OKRUTNO: Kinezi muče medvede u malim kavezima da bi im vadili žuč (FOTO)

OKRUTNOST ČOVEKA PREMA ŽIVOTINJAMA NEMA GRANICE! Azijske mrke medvede - te veličanstvene zveri, te prekrasne i nedužne biljojede - Kinezi drže zatočene na "farmama", u minijaturnim kavezima toliko malim da jadne životinje ne mogu ni da se pomere ni da stanu na noge po deset do 12 godina, samo da bi im vadili žuč koji je važan i cenjen sastojak u azijskoj tradicionalnoj medicini.

Vrsti specifičnoj za najveći kontinent, za koju mnogi naučnici veruju da je potomak izumrle vrste praistorijskih medveda, ugrožen je opstanak zbog seče šuma, lova na delove tela za koje primitivni ljudi veruju da donosi sreću ili leči, kao i zbog njihovog hvatanja i zatočavanja zbog ekstrakcije žuči.

Do pre trideset godina, jedini način vađenja žuči iz ovih nesrećnih bića, nedužnih žrtava vaskolike ljudske gluposti, bio je njihovo ubijanje i vađenje žučne kese.

Početkom 80-ih godina pojavile su se prve "farme" u Severnoj Koreji, da bi se nedugo potom proširile na Kinu i Vijetnam.

Da bi im se vadila žuč, medvedi se drže u kavezima (poznatim i kao "kavezi za slamanje") dimenzija 79 x 130 x 200 cm, što "farmerima" omogućava lakši pristup abdomenu životinje teške od 50 do 120 kilograma, ali takođe ove  nesrećnike sprečava ne samo da stanu na noge nego da se uopšte i pomere.

U ovim uslovima oni žive i po deset do 12 godina, ako upšte uspeju toliko da izdrže, pošto ove "životne" okolnosti dovode do mentalnog stresa i atrofije mišića. Postoje brojni izveštaji boraca za prava životinja koji pominju medvede koji stenju u ogromnim mukama, udaraju glavom u rešetke ili jedu svoje šape, ako im njihovi tamničari nisu odstranili zube.

Smrtnost je ogromna. Kada posle nekoliko godina prestanu da proizvode žuč, "ljudi" ih ubijaju zbog mesa, krzna, šapa i žučne kese. Medveđe šape se smatraju delikatesom i koštaju oko 250 dolara.

U ovim užasnim uslovima u Kini trenutno živi 7.600 azijskih mrkih medveda, a kineska vlada vidi ove farme kao normalne i ne zamara se pitanjima okrutnosti. Po njihovom mišljenju, potrebno je ubiti 10.000 medveda godišnje za proizvodnju žuči koja bi odgovarala proizvodnji na farmama, i u tome vide opravdanje.

Za kraj, dozvolite nam da parafraziramo francuskog mislioca Voltera: azijski crni medved je svuda rođen slobodan, i svuda je u okovima. Veliko je pitanje da li ćemo ikada shvatiti da ovo nije naša planeta, i da je delimo sa svim drugim živim bićima, na jednakoj osnovi. Mi na nju nemamo veće pravo od bilo koga drugog.

Kulture i tradicije koje danas vladaju svetom duboko su antropocentrističke, a efikasno su uništile sve one kulture koje su nas stavljalje na istu ravan sa drugim živim bićima.

Osvrnite se oko sebe: na svakom koraku možete da vidite da sistem koji smo stvorili ne funkcioniše ni za nas, a kamoli za životinje koje ne mogu da se bore za sebe. Sistem koji tek treba da stvorimo mora čoveka da izbaci iz centra, a u njega stavi život kao takav, život koji je u svim bićima: tek tada se možemo nadati boljitku. Naravno, ako želimo da sačuvamo planetu koja je i naše, ali i stanište svih drugih.

(M. B.)