TAJNE VRHUNSKIH MAJSTORA: Izroštiljajte perfektne ćevape i pljeskavice! Evo i kako

Pečenje hrane nad otvorenim plamenom staro je koliko i samo čovečanstvo. Uostalom, upravo je ovaj način pripreme namirnica jedna od prvih stvari koja nas je izdvojila od životinja. Moguće da upravo zbog naših drevnih predaka, ljudi i dan danas ljudi gaje posebna osećanja prema toploti roštilja, mirisu dima i ukusu pečenog mesa. Od iskona nam ovaj način spremljena hrana pruža zadovoljstvo i beg od svakodnevnog stresa.

Preporučujemo

Iako je pečenje mesa na vatri veština kojom je vladao i pećinski čovek, savršene pljeskavice, ćevapi, kobasice, ražnjići i ostale đakonije ipak predstavljaju kulinarski podvig najvišeg stepena. Zato, evo nekoliko korisnih saveta vrhunskih majstora roštiljanja, koje je priredio magazin Kućne čarolije.

Dim

Dim roštilja daje formu uskomešanom vazduhu koji se uzdiže, prolazeći kroz pljeskavice. Kako se topao vazduh diže, on kuva hranu I stvara “promaju” koja usisava dodatni vazduh, što dalje raspiruje vatru.

Debljina mesa

Foto: Telegraf

Da bi propisno moglo da se ispeče na vatri i vrelom vazduhu koji se podiže, meso (ili povrće) mora da bude relativno tanko. Predebela parčad će zagoreti sa spoljašnje strane, pre nego što toplota uspe da dopre do središta.

Pepeo

Foto-ilustracija: Foter.com / Gepat

Pre nego što postavite meso na rešetke roštilja, važno je da sloj pepela prekrije užareni ugalj. Pepeo je tu da priguši vrelo isijavanje ćumura, umanjujući toplotu kojom on zrači. Takođe, pepeo izoluje ugalj od kontakta s kiseonikom.

Vazduh

Foto-ilustracija: Foter.com / mache

Otvori za vazduh koji se podešavaju dozvoljavaju roštilj-majstoru da kontroliše količinu vazduha koja će ući u deo s gorućim ćumurom. Smanjite izloženost uglja vazduhu i on će biti manje vreo ili, ukoliko je to potrebno, raširite otvore ne bi li se toplota pojačala.

Ne škrtarite

Foto: Facebook

Da, veći deo toplote koju roštilj proizvede biva proćerdana, jer zaobilazi hranu i nestaje u dimu koji se uzidže ka nebu. Mešutim, bez te intenzivne vreline, hrana koju pečete ne bi imala toliko dobar i sočan ukus.

Kako da se ne lepi

Foto-ilustracija: Foter.com / dungodung

Roštiljska rešetka predstavlja površinu na koju se hrana, po pravilu, lepi. Visoke temperature tipične za roštiljanje onemogućavaju da se, tokom procesa proizvodnje roštilja, upotrebe premazi koji bi žice učinili nelepljivim. Premazivanje mesa uljem može da pomogne, ali na taj način se rizikuje pojava gareža na hrani. Najbolji način da se rešetka očisti i izbegne lepljenje jeste da rešetku dobro premažete debljim komadom slanine.

Zašto uopšte roštilj

Foto-ilustracija: Foter/Andrew Czap

Masnoće i sokovi koji se stvaraju pečenjem najveća su tajna specifičnog ukusa hrane s roštilja. Kako se ova kompleksna jedinjenja pale, ona oblažu hranu aromatičnim slojem čijem ukusu i mirisu je nemoguće odoleti.

Plamen

Foto: Tanjug

Ne plašite se, tinjanje plamena iznad uglja zapravo je samo privid, jer su ovi plameni jezičci zapravo samo užareni delovi gareži. Vazduh izuzetno visoke temperature je turbulentan i on podiže čestice gareži s uglja i omogućava im da reaguju s ugljen-dioksidom koji se nalazi u vazduhu i pretvara se u ugljen-monoksid. Pošto je zapaljiv, ugljen-monoksid gori vrelim, ali kratkotrajnim plavičastim plamenom, na temperaturama od najmanje 1.600 stepeni celzijusa, koji zagreva čestice gareži do te mere da isijavaju belu svetlost i prikrivaju vatru poteklu od monoksida.

Ugalj

Foto: Tanjug

Usijani ugalj proizvodi temperature koje umnogome prevazilaze 700 stepeni celzijusa, što je potrebno da se prikaže kao svetlost u vidljivom delu spektra. Blistava, narandžasta svetlost, koja isijava iz centra žara, pokazatelj je temperatura većih od 1.100 stepeni. Razmaci među komadima uglja još su vreliji. U tim predelima gorući ugljen-monoksid zagreva garež do minimum 1.400 stepeni.

(Telegraf.rs / Kućne majstorije)