ŠTA JE NA ONOM SVETU? 5 naučno-fantastičnih objašnjenja raja i pakla (FOTO) (VIDEO)

Strah od nepoznatog posle smrti je verovatno najsnažniji uzročnik postojanja vere i glavni faktor uspeha religije, jedine ideologije koja je preživela sve duge milenijume civilizacije, milenijume kroz koje se menjala, ali uvek, uvek ostajala suštinski ista.

Preporučujemo

I uvek u svojoj osnovi pokušavala da odgovori na jedno pitanje: šta se dešava nakon što prestanemo da dišemo, nakon što srce prestane da nam kuca?

Evo nekih naučno-fantastičnih odgovora na taj večiti problem koji je imao najdublji zamislivi uticaj na nas kao vrstu i na svet kakav smo oblikovali za sebe.

1. KOMPJUTERSKA SIMULACIJA

Zamislite da je sve što nas okružuje puka iluzija, da ništa nije stvarno, da je celokupni naš doživljaj sveta lažan. Zamislite da smo kompjuterski programi koji funkcionišu unutar nekog operativnog sistema koji smisleno stvara osećaj naše svesti i prikladne realnosti u kojoj se manifestuje.

Umetnička ilustracija pod nazivom "Do beskaja i preko: Ovo je život posle smrti". Foto: Flickr/new 1lluminati

Naša smrt? Puka deinstalacija programa, u kom slučaju je u pitanju kraj bez ičega što sledi posle njega. A možda je naša smrt samo stavljanje programa na "sleep mode"; u tom slučaju, raj je čisto i večno "ajdlovanje", odnosno "lenstvovanje" softvera.

Ko je tvorac programa? Ko je napisao program? Bog. Ko god on bio. Možda dokoni haker u stvarnom svetu unutar koga se nalazi superkompjuter na kome je operativni sistem.

2. BAKTERIJA

Zamislite da je čitav naš univerzum zapravo bakterija na petri ploči u frižideru naučnika koji se bavi nekim svojim istraživanjem.

Unutar te bakterije - koju je naučnik zasadio pre nekih 14 minuta a koji se nama čine kao 14 milijardi godina jer smo mnogo mali - razvio se život, ali tvorac univerzuma pojma o tome nema jer ne poseduje dovoljno moćan mikroskop. Zbog toga što nas drži u mraku nama se čini da smo okruženi tamom.

Religija je nastala kada je pre par sekundi u njegovom svetu otvorio vrata od frižidera da izvadi jogurt (pošto je u pitanju siromašni naučnik kojem je laboratorija u garaži), dok je razgovarao sa ženom.

Naši preci su čuli taj glas i shvatili da slušaju gospodara svetova, svesni da može da nas uništi ako to bude želeo. Šta više, on to i planira da uradi za nekoliko minuta.

Ako je ovo istina, onaj svet smo umislili podstaknuti čudesnim glasom koji je dopirao sa nebesa. Zapravo, postojanje onog sveta zavisi od toga da li postoji onaj svet u svetu u kome se nalazi petri ploča.

Foto: Flickr/Alberto

Ali, ako bi ovo bila istina ili ako je to uopšte moguće, postoji pitanje koje je zanimljivije od pitanja o onom svetu.

Ako je naš univerzum bakterija na petri ploči nekog naučnika, šta ako su bakterije u našim telima zapravo univerzumi u kojima postoji život baš kao naš? Šta ako se to proteže u beskonačno? Šta ako i u tim bakterijama/univerzumima u nama postoje bakterije/univerzumi u kojima postoje bakterije/univerzumi u kojima postoje bakterije/univerzumi u kojima postoje bakterije/univerzumi...?

3. DOBAR MATRIKS

Svi znamo za čuveni film koji je najuspešniji SF serijal sa prelaza u treći milenijum, i svi znamo da smo u tom svetu eksploatisani u kapsulama u kojima nas veštačka inteligencija drži zatočene i nakačene na aparate preko kojih smo svi uvezani u računarsku mrežu sa operativnim sistemom koji stvara iluziju realnosti, a sve da bi (veštačka inteligencija) žnjela naš bioelektricitet kojim se pokreće.

I svi znamo da to nije dobro.

Ali, šta ako je to formalno tako, ali suštinski različito, šta ako nismo eksploatisani već nas nakon "smrti" (a zapravo buđenja iz virtuelne stvarnosti) čeka nagrada ili kazna, u zavisnosti od toga kako smo se ponašali?

U tom slučaju hrišćanski koncept dizanja iz mrtvih dobija svoje naučno-fantastično objašnjenje.

Da, neki od vas će sada reći da je to samo varijacija ove prve ideje o kompjuterskoj simulaciji, ali je razlika dramatična, budući da smo u prvoj mogućnosti koju smo u ovom tekstu naveli puki kompjuterski program, dok u ovom slučaju stvarno telesno postojimo nakačeni na mašine.

