ONI SU NAJGORI USTAŠKI ZLOČINCI: Čak su i nacisti bili zgroženi njihovom brutalnošću (FOTO)

Nekolicina pripadnika ustaške vojske su tokom Drugog svetskog rata pokazala takvu brutalnost prema svojim žrtvama, da su čak i nacističke vlasti bile zgrožene. Zbog svojih zločina oni su tokom rata nakratko bili u zatvoru, a podrška nemačkih nacista je bila sve slabija. Nijednom se nisu pokajali zbog svojih postupaka, a evo i kako su na kraju skončali.

Preporučujemo

MRAČNA TAJNA KONC-LOGORA: Priča o Jevrejima koji su mučili Jevreje zbog ljubavi Nemaca (FOTO)

Ove godine navršava se 70 godina otkako je u Zagrebu zbog zločina u Jasenovcu obešen Miroslav Filipović, neslavno poznat i kao "fra Sotona", jedan od ustaških zločinaca iz Drugog svetskog rata, najozloglašenijih po brutalnosti i sadizmu. Rođen u Jajcu 1915. godine, a 1938. se zamonašio i ušao u franjevački red u samostanu Petrićevcu u Banjaluci, gde je dobio novo ime Tomislav. Nije poznato od kada je počeo da praktikuje radiklane stavove, ali se zna da je već u prvim danima NDH njegov nadređeni u samostanu tražio od njega da se prestane petljati sa ustašama. On to nije poslušao i čim je u januaru 1942. diplomirao teologiju u Sarajevu, pridružio se ustaškoj vojsci. Već 7. februara zabeleženo je da je učestvovao u pokolju oko 2.300 civila u predgrađima Banjaluke. Ono što je o Filipoviću tada zabeleženo, iz današnje perspektive može se činiti kao puka fikcija.

U selu Šargovcu Filipović, već u ustaškoj uniformi, jer franjevci za njega više nisu hteli ni da čuju, i još nekoliko ustaša zatekli su 52 deteta usred nastave. Ušli su u jedan razred, pristojno pozdravili učiteljicu i decu, da bi Filipović zamolio nastavnicu da odabere nekog od učenika. Filipovića su u tom kraju jako dobro znali, pa je učiteljica mislila da želi da neko od učenika nešto odrecituje. Odabrala je izvesnu Radojku Glamočanin, da bi on dete, koje mu je prišlo sasvim bez straha, podigao na učiteljicin sto i naglo joj prerezao vrat nožem.

- Ustaše, ovo ja u ime Boga pokrštavam ove izrode i vi sledite moj put. Ja primam sav greh na moju dušu, a vas ću ispovediti i rešiti svih greha - rekao je ustaškim kolegama u haosu koji je usledio.

Na suđenju 1945. Filipović nije priznao da je učestvovao u klanju to 52 deteta, ali jeste da je video kako se iz tog pokolja ustaše vraćaju obliveni krvlju. Sud mu tada nije verovao. Kao što u njegovu nevinost za taj pokolj u februaru 1942. nije verovao niti general Wehrmachta Edmund Glaise von Horstenau, vojni izaslanik pri Ambasadi Trećeg Rajha u NDH.

Papinski legat u Zagrebu ga je suspendovao i Filipović je nakratko završio u pritvoru kao optužen za "preterane zločine" po tadašnjem nemačkom ratnom pravu, jer nacisti apsolutno nisu videli računicu u počinjanju zločina nad civilima koji su time bili praktično naterani da uzmu oružje protiv okupatora. No, iz zatvora ga je izvukao Vjekoslav Luburić, tada upravnik svih logara u NDH, i smestio ga u Jasenovac. Kao jednog od koljača, naravno, nakratko i kao upravnika Jasenovca, odnosno Stare Gradiške. Bio je u stanju da čoveku prereže grkljan, a potom da ga raspori preko rebara i stomaka. Jednom je prilikom 56 bosanskih jevreja vezanih žicom isekao sekirom i pobacao u jamu. Drugom je prilikom 42 zatvorenika jednog po jednog upucao u potiljak. Pokoljima je pristupao ritualno, izgovarajući da je "pravda zadovoljena".

OTKRIVENA VELIKA TAJNA NACISTA: Hitlerovi vojnici nikad nisu spavali jer su uzimali ovu drogu (VIDEO)

Preživeli su svedočili i kako je, blago se smešeći, jednom prišao majkama s decom i počeo da se igra sa jednim detetom. Bacao ga je u vazduh, kao u igri. Žene su tek tad videle da u jednoj ruci ima bajonet. Iz trećeg puta dete je dočekao na bajonet, a potom je nastao pokolj, gde su ustaše pobile sve. Luburić je Filipovićem bio impresioniran, pa ga je kao "majstora" prozvao Majstorović. Na suđenju je Filipović priznao "samo" stotinjak svojih ubistava, pravdajući ih "naređenjima koja je morao da izvrši". Ostala ubistva je porekao, kao silovanja u logoru pre pokolja, ali je rekao da ih jeste video. Nakon smrtne presude, vlasti su ga obesile.

