RUSI SU IMALI SVOJ KOSOVSKI BOJ: Kako su na Kulikovu preokrenuli tok istorije u svoju korist (FOTO)

Kulikovska bitka, slika francuskog umetnika Adolfa Ivona na ogromnom platnu koja se čuva u Velikom kremaljskom dvorcu u Moskvi. Foto: Wikimedia Commons/Mdangers

Preporučujemo

Mongolska invazija sredinom 13. stoleća uništila je takozvanu Kijevsku Rusiju čiji je centar bilo veliko kneževstvo u prestonici današnje Ukrajine. Ta teritorija je došla pod direktnu vlast tatarskog kana, dok su severne ruske kneževine - između i oko reka Volge, Oke i Moskve - postale vazalne državice; Mongoli nisu smatrali da je vredno njihovog truda i energije vladanje tim siromašnim i pustim prostorom pa su upravu prepustili ruskim kneževima u zamenu za danak.

U tom periodu počinje da raste moć Moskovskog kneževstva koje se sve češće sukobljava sa Rjazanjskim velikim kneževstvom. Onda se sredinom 14. veka kao regionalna sila pojavljuje i Veliko kneževstvo Litvansko koja preotima od Tatara veći deo današnje Ukrajine, uključujući i sam Kijev.

Zlatna horda (kako se zvala mongolska, odnosno tatarska država na istoku Evrope i zapadu Azije) ima i unutrašnjih problema, pored gubitka teritorije.

Nakon misteriozne smrti Abdula-kana, general Mamaj postaje regent maloletnom Muhamed-kanu Bolaku. Mamaj međutim nema u svojim venama krv Džingis-kana i njegova vlast je na staklenim nogama.

Ruska kneževstva šalju vojsku Moskvi u pomoć pre Kulikovske bitke 1380. godine, u kojoj su Rusi pobedili Tatare. Foto: Wikimedia Commons/icon-art.info

Sve se komplikuje kada moskovskom knezu Dmitriju Ivanoviču (dakako, potomak varjaga Rjurika, kao i svi ruski kneževi koje ćemo ovde pominjati) u ruke pada Vladimiro-Suzdaljsko veliko kneževstvo. On traži od Mamaja da mu to zakonski potvrdi, no, umesto toga, ovaj titulu daje tverskom knezu Mihailu Aleksandroviču. Dmitrij odbija da prihvati takav razvoj situacije, i kreće u rat.

Tatari tuku moskovsko-suzdaljsku koaliciju u Bici na reci Pjani i vrše poharu Nižnjeg Novgoroda i Rjazanja, ali Mamaj želi da dodatno učvrsti kontrolu nad svojim ruskim podanicima i naredne godine šalje vojsku koja biva poražena u Bici na reci Voži.

Pošto se pojavio rivalski kan u Centralnoj Aziji, Toktamiš, a želeći da potvrdi legitimnost svog regentstva, Mamaj odlučuje lično staje na čelo nove vojske koja 1380. godine maršira ka Moskvi.

Moskovljani predvođeni velikim knezom Dmitrijem Donskim primaju pričest od Svetog Sergija Radonješkog u prvobitnoj Trojice-Sergijevoj lavri pred Kulikovsku bitku 1380. godine. Foto: Wikimedia Commons/lj.rossia.org

Ugovara savezništvo sa litvanskim velikim knezom Jagelom i rjazanjskim velikim knezom Olegom II. Podiže logor na obali reke Don i čeka ih da dođu.

Sa druge strane, Dmitrij okuplja skoro sve ostale ruske kneževine; mnogi rjazanjski ratnici odbijaju da poslušaju Olega i prelaze na stranu Dmitrija. Sveti Sergije Radonješki (osnivač manastira Svete Trojice kod Moskve, obnovitelj monaštva u severnoj Rusiji) blagosilja njegovu vojsku i šalje četu monaha-ratnika da mu pomognu.

7. septembra 1380. godine Dmitrij odlučuje da pređe Don i da na Kulikovom polju narednog dana napadne Tatare pre nego što im stignu saveznici (igrom slučaja, Kulikovo ime duguje ptici kao i Kosovo: "kulik" je ruska reč za sprudnika). Stara ruska pesma "Zadonščina" nabraja 150.000 Rusa i 300.000 Mongola, ali je verovatno u pitanju teško preterivanje, zbog fizičkih ograničenja tog prostora; realnije brojke su 125.000 Mongola i 60.000 Rusa, zajedno sa rjazanjskim i litvanskim prebezima.

