Kumovi ga krstili i dali ime Hitler, kad je odrastao žalio se Titu. Broz je na to dao jasan odgovor (FOTO)

I Makedonija je imala svog Hitlera. Ne po zlodelu, već samo po imenu. Makedonski Hitler je rođen 1940. godine u selu Lopatica kod Prilepa na jugu zemlje. Na svet je došao u vreme kada je nemački firer postizao ratne uspehe, osvajajući veliki deo Evrope, pa su kumovi odlučili da ga krste po njemu.

Preporučujemo

DRUŠTVENE MREŽE GORE: Ljudi veruju da je ovo Alija Izetbegović u HITLEROVOJ SS DIVIZIJI! (FOTO) (VIDEO)

Radilo se o sujeverju u tom, Pelagonijskom regionu Makedonije, gde su ljudi mislili da će, ako se bebi da ime po nekoj velikoj ili popularnoj ličnosti, i ona biti uspešna u životu. Kumovi Hitlera Zdraveskog nisu ni pretpostavljali da su mu dali ime jedne od najozloglošenijih ličnosti u istoriji, čime su mu stavli pečat za ceo život.

Ime mu je dao kum. U to vreme nije smela da se prekrši volja kuma. A on je bio čovek koji je pratio politiku, onoliko koliko je u to vreme mogao da je prati iz malenog makedonskog sela. Čuo je za Hitlera, o kome su svi pričali, pa je mislio da se radi o velikoj ličnosti. Tako je snaji, koja je bila tetka deteta, rekao: “Snajo, ti ćeš sada biti kuma, a ako mu ne daš ovo ime, više te ne želim videti u kući, isteraću te. Jedan Hitler postoji u Nemačkoj, kod nas se rodio još jedan”, priseća se Roza Zdraveska, supruga makedonskog Hitlera.

Volju kuma nije prekršio ni lokalni sveštenik, koji je Hitlera krstio u selu Lopatica i pod tim imenom ga uveo u crkvene knjige. Međutim, kako je vreme odmicalo, tako su do ljudi i sveštenstva dopirale vesti o zlodelima nemačkog firera.

- Ime Hitler je prošlo kod sveštenika koji je krstio dete. Međutim, kasnije, prilikom crkvenih obreda u porodici, kada bi pop, kao što je red, zatražio da kažu imena članova porodice, ostao bi zaprepašćen kada bi čuo ime Hitler, i odmah bi upitao ko mu je dao takvo ime. U to vreme Makedonija se nalazila pod srpskom vlašću, pa je postojao čak i spisak sa imenima koja se smeju davati deci. Sa neprijatnostima se suočio pop koji je krstio Hitlera, a trebala je da bude kažnjena i tetka deteta, ali se tada već razbuktao rat, pa više niko na to nije ni mislio - priča profesor Aleksandar Sterjovski, istraživač i hroničar Pelagonijskog regiona.

Foto: Wikimedia/German Federal Archive

Makedonski Hitler je nosio svoje ime sve do vojske, kada je pod pritiskom tadašnje Jugoslovenske narodne armije ( JNA ) morao da se prekrsti.

- Vojsku je služio u Srbiji, a kada bi smo mu poslali pismo, oni mu ga nisu davali. Govorili su mu da je dobio pismo od kuće, ali da mu ga neće dati sve dok ne promeni ime Hitler. On se žalio i Titu, a odgovor maršala je bio “Nemojte da gonite čoveka, nije njegova krivica, ime mu je dao kum”. Uprkos tome, vojnici mu nisu davali mira i nastavili su da ga zadirkuju sve dok se nije prekrstio i uzeo ime Kiril - priča njegova supruga Roza Zdraveska.

Iako je promenio svoje ime, u Pelagonijskom kraju, posebno u selu Musinci, gde su se doselili, i dalje su ga svi zvali Hitler. Njegov sine Joce kaže da je njegov otac nosio prezime nemačkog firera, ali ne i karakter zloglasnog naciste.

Mada je imao nesvakidašnje ime, ipak ga je voleo. Ljutio bi se kada bi ga zvali Kiril, iako mu je to ime bilo zavedeno u ličnoj karti.

Preminuo je 1992. godine, a na nadgrobnom spomeniku je ostao ugraviran amanet: “Ovde počiva Hitler Zraveski”.

(D.J.)