NOAM ČOMSKI: Ovako vlast manipuliše ljudima u deset koraka

Noam Čomski je američki lingvista, filosof, istoričar, politički kritičar i aktivista. Autor je više od 100 knjiga u kojima se, pored lingvistike, bavio i politikom, ratovima i masovnim medijima, a na osnovu njegovog rada, donosimo vam deset strategija manipulacije putem medija.

1. PREUSMERAVANJE PAŽNJE

Pažnju javnosti preusmeravati sa važnih problema na nevažne. Prezaposliti javnost poplavom nebitnih informacija da ljudi ne bi razmišljali i stekli osnovna saznanja u razumevanju sveta.

2. STVARANJE PROBLEMA

Ta metoda se naziva i "problem-reagovanje-rešenje". Treba stvoriti problem da bi deo javnosti reagovao na njega. Na primer: izazvati i prenositi nasilje sa namerom da javnost lakše prihvati ograničavanje slobode, ekonomsku krizu ili da bi se opravdalo rušenje socijalne države.

3. POSTUPNOST PROMENA

Da bi javnost pristala na neku neprihvatljivu meru, uvoditi je postepeno, "na kašičicu", mesecima i godinama. Promene koje bi mogle da izazovu otpor, ako bi bile izvedene naglo i u kratkom vremenskom roku, biće sprovedene politikom malih koraka. Svet se tako s vremenom menja, a da to ne budi svest o promenama.

4. ODLAGANJE

Još jedan način za pripremanje javnosti na nepopularne promene je da se najavljuje  mnogo ranije, unapred. Ljudi tako ne osete odjednom svu težinu promena, jer se prethodno privikavaju na samu ideje o promeni. Sem toga, i "zajednička nada u bolju budućnost" olakšava njihovo prihvatanje.

5. UPOTREBA DEČJEG JEZIKA

Kada se odraslima obraća kao kad se govori deci, postižemo dva korisna učinka: javnost potiskuje svoju kritičku svest i poruka ima snažnije dejstvo na ljude. Taj sugestivni mehanizam u velikoj meri se koristi i prilikom reklamiranja.

6. BUĐENJE EMOCIJA

Zloupotreba emocija je klasična tehnika koja se koristi u izazivanju kratkog spoja, prilikom razumnog prosuđivanja. Kritičku svest zamenjuju emotivni impulsi (bes, strah, itd.) Upotreba emotivnog registra omogućava pristup nesvesnom, pa je kasnije moguće na tom nivou sprovesti ideje, želje, brige, bojazni ili prinudu, ili pak izazvati određena ponašanja.

7. NEZNANJE

Siromašnijim slojevima treba onemogućiti pristup mehanizmima razumevanje manipulacije njihovim pristankom. Kvalitet obrazovanja nižih društvenih slojeva treba da bude što slabiji ili ispod proseka da bi ponor između obrazovanja viših i nižih slojeva ostao nepremostiv.

8. VELIČANJE GLUPOSTI

Javnost treba podsticati u prihvatanju  prosečnosti. Potrebno je ubediti ljude da je poželjno (in, u modi) biti glup, vulgaran i neuk. Istovremeno treba izazivati otpor prema kulturi i nauci.

9. STVARANJE OSEĆAJA KRIVICE

Treba ubediti svakog pojedinca da je samo i isključivo on odgovoran za sopstvenu nesreću, usled oskudnog znanja, ograničenih sposobnosti, ili nedovoljnog truda. Tako nesiguran i potcenjen pojedinac, opterećen osećajem krivice, odustaće od traženja pravih uzroka svog položaja i pobune protiv ekonomskog sistema.

10. ZLOUPOTREBA ZNANJA

Brz razvoj nauke u poslednjih 50 godina stvara rastuću provaliju između znanja javnosti i onih koji ga poseduju i koriste, vladajuće elite. "Sistem", zaslugom biologije, neurobiologije i praktične psihologije, ima pristup naprednom znanju o čoveku i na fizičkom i na psihičkom planu.

(Telegraf.rs / Intermagazin.rs)