Dvoboj ruskog monaha-ratnika Aleksandra Peresveta i tatarskog prvaka Temir-murze, na početku Kulikovske bitke 1380. godine. Slika Viktora Vasnjecova. Foto: Wikimedia Commons/bryanskobl.ru

Moskovski veliki knez Dmitrij u prvu borbenu liniju postavlja elitne odrede, dok je u drugoj liniji glavnina okružena krilima koje čuva gusta šuma koja sprečava Tatare da ih tu napadnu. Iza je rezerva, kao i skrivena konjica. Mamaj je, s druge strane, sve stavio u jednu borbenu liniju.

Jutro je donelo gustu maglu koja je prekrila bojno polje, pa je bitka počela tek oko 11 časova nakon što se ova raščistila. Zapravo, počela je dvobojem ruskog i tatarskog prvaka, kaluđera Aleksandra Peresveta i Temir-murze. Oba borca su poginula, ali Rus nije pao iz sedla.

Dmitrij je takođe izveo i jednu prevaru: zamenio je oklop i steg sa boljarom Mihailom Brenokom, koji se pretvarao da je veliki knez dok se veliki knez pretvarao da je običan vitez. Trik je uspeo, jer su Tatari mnogo energije potrošili na lažnu metu (koju su i ubili, nažalost). Doduše, i Dmitrij je bio ranjen i onesvestio se nakon bitke od gubitka krvi.

Dmitriju Donskom vidaju rane posle Kulikovske bitke 1380. godine. Slika Vasilija Sazonova iz 1824. Foto: Wikimedia Commons/art-catalog.ru

Rusi su posle tri sata bitke uspeli da zadrže mongolske nasrtaje. Zatim je skrivena konjica kneza Vladimira od Serpuhova krenula u napad, pod komandom kneza Bobroka (obojica su bili s Dmitrijem u rodu), i razbila tatarsku liniju.

Tatari su se dali u beg, a konjica za njima. Jurili su ih 50 kilometara. Sva kanova stada su pala Dmitriju u ruke. Dmitrij je dobio i nadimak Donski, po dobrom starom rukom običaju.

Nakon što je čuo šta se desilo na Kulikovu, litvanski veliki knez Jagelo (budući kralj Poljske i osnivač slavne poljsko-litvanske dinastije Jageloviča, muž kraljice Jadvige čija je majka bila naša, iz kuće Kotromanić) okreće vojsku natrag. Oleg II biva prinuđen da prihvati Dmitrija za svog suverena.

Statua Dmitrija Donskog, velikog kneza Moskve, u sklopu spomenika "Hiljadugodišnjica Rusije" u Velikom Novgorodu. Foto: Wikimedia Commons/Дар Ветер

Maloletni kan je poginuo, i Mamaj beži Đenovljanima, ali i njega ubijaju plaćenici kojima nije platio. Na čelo Zlatne horde staje novi kan, Toktamiš.

Međutim, ovo nije imalo neposredne posledice po položaj ruskih kneževstava u odnosu na Zlatnu hordu. Samo dve godine kasnije Tatari su su poharali i spalili Moskvu i naterali Dmitrija da prizna njihovu prevlast.

Kulikovo je, ipak, bitno, i prekretnica je iz dva razloga. Prvo, ubrizgala je samopouzdanje Rusima i pokazala da je pobeda protiv Zlatne horde moguća.

Hram Svetog Sergija Radonješkog na Kulikovom polju, sagrađen sredinom 19. veka u čast velike pobede nad Tatarima 1380. godine. Foto: Wikimedia Commons/Arssenev

Drugo, katapultirala je Moskvu u sigurno središte ruske državnosti i omogućila da baš to veliko kneževstvo okupi oko sebe sve ostale, odredivši time dalji tok ruske istorije. Ko zna na šta bi danas ličila Rusija da je Rjazanj bio mesto oko koga su se okupili.

Formalno-pravno, tek je 1480. godine Moskovsko veliko kneževstvo - koje je do tada već okupilo sve ruske državice - postalo nezavisno od Zlatne horde, nakon Velikog stajanja na reci Ugri.

U pitanju je bila pat pozicija u kojoj su se našli Tatari s jedne strane, i Moskovljani na čelu sa Ivanom III s druge; nije došlo do bitke, Mongoli su se povukli. Možda je to zanimljivo za poseban tekst?

(O. Š.)