ZAŠTO SU MEDIJI SEDMA SILA? Šta se iza toga krije i zašto se kaže još i četvrti stalež? (FOTO)

Poreklo izraza "sedma sila" seže vek i po u prošlost, i da bismo došli do njega moramo prvo da se pozabavimo poreklom ranijih nadimaka za štampu koji su, slobodno se može reći, u korenu ovog koji mi danas koristimo.

Preporučujemo

Ako je verovati škotskom istoričaru i filozofu Tomasu Karlajlu, izraz "četvrti stalež" za štampu prvi je upotrebio britanski državnik, mislilac i politički teoretičar Edmund Berk, i to tokom parlamentarne debate 1787. godine, na kojoj se raspravljalo o mogućnosti da se sednice Doma komuna (donjeg doma britanskog parlamenta) otvore za pripadnike štampe.

Pošto su postojala tri staleža - sveštenstvo, plemstvo i obični ljudi - koji su već bili zastupljeni u parlamentu (u Domu lordovu sedeli su duhovni lordovi i svetovni lordovi, a Domu komuna narodni poslanici), prisustvo jedne tako moćne institucije kao što je štampa, od koje je zavisila podrška javnog mnenja, nametnulo je nadimak "četvrti stalež", koji je sednice posmatrao sa galerija.

Vestminsterska palata u Londonu, u kojoj se nalazi parlament Ujedinjenog Kraljevstva. Foto: Profimedia/Alamy

- U stara vremena ljudi su imali vratinu. Danas imaju štampu. To je svakako napredak. Ali je i dalje veoma loše, i pogrešno, i demorališuće. Neko je - da li to beše Berk? - nazvao žurnalizam četvrtim staležom. To je tada bilo bez sumnje tačno. Ali u današnje vreme to je jedini stalež. Pojeo je ostala tri. Svetovni lordovi ne govore ništa, duhovni lordovi nemaju šta da kažu, a u Domu komuna nemaju šta da kažu i to govore. Nama dominira žurnalizam - cinično je krajem 19. veka komentarisao Oskar Vajld, veliki irski i britanski pisac i dramaturg.

Postoje oni koji tvrde da je izraz zapravo nastao tokom Francuske revolucije, ali za to ne postoje opipljivi dokazi. Ako je Berk zaista osmislio ovaj nadimak za štampu na Ostrvu, onda se to dogodilo u vrlo sličnom vremenskom okviru kada je i Napoleon nakon dolaska na vlast osmislio da je štampa zapravo "peta sila".

U ovom slučaju, bila je to aluzija na postojanje četiri evropske velesile njegovog doba: Rusiju, Austriju, Veliku Britaniju i, naravno, samu Francusku.

Napoleon prelazi Alpe, slika Žaka-Luja Davida. Foto: Wikipedia Commons/DIREKTOR

Kada su se u drugoj polovini 19. stoleća ujedinile Nemačka i Italija, te tako broj evropskih sila porastao na šest, novinarstvo je postalo "sedma sila", a taj nadimak se ustalio i kod nas, i opstao čak i nakon svih potresa koji su rušili imperije tokom Prvog i Drugog svetskog rata.

Usput smo mu, naravno, zaboravili i smisao i značenje, koji su se i sami izgubili jer danas na svetu postoje tri zemlje koje zavređuju atribut velesile (SAD, Rusija, Kina), pa tako sada većini ljudi nije jasno zbog čega se kaže "sedma sila".

Negde u 19. veku, u Americi je nastala nova varijanta izraza "četvrti stalež".

Redakcija Njujork Tajmsa 1942. godine. Foto: Wikimedia Commons/United States Library of Congress

Naime, pošto oni nisu imali stalešku zaostavštinu, koju su eliminisali tokom svoje revolucije i rata za nezavisnost od Britanije krajem 18. veka, počeli su da govore o "četvrtoj grani vlasti" ili skraćeno "četvrtoj vlasti".

U pitanju je bila aluzija na to da je vlast ustavom podeljena na izvršnu, zakonodavnu i sudsku, te da postoji još jedna grana - štampa.

Upravo je to fraza koja se danas u većem delu svetu koristi. Rusi, Francuzi, Nemci, Italijani, Španci: svi oni koriste ovaj sklop. Mi smo sa "sedmom silom" izgleda još jedini u devetnaestom veku. Iako je već dvadeset prvi.

(O. Š.)