Gandi, Tačer, Sadam Husein, Čaušesku, Kim Il Sung, princ Filip, Brežnjev: 38 lidera država, 5 prinčeva i 124 delegacija prisustvovalo Titovoj sahrani (FOTO) (VIDEO)
Smrt Josipa Broza Tita, doživotnog predsednika SFR Jugoslavije i Saveza komunista Jugoslavije, 4. maja 1980. godine je bio jedan od najprelomnijih trenutaka u istoriji Jugoslavije. Tada je došlo do smene vlasti sa jednog čoveka na kolektivno rukovodstvo - Predsedništvo SFRJ. Mnogi istoričari ovaj događaj smatraju za početak raspada Jugoslavije. Njegova sahrana održana je 8. maja 1980. godine. Prisustvovalo je 209 delegacija iz 128 zemalja sveta i zvanično je najposećenija sahrana nekog državnika u istoriji. Tito je sahranjen u bivšoj zimskoj bašti svoje rezidencije, u „Kući cveća“ i njegov grob je posetilo preko 17 miliona ljudi.
Miodrag je pre 37 godina izgovorio najtužnije reči: "Umro je drug Tito" (FOTO) (VIDEO)
Titova bolest
Josipu Brozu Titu značajnije se narušilo zdravlje tokom 1979. godine. Te godine učestvovao je u Havani na šestoj konferenciji Pokreta nesvrstanih. Novogodišnje veče proveo je u svojoj rezidenciji u Karađorđevu. Kako je ovaj događaj bio je emitovan na državnoj televiziji, narod Jugoslavije primetio je da je dao i dobio najbolje novogodišnje želje dok sedi.
Dana 3. januara 1980. godine zbog komplikacija šećerne bolesti razvile su se promene na donjim udovima, pa je Broz primljen u Klinički centar u Ljubljani, radi ispitivanja krvnih sudova nogu.
U poslednjoj dekadi januara i prvoj dekadi februara, Broz je stekao i mogućnost obavljanja nekih od svojih redovnih predsedničkih poslova. U noći između 9. i 10. februara, bolest se naglo pogoršala. Javile su se probavne smetnje, prvi znaci otkaza funkcija bubrega, a 11. februara, i znaci srčane slabosti.
U drugoj i trećoj dekadi februara, zdravstveno stanje bilo je utvrđeno kao teško, posle 9. marta kao vrlo teško, 18. aprila kao izuzetno teško, a 22. aprila, konstatovana je kritična faza, praćena šokom i komom. Završna faza bolesti, nastupila je u ranim popodnevnim satima 4. maja, kada je u prvom lekarskim saopštenjeu konstatovana izražena kardiocirkulatorna nestabilnost, a odmah zatim i u drugom kritična faza bolesti praćena sve izraženijom kardiocirkulatornom slabošću.
Smrt
Josip Broz Tito preminuo je u nedelju 4. maja 1980. godine u 15:05 časova na Klinici za srce i krvne sudove Kliničkog centra u Ljubljani. Umro je svega tri dana pre svog 88-og rođendana (7. maja). U Beogradu je u 18 časova održana vanredna sednca Predsedništva Predsedništva SFRJ i Predsedništva CK SKJ na kojoj je donet zajednički Proglas povodom smrti predsednika SFRJ i SKJ.
Odmah potom održana je sednica Saveznog izvršnog veća na kojoj je doneta odluka o sedmodnevnoj opštenarodnoj žalosti.
Uobičajeni televizijski program u nedelju 4. maja 1980. godine je prekinuo tada crn ekran na 30 sekundi. Nakon toga, Miodrag Zdravković tada već određen glavni spiker Televizije Beograd je pročitao izjavu uživo na nacionalnoj televiziji.
„Umro je drug Tito. To su večeras saopštili Centralni komitet Saveza komunista Jugoslavije i Predsedništvo Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, radničkoj klasi, radnim ljudima i građanima, narodima i narodnostima Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije.”
Sledećeg dana, 5. maja, Plavim vozom iz Ljubljane u Beograd je, u poslepodnevnim časovima, stigao kovčeg sa posmrtnim ostacima Josipa Broza. On je smešten u Skupštinu Jugoslavije, gde su državni funkcioneri, i građani, odavali počast jugoslovenskom šefu države.
Svečane povorke su bile organizovane po radnim organizacijama i svi zaposleni su bili obavezni da odu i odaju počast preminulom šefu države. U redu na ulazak u skupštinu se čekalo i po 15 sati. Mnogima je od stajanja pozlilo, ali su dobro organizovane lekarske ekipe brzo reagovale.
7. maja, preko 200 stranih delegacija poklonilo se kovčegu Josipa Broza u saveznom parlamentu. Odavanje pošte je završeno u 8 časova ujutro 8. maja.
Plan Titove sahrane
Još 5. januara 1980. godine održan je sastanak povodom toga kako će se postupati kada Tito umre. Sastanak je održan oko ponoći u najstrožoj tajnosti. Plan u slučaju Titove smrti nosio je naziv D+4 i trebalo je da se realizuje od dana Titove smrti do četvrtog dana kada je predviđena sahrana a razrađen do najsitnijih detalja.
Predstavnici državne televizije su informisani da će se prenos sahrane realizovati i u Kući Cveća tada zimskoj cvetnoj bašti koja je bila u sastavu vile u Užičkoj 15 gde će Tito biti sahranjen. Do tada državna televizija nikad nije ulazila na taj prostor, pa je JNA napravila plan položaja kamera prilikom emitovanja sahrane. Za ovaj sastanak niko nije znao od ostalih zaposlenih u televiziji.