4. ZLI MATRIKS

Foto: Flickr/darkday

Da li je potrebno da vam crtamo šta ovo znači? Dozvolite nam da ponovimo prvi paragraf prethodne tačke:

"Svi znamo za čuveni film koji je najuspešniji novi SF serijal sa prelaza u treći milenijum, i svi znamo da smo u tom svetu eksploatisani u kapsulama u kojima nas veštačka inteligencija drži zatočene i nakačene na aparate preko kojih smo svi uvezani u računarsku mrežu sa operativnim sistemom koji stvara iluziju realnosti, a sve da bi (veštačka inteligencija) žnjela naš bioelektricitet kojim se pokreće".

Život posle smrti u tom nesrećnom sticaju okolnosti traje samo koliko i put kroz one cevi do kasapljenja i hrane za ostale ljude nakačene na virtuelnu realnost.

5. MULTIVERZUM

Teorija mnogih univerzuma koji istovremeno i paralelno postoje jedni pored drugih je naučna teorija, ma koliko nama delovala neverovatno.

Po njoj, plastično objašnjeno, svaki put kada se nađemo u situaciji da recimo odemo u prodavnicu zdrave hrane, ili da ne odemo, univerzum se cepa, pa nastaje jedan univerzum u kome nismo otišli u prodavnicu zdrave hrane i jedan univerzum u kome jesmo.

Drugim rečima, sve što može da se desi ili je moglo da se desi, dešava se ili se desilo, ako ne u našem univerzumu u kome vi čitate ovaj tekst, a onda u nekom paralelnom kojih ima bezbroj. Šta više, postoji univerzum u kome mi jesmo napisali ovaj tekst, i drugi u kome nismo. Postoji jedan univerzum u kome vi čitati ovaj tekst, i jedan u kome ga ne čitate.

E, taj skup bezbroj paralelnih univerzuma se naziva multiverzum.

Čuveni Jungov eksperiment, od strane pojedinih se naučnika uzima kao dokaz postojanja paralelnih univerzuma, mada su interpretacije tog neverovatnog ogleda različite i ne postoji ni njegovo opšte prihvaćeno objašnjenje niti slaganje o njegovim konsekvencama.

Jungov ogled je zapravo šokantan sam po sebi: ako lansirate jednu subatomsku česticu ka ploči na kojoj postoje dva proreza, i posmatrate ceo događaj, čestica će ući ili kroz prvi prorez ili kroz drugi. Ali, ako okrenete glavu i ne gledate šta se dešava, čestica će se ponašati kao talas i proći će kroz oba proreza.

Da li čestica zna da je posmatramo? Kako bi mogla da zna? Kako je uopšte moguće da se ponaša drugačije samo zato što je mi gledamo? Da li čestica ima svest? O ČEMU SE TU RADI?

Podstaknut ovim, američki naučnik Robert Lanca spojio je nekoliko stvari i predložio koncept biocentrizma koji kaže da je život od centralne važnosti za biće (u filosofskom smislu), realnost i kosmos, te da je svest ono što stvara univerzum, a ne obrnuto.

Možda je univerzum u kome mi živimo samo jedan od mnogih koji postoje paralelno u multiverzumu. Foto: Flickr/Jamie

- Ono što vidite ne bi moglo da bude prisutno bez vaše svesti. Naša svest je ono što daje smisao svetu - objašnjava Lanca i dodaje da ako je istina da se sve što može da se desi ujedno i dešava, onda ni smrt ne može da bude drugačija.

Po njemu, kada "umremo" u ovom univerzumu, naš život se pretvara u "večni cvet koji se vraća cvetanju u multiverzumu". Moglo bi se reći: kada se naš život ugasi u ovom univerzumu on nastavlja postojanje u nekom drugom, na način sličan ili različit ovom kakvim ga mi znamo. U svakom slučaju, ni život ni smrt nisu realni u nama shvatljivim kategorijama.

Kako Jungov eksperiment dokazuje Lancine reči? Pa, ponašanje čestice se menja u zavisnosti od naše percepcije i svesti. To bi moglo da znači da "realnost" sama po sebi ne postoji.

Navešćemo jednu varijaciju ove hipoteze.

Žena stoji ispred umetničke skulpture "Multiverzum". Foto: Flickr/Victoria Pickering

Naime, ako je ovo tačno, život kao takav bi se mogao izjednačiti sa dušom. Sada mislimo da je telo realno, a duša samo koncept. Ali, šta ako je obrnuto? Šta je ako je zapravo duša realna a telo koncept? Šta ako je telo zapravo virtuelni konstrukt naše duše koja spava tokom svog probnog perioda, a ono što mi mislimo da je smrt zapravo predstavlja buđenje u dimenziji koja je oslobođena formi?

U tom slučaju bi duša (odnosno život bez oblika), neograničena, ako je bila "dobra" možda dobila od tvorca multiverzuma svoj sopstveni univerzum u kome bi mogla da bude bog i da u njemu održava red. Recimo. A ako je bila loša, onda bi se možda ponovo uspavala i tako dok ne postane dobra. Ili bi je tvorac dezintegrisao.

Ova varijacija, ipak, možda ide van granica naučne fantastike jer pretpostavlja postojanje boga kao tvorca. Ili možda ne? Ko bi mogao da bude tvorac? Ostavićemo pružanje odgovora na to pitanje vama, u komentarima.

(K. H.)