Manastir Simonpetra na Svetoj Gori, čudo kao "znak Božije volje": Čardak ni na nebu ni na zemlji, visi sa 330 metara visoke litice (FOTO) (VIDEO)

Manastir Simonopetra jedan je od 20 "glavnih" manastira i zauzima 13. mesto u hijerarhiji manastira Svete gore. Istovremeno je najoriginalnija je i neimarski najsmelije izvedena monaška građevina na Svetoj Gori.

Preporučujemo

ADOLF HITLER, VISOKI ZAŠTITNIK SVETE GORE: Najčudnija epizoda u 1.000 godina dugoj istoriji Atosa (FOTO) (VIDEO)

Na vrhu 330 metara visoke litice, koja se okomito uspinje nad morem, sa svojih sedam spratova ona izgleda kao čardak ni na nebu ni na zemlji. Smeštena između Grigorijata, od koga je udaljena sat hoda uzbrdo, koliko i od sopstvenog pristaništa, i luke Dafni do koje je potrebno dvostruko više vremena, Simonopetra svojim impresivnim položajem i izgledom svakog posetioca, bilo on Grk ili stranac, osvaja na prvi pogled.

Osnovao ga je 1257. godine, prepodobni Simon. 1363. godine je obnovljen zahvaljujući naporima srpskog despota Jovana Uglješe.

Prema predanju, anahoreta Simon je odlučio da podigne manastir na jednoj nepristupačnoj steni gde mu se ukazala zvezda, kao što mudraci sa Istoka vidoše Hristovu zvezdu i dođoše da mu se poklone u vitlejemskoj pećini. Otuda je prvobitno nazvan Novi Vitlejem.

Foto: Wikimedia / Aroche

Gradnju je započeo novcem trojice bogatih učenika koji su mu se u međuvremenu pridružili. Nadneseni nad stravičnom provalijom neimari su iz dana u dan imali sve više teškoća i odlučili su da prekinu gradnju. Prepodobni naloži svom učeniku Isaiji da ih pre nego što pođu ponudi hranom i vinom. Prilazeći im s poslužavnikom u ruci, učenik se oklizne i padne u ponor. Ali prilikom pada ne samo da je ostao potpuno nepovređen nego nije prolio ni kap vina. Graditelji su ovo čudo protumačili kao «znak Božje volje“ da manastir bude podignut baš na tom mestu i nastavili gradnju.

Pretrpeo je brojne požare (1570., 1622. i 1891. godine). Više puta je obnavljan. Od davnina u manastiru je smešten obrazovni centar Svete gore i jedinstvena biblioteka grčkih i latinskih rukopisa.

Trenutno, manastir ima 4 crkve, i još 8 van njene teritorije. Glavni hram manastira je hram Roždestva Hristovog izgrađen 1600. godine, a obnovljen nakon posle požara 1891. godine.

Foto: Wikimedia / Michalis Famelis

Broj monaha i iskušenika koji se nalaze na Svetoj gori je trenutno u rasponu od 80 do 90 ljudi. Izvan Svete Gori u metohiji i posedima manastira je oko 40 ljudi. Dakle, ukupan broj bratstva manastira na Svetoj gori i van nje čini oko 120-130 monaha.

Hor manastira Simonopetra poznat je širom sveta.

Manastir se od 1988. godine, zajedno sa ostalih devetnaest svetogorskih manastira, nalazi na UNESKO-voj listi svetske baštine u sklopu spomenika srednjeg veka objedinjenih pod zaštićenom celinom planina Atos.

Foto: Wikimedia / Aroche

Među brojnim moštima koje manastir čuva nalaze se: ruka Marije Magdalene (netruležna i nakon 2000 godina), Čestice životvornoga krsta, Mošti prepodobnog Evdokija, Deo moštiju velikomučenice Varvare.

Danas je Simonopetra jedna od najnaprednijih svetogorskih porodica, poznata i kao jak intelektualni centar, veoma privlačna monasima koji dolaze iz Francuske.

Foto: Wikimedia / Karayan74

Pogledajte video:

(Telegraf.rs)