Cela Amerika slavi danas veliki praznik, a on predstavlja jedan od NAJVEĆIH POKOLJA U ISTORIJI (FOTO) (VIDEO)

Stanovnici SAD svakog četvrtog četvrtka u novembru slave, za njih, veliki praznik - Dan zahvalnosti. Međutim, iako oni danas za svojim bogatim trpezama pričaju o istoriji i zahvaljuju Bogu na svemu što imaju, ipak ovaj dan važi i za jedan od "najlicemernijih" praznika na svetu.

Preporučujemo

CRNI PETAK: Pogledajte šta danas (ne) morate da uradite! (FOTO) (VIDEO)

Širom Amerike danas se, u znak sećanja na prve doseljenike na ovom kontinentu i nedaće koje su oni prošli, slavi Dan zahvalnosti. Amerikanci tvrde da se danas obeležava praznik zajednice različitih kultura, dan koji su prihvatili svi bez obzira odakle su i kada stigli u Ameriku. Ali, istorija je ipak drugačija.

OBAMA POSLEDNJI PUT POŠTEDEO ĆURKE: Na Dan zahvalnosti pomilovani Tater i Tot (FOTO)

Prvi engleski doseljenici su stigli u "obećanu zemlju" – Ameriku nakon 66 dana teškog putovanja. Tu su uspostavili jednakost među sobom i prihvatili zajedničko ime Pilgrims - hodočasnici.

Ipak, zanos i opčinjenost novom domovinom uskoro su zamenili strah i konstantna glad. Bila je hladna i surova zima, a "prvi Amerikanci", naseljeni u luci Plimut, u današnjoj državi Masačusets, nisu znali kako da nabave hranu.

Foto: Tanjug/AP

Spasili su ih Indijanci. Oni su prve doseljenike nahranili i naučili kako da uzgajaju kukuruz i drugo povrće. Kada su hodočasnici naredne jeseni i sami uzgojili dovoljno da mogu da prežive predstojeću zimu, pozvali su Indijance i zajedno su organizovali veliku gozbu. Na trpezi je, između ostalog, bilo i divljih ćuraka.

Zbog toga je ovo nezaobilazno jelo današnjih proslava Dana zahvalnosti koji je postao jedan od omiljenih američkih porodičnih praznika.

Foto: Wikipedia/Benjamin A. Gifford

Datum i mesto održavanja proslave prvih Dana zahvalnosti je diskutabilna, ali mesto koje se danas zvanično uzima kao mesto održavanja prvog Dana zahvalnosti je američki grad Plimut u saveznoj državi Masačusets 1621. godine.

Praznik je zvanično uveden 1789. godine na preporuku predsednika Džordža Vašingtona i odobrenje Kongresa. Kasnije, 1941. godine predsednik Ruzvelt potpisao je zakon kojim se i zvanično uspostavlja Dan zahvalnosti kao praznik koji se proslavlja četvrtog četvrtka u novembru u znak sećanja na dobrotu Indijanaca i prvu zajedničku trpezu dva naroda.

U stvarnosti, evropski doseljenici su vrlo brzo zaboravili na dobrotu starosedelaca američkog kontinenta i počeli su nemilosrdno da ih istrebljuju. Čitava plemena - ratnici, stari, žene i deca, zajedno sa njihovim domovima su nestajali u plamenu "vatrenih štapova" koje su "bledoliki" doneli sa sobom.

Foto: Wikipedia

Čak i u retkim slučajevima, kada doseljenici nisu napadali Indijance i oduzimali im teritorije, domoroci su umirali jer su Evropljani sa sobom doneli viruse i bolesti koje su desetkovale Indijance.

Nepoznato je koliko je američkih starosedelaca živelo na američkom kontinentu u trenutku Kolumbovog dolaska. Procene se kreću od manje od 10 miliona do više od 100 miliona. Danas ih u SAD ima manje od 3 miliona i uglavnom žive u rezervatima ili su potpuno asimilovani.

Pogledajte video:

(Telegraf.rs/ Izvor: dnevno.rs)