Plan je obuhvatao 10 reportažnih kola i 42 kamere za pokrivanje prenosa. Nakon predstavljenog plana generalnom direktoru pozvani su najbolji reditelji svih jugoslovenskih televizija na zatvoren sastanak gde su im saopštene informacije iz Saveznog izvršnog veća.
U međuvremenu televizijska ekipa pripremljena za sahranu je u iščekivanju tog dana pregledavala snimke sahrana raznih poznatih ličnosti: Vinstona Čerčila, Džona Kenedija i drugih. Zahvaljujući Borivoju Mirkoviću tadašnjem direktoru drugog programa Televizije Beograd, dobijen je snimak sahrane lorda Mauntbatena od televizije BBC. Ova sahrana je ocenjena kao najbolja i po njoj je urađen model za predstojeću Titovu sahranu.
Sahrana
U podne, nakon počasne straže koju su činili članovi Predsedništva SFRJ i Predsedništva CK SKJ, Titov kovčeg je iznelo 8 admirala i generala JNA.
Nakon govora Stevana Doronjskog, pogrebna kolona je krenula Ulicom kneza Miloša i Bulevarom Oktobarske revolucije do Muzeja „25. maj“. Poslednji govor održao je Lazar Koliševski ispred Kuće cveća i tribine postavljene za strane državnike.
Uz zvuke Internacionale, kovčeg je unet u Kuću cveća nakon 15:00 časova. Televizija koja je sve vreme vršila prenos, nije pokazala trenutak spuštanja kovčega, pa su se pojavile sumnje da li je Josip Broz tu zaista sahranjen.
Ovu dilemu je rešio 2002. godine inženjer Dragomir Gavrilović. Prema njegovom svedočenju događaj tog dana odigrao se da je po završetku sahrane u 16:30 časova mermerna maska iz dva dela koja je postavljena tokom sahrane na grob je bila uklonjena.
Iz groba je izvađen Titov sanduk da bih bio obložen bakrom i ponovo je vraćen u grob. Preko sanduka je stavljena betonska ploča a nakon toga specijalno pripremljena dizalica je skinula krov i preko krova spustila već pripremljenu mermernu ploču tešku devet tona. Sve je završeno za jedan dan i tako je Tito tog 8. maja dva puta sahranjen.
Sledeća dilema koja se ubrzo pojavila je zašto kao komunista nema zvezdu petokraku na grobu. Narednih desetak godina svakog 4. maja u 15:05 su se širom SFR Jugoslavije uključivale sirene i svako bi bio obavezan da minutom ćutanja na mestu gde se zatekao oda poštu.
Državnici na Titovoj sahrani
Titovoj sahrani, prisustvovale su 124 zvanične državne delegacije, na čijem se čelu nalazilo 31 predsednik republike, 4 kralja, 5 prinčeva, 7 potpredsednika republika, 6 predsednika parlamenata, 22 predsednika vlada, 13 potpredsednika vlada, 47 ministara inostranih poslova, 20 članova vlada i 21 državni funkcioner.
Neki od istaknutih lidera na sahrani bili su: Leonid Brežnjev - predsednik Prezidijuma Vrhovnog sovjeta SSSR, Indira Gandi- predsednik Vlade Indije, Kim Il Sung - predsednik DNR Koreje i generalni sekretar Radničke partije Koreje, Margaret Tačer - predsednik Vlade Ujedinjenog Kraljevstva, princ Filip - suprug kraljice Elizabete II, kralj Husein - kralj Jordana, Sadam Husein - predsednik Iraka, Nikolaje Čaušesku - predsednik SR Rumunije i generalni sekretar KP Rumunije, Robert Mugabe, Sultan Ali Kištamand, Helmut Šmit - kancelar SR Nemačke, Jaser Arafat - vođa palestinske oslobodilačke organizacije, Olaf V - kralj Norveške, Sandro Pertini - predsednik Italije i mnogi drugi.
Svi kažu da je na svojoj sahrani okupio sam svetski politiki vrh i da je to najveća sahrana nekog državnika u XX veku. Televizijski prenos njegove sahrane najgledaniji je događaj posle čovekovog sletanja na Mesec.
Živorad Žika Stojšić, partizan, antifašista i član Saveza antifašista, u razgovoru za Telegraf.rs dotakao se i Titove sahrane.
- Može se reći da će trebati još 1000 godina da se takva ličnost nađe. Mnogi “mašu” sa činjenicom da je na njegovoj sahrani bilo oko 170 državnika stranih republika. Nisu oni baš tako voljno došli da njemu daju počast, nego su cenili ličnost kao ličnost, nisu bili oportunisti. Znali su da daju pravu meru za čoveka koji nije dobro dao samo za Jugoslaviju, nego i za čovečanstvo kao celinu. Ako se sećate ili ste čitali negde u štampi posle, kada je bila kriza između Amerike i Sovjetskog Saveza, za vreme vlasti Hruščova i Kenedija, Kubanska kriza, Tito, Nehru i Naser su tada doprineli da ne dođe do rata. Zahtevali su u UN da moraju da sednu za sto i da reše probleme. To je ogroman doprinos za čovečanstvo. To ti stranci koji su dolazili cene i znaju, i ne samo to, nego i mnogo štošta drugo. Sve krize koje su nastupale u međunarodnim odnosima u svetu, Tito je pokušavao da neđe rešenja. U smislu pomirenja i pomoći. I to je imalo svog odjeka.
Pogledajte video:
Video: Srušio se plafon i povredio pacijente: Bizarna nezgoda u bolnici
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Limar
Koji je to smeker bio !!!!
Podelite komentar
Mune
Jedini i ne ponovljivi!Mozete lupati sta god hoćete niko i nikada nece biti bolji i priznatiji pedsednik u celom svetu,za lose ljude je svako loš! !!!!
Podelite komentar
Zic
Najveci drzavnik na ovim prostorima.
Podelite komentar