Što se tiče Vjekoslava Luburića, "Maksa", opevanog kao zapovednika "svojih mesara", rođenog u Humcu kod Ljubuškog 1913. godine, za njega je čak i ćerka Ante Pavelića, Višnja, malo pre smrti 2015. rekla da je bio "ludak, umno bolestan čovek, da ga niko uopšte nije moglo kontrolisati". Deo istoričara danas pokušava objasniti da je Luburić postao takav jer mu je, navodno, dok je imao samo 10 godina, kraljevska žandarmerija do smrti pretukla oca. 1926. godine pokušao je s advokatom Antom Pavelićem da pobegne u inostranstvo, ali ga je policija uhvatila i problematičnog 16-godišnjaka vratila majci. Dve godine posle je uspeo i pridružio se prvim ustašama u Mađarskoj, ali ga je to koštalo slobode jer je došao kao delikvent. Vlasti su ga uhapsile zbog pronevere i osudile na pet godina zatvora. A kad je 1936. godine pušten, praktično je umirao od gladi na ulici. On je u avgustu 1941. godine osnovao logor u Jasenovcu.

Foto: Wikipedia/Quahadi

Samo u dečjem logoru u Sisku umrlo je između 1152 i 1631 dece u jezivim uslovima. Praktično je zapovedao logorskom mašinerijom smrti u NDH. Krajem 1942. godine zbog divljanja ga je sam Pavelić jedva zaštitio od von Horstenaua koji je učinio sve što je mogao da ga strpa iza rešetaka. Iza Luburića je ostalo na desetine hiljada streljanih i raskomadanih civila svih uzrasta, vera, nacionalnosti, polova, doslovno reke krvi.

Zatvorio je čak i HSS-ovca Radka Mačeka, a pri kraju NDH on je bio među najzaslužnijima za sprečavanje Vokić-Lorkovićevog pokušaja puča u marionetskoj državici koja se totalno raspadala. Iz NDH je ipak pobegao pre konačnog pada. Tek nakon dosta godina i svih tih zločina, Luburić se u emigraciji setio da predloži "ujedinjenje svih Hrvata". No, vrlo slično kako je i sam ubijao, 1969. godine stradao je i on.

Njegov posinak Ilija Stanić, i sam sin jednog od pokojnih ustaša, a u tom trenutku jedini u koga je Luburić imao poverenja, ispalo je da je Udbin agent. Mesecima je Stanić pripremao da s njim ostane sam, da ga pre toga drogira praškom za spavanje, da ima apsolutno čistu situaciju. Konačno, 20. aprila 1969. godine Stanić je sve to pripremio u Luburićevoj kući u mestu Carcaixen u Frankovoj Španiji. Kad je 56-godišnji Luburić bio u kuhinji, Stanić mu se prikrao s čekićem i raspalio ga svom snagom u čelo. Luburić je pao i pokušao da ustane, a ovaj mu je viknuo: " Majku ti jebem ustašku! Ovako si ti maljem ubijao decu u Jasenovcu!" i nakon toga mu je sa još tri udaraca razbio lobanju.

Foto: Wikipedia/PidgeCopetti

Višnja Pavelić je pričala da su Nemci, čak i nacisti, bili vrlo neraspoloženi prema ustašama, odnosno da je Pavelić na vlasti opstajao isključivo zbog Adolfa Hitlera i uskog kruga njegovih najviših nacističkih saradnika. Ono što ona tad nije rekla, ali je jasno iz nemačkih dokumenata iz Drugog svetskog rata, jeste da je razlog bila ekstremna ustaška brutalnost, pokolji koji su sa sobom nosili užasan pečat najgorih psihopatoloških devijacija. Ljubo Miloš zapravo je bio možda i najgori od svih. Bio je Luburićev rođak. Rat ga je zatekao kad je imao samo 22 godine i Luburić ga je od prvih dana uzeo kao svoju desnu ruku. Postavio ga je za upravnika Jasenovca već u oktobru 1941. godine, tako da je baš on u martu 1942. godine morao da pazi na Mačeka u Jasenovcu. A stari HSS-ovac posle je pričao da je jednom prilikom pitao Miloša zar se ne plaši Božje kazne zbog svih tih zločina.

- Ništa mi ne govori. Ja znam da ću goreti u paklu za ono što sam učinio i ono što ću učiniti. Ali ću goreti u paklu za Hrvatsku - odgovorio mu je ovaj prilično turobno.

