DA LI ZNATE PO ČEMU JE KOLOSEUM DOBIO IME? Kladimo se da nikada ne biste pogodili! (FOTO)

Kada je sagrađen, Koloseum - danas jedna od najprepoznatljivih građevina ne samo grada Rima već i čitave Italije, i praktično simbol veličanstvenosti Rimskog carstva - se nije tako zvao. Zvao se Flavijev amfitear, a ime je dobio po carskoj dinastiji koja ga je sagradila.

Premda postoji uvreženo mišljenje da je već Neron u Koloseumu bacao hrišćane lavovima, to nikako nije mogao da bude slučaj.

Zapravo, gradnju ovog najvećeg od svih antičkih amfiteatara počeo je čovek koji je izašao kao pobednik iz kratkog građanskog rata nakon smrti ozloglašenog Nerona, nakon godine u kojoj su se smenila četiri imperatora. Četvrti je bio imperator Tit Flavije Vespazijan.

Sa radovima se krenulo u trećoj godini Vespazijanove vladavine, 72. godine, a završena je za vreme njegovog sina i naslednika Tita 80. godine. Nakon kratkog carevanja i smrti njega je naredne godine nasledio brat Domicijan, drugi sin Vespazijanov, i poslednji imperator iz dinastije Flavijevaca, koji je izvršio manje izmene na samom zdanju.

"Palčevi dole", slika Žan-Leona Žeroma iz 1872. godine. Foto: Wikimedia Commons/phxart.org

Između 50-80.000 ljudi moglo je stane na njegove tribine, a prosek je bio 65.000.

Korišćen je za gladijatorske borbe, borbe sa životinjama, egzekucije, izvođenje drama, i javne spektakle kao što su simulacije slavnih bitaka i naumahije.

Ovo poslednje su simulacije slavnih pomorskih bitaka; da, dobro ste pročitali, a ako mislite da je to impresivno, šta ćete tek misliti ako vam kažemo da je car Klaudije sredinom 1. veka organizovao jednu naumahiju u jezeru Fučino.

Za zabavu je Koloseum prestao da se koristi u ranom srednjem veku, a kasnije je služio kao objekat za stanovanje, za radionice, monastički redovi su ga koristili za svoje potrebe, a bio je i tvrđava, kamenolom i hrišćanski hram.

Koloseum je danas popularna turistička atrakcija. Desno se vidi Konstantinov slavoluk. Foto: A. Nalbantjan

Oštećen je baš zbog takvih stvari, mada, ruku na srce, i zbog zemljotresa. Pravo je čudo da i dalje uopšte postoji. Moglo bi se kazati da je u pitanju "živi" spomenik umešnosti starorimskih graditelja.

Elem, zašto ga danas zovemo Koloseum?

Sve je počelo kada je slavoljubivi i samoljubivi imperator Neron odlučio da izlije kolosalnu bronzanu statuu samog sebe i da je smesti ispred glavnog ulaza u svoju Zlatnu kuću, raskošnu carsku palatu u kojoj je živeo, a koja je pokrivala verovatno oko 300 ari, zauzimajući delove čak tri različita rimska brda: Palatina, Eskvilina i Celija.

Grčki arhitekta Zenodor je statuu dizajnirao, a izrađivana u periodu 64-68. godine nove ere. Premda Plinije Stariji tvrdi da je bila visoka 30,3 metra, neki antički autori visinu stavljaju na 37 metara.

Kolos Sunca, prvobitno je trebalo da se zove Neronov kolos, koji je stajao pored današnjeg Koloseuma, kojem je verovatno dao ime. Foto: Wikimedia Commons/Theblogger01

Neron se samoga sebe ipak nije nagledao, pošto je ubijen u godini u kojoj je Kolos završen. Nakon pomenute Godine četiri cara (tako se u istoriografiji formalno naziva taj period) i učvršćivanja Vespazijana na vlasti, kipu je dodata kruna sa zracima sunca i preimenovan je u "Colossus Solis", po rimskom bogu sunca Solu, tako da se zvao u suštini "Kolos Sunca".

Oko 128. godine car Hadrijan je statuu premestio iz rejona Zlatne kuće u neposrednu blizinu Flavijevog amfiteatra, pošto je želeo da napravi mesta za gradnju hrama Venere i Rome. Izveo je to arhitekta Dekrijan uz pomoć 24 slona.

Imperator Komod je Kolosa pretvorio u samog sebe predstavljenog kao Herkula, zamenom glave, ali je nakon njegove smrti vraćen u prethodno stanje, i takav je i ostao tokom burnog 3. veka, čiji je veći deo protekao u skoro permanentnom građanskom ratu, čija je posledica bila i gubljenje na važnosti samog grada Rima te stvaranje nove četiri carske prestonice, među kojima je i Sirmijum, današnja Sremska Mitrovica.

Upravo je u 3. veku kult Nepobedivog Sunca (Sol Inviktus) stekao mnogo na popularnosti, ali se ne može reći da li je u tome Kolos igrao ikakvu ulogu.

Medaljon cara Gordijana iz 3. veka. Na zadnjoj strani je prizor Koloseuma, pored koga je Kolos Sunca. Foto: Wikimedia Commons/CNG

Kada su se u Bici kod Milvijskog mosta u Rimu sukobile Konstantinova i Maksencijeva vojska 28. oktobra 312. godine, ovaj prvi je po legendi na zastavu stavio Hristov monogram, a ovaj drugi upravo Nepobedivo Sunce. Konstantinova pobeda je bila simbolična pobeda nove religije i "istinitog Boga".

Taj narativ se, međutim, suočava sa dosta problema; sigurno je da su obe vojske u svojim redovima imale mnoštvo pristalica i jedne i druge religije, budući da su hrišćani u tom trenutku činili 10-15 odsto populacije imperije, a pritom je i Konstantin u narednoj deceniji nastavio sebe da prikazuje na novčićima upravo koristeći ikonografiju Sol Inviktusa.

Bilo kako bilo, Konstantin ne samo da nije srušio Kolosa Sunca nego je još i svoj slavoluk pored Flavijevog amfiteatra tako sagradio da bude pažljivo poravnat sa statuuom. Poslednji put se u antici Kolos spominje 354. godine, a sve što nam je danas od njega ostalo je pijedestal na kojem se nalazio.

Kada je uništen - ne zna se.

Disk posvećen Nepobedivom Suncu, odnosno Sol Inviktusu, iz 3. veka. Foto: Wikimedia Commons/Jastrow

Možda se to dogodilo 410. godine kada su Vizigoti poharali Večni grad, ili se možda srušio u seriji zemljotresa tokom 5. veka. Možda je jednostavno pretopljen u nekom trenutku.

Međutim, postoji verovatnoća da je statua i dalje stajala u Rimu čak i u srednjem veku, pošto Beda početkom 8. stoleća ispisuje čuvene redove: "Dok god stoji kolos, stajaće i Rim; kada padne kolos, pašće i Rim; kada padne Rim, pada i svet".

Ovde pomenuti Kolos se često pogrešno prevodi kao Koloseum; to nije moguće iz dva razloga: prvo, Flavijev amfiteatar se i dalje nazivao Flavijev amfiteatar, a latinska reč "coliseus" se koristila za samu statuu.

Negde oko 1000. godine nastala je kovanica "Koloseum", odnoseći se na amfiteatar koji se nalazio pored Kolosa. To ime se održalo do danas.

(O. Š.)