U JEDINOJ SAČUVANOJ PESMI GAVRILA PRINCIPA spominje se BOGDAN ŽERAJIĆ. Ko je taj čovek?
"Al pravo je reko pre Žerajić, soko sivi, ko hoće da živi nek mre, ko hoće da mre nek živi", stihovi su jedine sačuvane pesme Gavrila Principa, koji su se našli i na njegovom spomeniku koji je Republika Srpska nedavno darivala Srbiji. Otkrivamo ko je Žerajić
Noć uoči atentata na Franca Ferdinanda Gavrilo Princip je, praćen mesečinom i žarom u grudima, zagazio na sarajevsko groblje. Hodajući dobro poznatom, neutabanom, putanjom obreo se pred grobom Bogdana Žerajića. Položio je cveće.
Preporučujemo
DUŠAN KOVAČEVIĆ OTKRIO VELIKU TAJNU PATRIJARHA PAVLA: A koja je uloga Bate Stojkovića u ovoj priči?
28. JUN KAO SUDBINA: Da li bog Svetovid već hiljadu godina pokušava nešto da kaže Srbima?! (FOTO) (VIDEO)
KO JE BIO BOGDAN ŽERAJIĆ I ZAŠTO JE PRINCIP DOŠAO BAŠ NA NJEGOV GROB
Četiri godine pre atentata, dakle 15. juna 1910. godine, Sarajevom je odjeknulo šest krvavih pucnjeva, od kojih je pet bilo namenjeno poglavaru BiH, Marijanu Varešaninu.
Ispalio ih je Nevesinjac Bogdan Žerajić, očajan zbog aneksije Bosne i Hercegovine, a pucnjima na "slugu tuđina" želeo je da okonča agoniju u kojoj se našla BiH. Pet metaka je ispalio u smeru Varešanina, koji se zateturao.
Bogdan je pomislio da je pogodio Varešanina, te je okrenuo pištolj ka sebi i ispalio šesti metak. Bio je koban.
Varešanin je, kako se tada pričalo po sarajevskoj čaršiji, pritrčao mrtvom Bogdanu i šutnuo ga. Procedio je kroz zube: "Đubre!".
Vest o atentatu protutnjala je do Beča. Nadvojvoda je odmah čestitao Varešaninu na "preživljenoj sigurnoj smrti". Ali u Bosni i Hercegovini se Bogdanov čin neumorno prepričavao. Bio je prvi i jedini koji je dao život za ideju o oslobođenju. Polako ali sigurno je poduhvat Bogdana Žerajića prevazišao okvire gimnazijalskog govorkanja, te je sva omladina okupljena u Mladoj Bosni u tom atentatu videla ostvarenje svojih težnja.
Njihova potreba da se oslobode tuđinske vlasti bila je nezadrživa, a Bogdan je pokazao kako je to moguće - atentatom po ceni sopstvene smrti. Istoričari danas skreću pažnju na stanje u Evropi u to vreme, aludirajući na to da su atentati bili česta pojava i prihvaćena norma u borbi protiv neistomišljenika.
ŠTA SE DESILO S BOGDANOVIM TELOM I KO MU JE ODSEKAO GLAVU
Bogdanu su, kako se pričalo, sarajevski policajci odsekli glavu jer su verovali da sve ubice imaju neki defekt. Njegova glava nalazila se u Kriminalističkom muzeju u Sarajevu, gde je istraživana, a obezglavljeno telo je sahranjeno na neobeleženom mestu u sarajevskom groblju u kom su počivale skitnice i samoubice. Bogdanova glava je kasnije, kako se moglo čuti, nađena u muzeju i sahranjena sa ostatkom tela. Njegova sudbina često se u novije vreme poredi s pesmom "Obretenije glave Kneza Lazara".
MLADA BOSNA JE U BOGDANU VIDELA SVOJ SPAS. GAVRILU JE BIO UZOR
Žrtva Bogdana Žerajića je postala simbol otpora prema austrougarskoj vlasti i motiv borbe za ujedinjenje Južnih Slovena i Srba.