Obožavao je da se u logoru pretvara da je lekar i da ubija logoraše. Nekad ih je ubijao pištoljem, nekad nožem. Bio je jako ponosan na svoj izum "ritualno klanje Jevreja". Mnogi su svedočili da su ga hvatali pravi napadaji ludila, pa bi zajahao konja, galopirao logorom i pucao po logorašima. Zbog toga su ga se klonili čak i mnogi ustaše u logoru. Diana Budisavljević, Zagrepčanka koja je kao Austrijanka uspela prevariti NDH i iz ustaških logora spasiti 12.000 dece, čak im sačuvati i identitete, svedočila je da su u Staroj Gradiški kozaračka deca umirala od gladi, bolesti i hladnoće, da su decu ubijali tako što bi im razbili glavu o zid. Jedna od preživelih svedočila je da su jednom prilikom u logor došli Maks Luburić i Ljubo Miloš s nekolicinom drugih ustaša i da su doneli kantu ciklona B.

Počeli su decu da otimaju majkama, a kad su ih konačno strpali u neku prostoriju, ubacili su im i tu kantu i otrovali ih. Zbog divljanja, pljačkanja po okolnim selima i kako je to već išlo, i Miloš je krajem 1942. godine uspeo zaglaviti u zatvoru kao optužen za zločine, da bi Luburić i njega izvlačio na slobodu. Miloš je kasnije bio i upravnik zatvora u Lepoglavi, no u maju 1945. godine uspeo je pobeći pred partizanima preko Austrije.

Foto: Wikipedia/Mladifilozof

Za razliku od velike većine ostalih izbeglih ustaša, Miloš se već 1947. godine ilegalno vratio u Hrvatsku, naivno verujući da će moći da podigne gerilski ustanak. Vlasti su ga uhvatile vrlo brzo i 20. jula 1947. godine i optužile za ratne zločine. Dokazati zločine bilo je vrlo lak posao, osim što je bila reč o masovnom gradivu. Lak posao zato što je Miloš apsolutno sve priznao, još od planova istrebljenja celih nacionalnih i etničkih manjina smišljenih već pri osnivanju ustaškog pokreta.

- Ona su takođe likvidirana na isti način kao i odrasli. U razgovoru s fra Majstorovićem zasnao sam da je decu teže ubijati nego odrasle - odgovorio je on hladno kada su ga pitali za ubistva dece.

Osuđen je 20. avgusta 1948. godine u Zagrebu i istog dana obešen.

Od svih njih jedino Šakić na kraju nije završio sa formalnom ili neformalnom smrtnom, nego kaznom od 20 godina zatvora koju je od 4. oktobra 1998. godine služio u Lepoglavi, onoj istoj u kojoj su mučili i ubijali njegovi kompanjoni. Šakić je takođe bio poreklom iz Ljubuškog, samo što je od svih navedenih bio najmlađi. Imao je samo 20 godina kad ga je Luburić uzeo da mu pomaže u svemu onome što su činili u logoru u Jasenovcu. Smatra se da je upravo Šakić 1942. godine u Jasenovcu ubio HSS-ovca pesnika Mihovila Pavleka Miškinu. Sledeće godine oženio se tada 18-godišnjom Luburićevom polusestrom Nadom, koja je takođe od početka logora učestvovala u svemu tome. Sa samo 22 godine, u aprilu 1944. godine, Luburić ga je postavio da upravlja tom klaonicom.

Foto: Wikipedia/Mladifilozof

Sećaju ga se kao tipa koji je bio kicoš, večno u ispoliranim čizmama i savršenoj uniformi, te užasno arogantan. U mučenjima logoraša znao je i lično da učestvuje. Za vreme njegovog šefovanja u Jasenovcu pobijeno je najmanje 2000 ljudi, a zabeleženo je i to da su Šakić i jedan drugi zločinac Andrija Artuković, ministar policije u NDH, sedeli i ručali šnicle dok su gledali kako vešaju logorskog lekara dr. Milana Boškovića, njegovu suprugu i još trojicu koje su razotkrili da su slali informacije partizanima. Kao i Pavelić, i Šakić je iz Hrvatske pobegao malo pre kapitulacije NDH. Prvo u Frankovu Španiju, a onda u Argentinu dok je još na vlasti bio Juan Peron, te potom nazad kod Franka. Bio je prijatelj s paragvajskim diktatorom Alfredom Stroessnerom, ozloglašenim zaštitnikom najgorih nacista. Još 1994. godine izjavljivao je da mu je "žao što nije ubio još Srba", da "spava kao beba".

Ali kad ga je 1998. godine Argentina ipak izručila Hrvatskoj, bio je iznenađen. Na suđenju se smejao svedocima njegovih zločina, kao kad je dr. Milanu Boškoviću rekao da će mu, zbog njegovog ugleda, učiniti čast da ga lično ubije zbog krađe kukuruza, jer logoraši su bili gladni. Pri presudi mu ipak nije bilo smešno, odslušao ju je potpuno ozbiljan. Njegovu je presudu oduševljeno pozdravio ceo svet, jer bila je reč o zapovedniku logora smrti. A kad je umro 20. jula 2008. godine, nakon godina robijanja i problema sa srcem, to mediji jedva da su posebno zabeležili.

(Telegraf.rs/Izvor: Express.hr)