoje naučno utemeljeni dokazi da ceđena pšenica utiče na prevenciju ili lečenje raka.

Pitanjem dejstva limuna bavili su se istraživači Nacionalnog centra za zdravstvena istraživanja (The National Center for Health Research), neprofitne organizacije koja se bavi istraživanjima unapređenja zdravlja odraslih i dece, takođe iz SAD-a. Nakon što su istraživači ovog centra uočili lančani e-mail sa tvrdnjom da limun leči rak, objasnili su da za tu tvrdnju nema naučnih dokaza.

Kao ni u prethodnim primerima, ni za med nema dostupnih medicinskih istraživanja na ljudima koja bi pokazala njegovo dejstvo na prevenciju ili lečenje kancera. Svetska zdravstvena organizacija u dokumentu o zdravoj prehrani navodi med kao deo korisne ishrane, ali ne pominje njegov uticaj na rak, bilo da se radi o prevenciji ili lečenju.

Napomena: Prvobitni tekst je izmenjen na osnovu analize sajta Raskrinkavanje.ba

(Telegraf.rs)