„Osećam svu tegobu položaja u kome se nalazimo. Bedno je naše stanje. Duh je okovan u okove opšte volje. Sve što je bilo veliko i sveto, pravo istinito, sve je umuklo“, otvorio je Bogdan dušu prijatelju neposredno pre nego što će dati život za ideju o oslobođenju.
SUĐENJE GAVRILU PRINCIPU 1914. GODINE - KLIČE BOGDANU
Neraskidiva veza između Bogdanove žrtve i Principa odjeknula je na suđenju 19. oktobra 1914, kada je pročitana Gaćinovićeva brošura o Žerajiću "Smrt jednog heroja", za koju se smatralo da je uticala na delo optuženog Principa:
„Uprkos svojoj porobljenosti, srpski narod pokazuje znake života. Njega izražavaju mladi Srbi koji izazivaju duhovnu revoluciju. Ima mnogo tih mladih ljudi koji žrtvuju svoje živote za zajednički cilj. Oni pripovedaju revoluciju novih, promenjenih ideja, stvara se nova svetla etika, etika umiranja za ideju, za slobodu. Za ovu svetlu ideju krv Bogdana Žerajića prolila se sarajevskim ulicama...“. Na to je Princip uskliknuo: „Živio Žerajić! Živio!“
Tim povikom bilo je odveć jasno da je Bogdan uveliko postao legenda i nepokretni pokretač velike ideje.
PESMA GAVRILA PRINCIPA
"Al pravo je reko pre Žerajić, soko sivi, ko hoće da živi nek mre, ko hoće da mre nek živi", stihovi su jedine sačuvane pesme Gavrila Principa, koji su se našli i na njegovom spomeniku koji je Republika Srpska nedavno darivala Srbiji. Navodno je te stihove Princip urezao dok je čamio u zatvoru, a pesma ide ovako:
Tromo se vreme vuče/I ničeg novog nema/Danas sve ko juče/Sutra se isto sprema.
I mesto da smo u ratu/Dok bojne trube ječe/Evo nas u kazamatu/Na nama lanci zveče
Svaki dan isti život/Pogažen zgnječen i strt/ Ja nijesam idiot/Pa to je za mene smrt
Al pravo je reko pre Žerajić soko sivi/Ko hoće da živi nek mre/Ko hoće da mre nek živi.
(Telegraf.rs /S. Ž.)
Povezane vesti
Predložen jednomesečni pritvor za ministra Bojana Bošnjaka
Engleska plemkinja, humanitarka i heroina Ledi Lejla Pedžet: "Teško će mi pasti ako me moji Srbi zaborave"
Kada je završio pesmu na sredini koncerta, publika je krenula da odlazi
<% post.title %>
Tužilaštvo predložilo pritvor za ministra Bojana Bošnjaka
Video: Radnika milimetar delio od smrti: Sam Bog ga je pogledao
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Više sa weba
Priče sa Weba
Kada je teolog iz Zvornika ugledao prizor ispod bankomata, odjurio je prvo u banku, pa u policiju - zbog onoga što je učinio aplaudira mu ceo Balkan
Fotografija dnevnog boravka iz stare Jugoslavije izazvala lavinu reakcija: "Sve je ostalo isto i nakon 45 godina"
Slika iz autobusa koja je rasplakala Srbiju: "Otac ovako izgleda – nesavršen, ali sa srcem većim od veka!
Vladimir Žerajić
Slava Vidovdanskim herojima !!! Unuk Bogdana Žerajića.
Podelite komentar
Zoran
Sam pogled na momke iz mlade Bosne sve govori a pogledajte ove ostrašćene ružne njuške pandura Austrougarske monarhije.
Podelite komentar
Vladimir Žerajić
28. juna 1914. Gavrilo Princip je ušao u istoriju srpskog naroda kao heroj, a nama je trebalo 101. da mu podignemo spomenik. Ono šta je uradio Bogdan Žerajić 15. juna 1910., a nastavio Gavrilo Princip na Vidovdan 1914., a posle njih nastavili milioni patriota braneći svoju zemlju od tuđina i osvajača treba da nam je ponos i tu svetlu istoriju srpskog naroda treba da prenesemo novim generacijama, a ne da se stidimo što smo se borili za slobodu i slavu svog naroda! Slava Vidovdanskim herojima!!! Unuk Bogdana Žerajića.
Podelite komentar