Smrad, leševi, živi mrtvaci i lampa od ljudske kože: Potresne scene iz ozloglašenog nemačkog logora nakon oslobođenja (VIDEO)

U subotu 27.januara se obeležava Međunarodni dan sećanja na žrtve holokausta, jedan od najgorih zločina u istoriji čovečanstva. Snimak koji prikazuje grupu nemačkih civila koji su nakon završetka Drugog svetskog rata bili prisiljeni da obiđu strahote nakon oslobođenog logora Bušenvald nedaleko od Veimara, puno govori o užasima koje su nacisti provodili u delo.

Iz prošlog veka ništa nismo naučili, hoćemo li već jednom: Svet obeležava jedan od najznačajnijih dana u svojoj istoriji (FOTO)

Preporučujemo

Nekoliko dana nakon što je američka vojska oslobodila zloglasni logor Bušenvald, lokalno stanovništvo je u grupama od sto ljudi i u pratnji američkih vojnika moralo da obilazi mesto najvećih strahota. Četiri dana nakon oslobođenja logora Nemcima su servirali stravične zločine koje je činila vlada koju su izabrali. Na snimcima se dobro vidi kako neki od građana pri dolasku imaju nasmejana lica, komentirišu, razgovaraju, ali već ih na ulazu dočekaju hrpe leševa nabacanih na kola.

Mnogi prolaze u tišini, neki u suzama, a neki padaju u nesvest.

Printskrin: Youtube/Yotofacav Oronis

Na mestima su izložene lične stvari žrtava logora kao i jedna lampa izrađena od ljudske kože, po posebnoj porudžbini žene jednog od nacističkih zapovednika.

Bušenvald je bio jedan od najvećih koncentracionih logora u nacističkoj Nemačkoj i prvi koji su oslobodile američke trupe. U pogon su ga stavili 1937, a zatvarali su uglavnom Jevreje, Rome, osobe s posebnim potrebama, mentalnim i fizičkim problemima, homoseksualne osobe i sovjetske ratne zatvorenike.

Procenjuje se da je ubijeno oko 56.000 ljudi, ali to je jedino merljivo iz nacističkih dokumenata koji su, smatra se, ublažavali brojku.

Američki novinar Edvard R. Murov snimio je uslove u kojima su ljudi tamo živeli, a u radio izveštaju je rekao: "Oko mene se širio odvratan smrad, muškarci i dečaci su pružali ruke prema meni. Bili su odeveni u krpe i ostatke uniformi. Smrt je već došla po mnoge od njih, no svejedno su se smejali očima. Pogledao sam zelena polja preko žice gde su dobrostojeći Nemci orali svoje njive. Otišli smo u bolnicu. Bila je prepuna. Doktor mi je rekao da je dan ranije umrlo tačno 200 ljudi. Pitao sam ga koji su uzroci smrti. Slegnuo je ramenima i rekao: "Tuberkuloza, izgladnjivanje, umor, a ima i onih koji više nemaju nikakvu volju za životom. Jako je to teško.

Otkrio je noge jednog muškarca da mi pokaže koliko su otečene. Muškarac je bio mrtav. Većina pacijenata bila je nepokretna. Zamolio sam da mi pokažu kuhinju. Bila je čista. Jedan mi je Nemac objasnio obroke koje su dobijali zatvorenici - komadić crnog hleba ne deblji od palca s tanko namazanim margarinom. To i malo gulaša je sve što su dobili jednom u 24 sata."

Printskrin: Youtube/Yotofacav Oronis

U Bušenvaldu je bilo zatvoreno više od 250.000 muškaraca, žena i dece iz cele Evrope. Živeli su u nemogućim uslovima i više od petine ih nije preživelo. Tačan broj nije poznat. Od 1941. su na zatvorenicima izvodili medicinske eksperimente, uključujući testiranje raznih vakcina i hormonske "lekove protiv homoseksualnosti".

Logor je nakon oslobođenja posetio i Dvaj D. Ejzenhover, tada vojni general.

- Nikada me ništa nije šokiralo kao prizori u tom logoru - rekao je kasnije.

Pogledajte video kako je izgledala poseta logoru nakon oslobođenja:

(Telegraf.rs/Jutarnji.hr)