IMA LI ŽIVOTA POSLE SMRTI? Pet eksperimenata za utvrđivanje ove večite dileme

Čovečanstvo već dugo muči pitanje života posle smrti. U nekim religijama pruža se odgovor, dok drugi često traže i primenjuju različite metode kako bi saznali da li je smrt zaista kraj svega. Evo nekih od najinteresantnijih i najintrigantnijih eksperimenata koje su ljudi sproveli kako bi rešili ovu nedoumicu.

Preporučujemo

21 gram

Ukoliko ste gledali film "21 gram", možda ste se zapitali da li ljudska duša zaista ovoliko teška. Međutim, ova teorija nije novijeg datuma. Dr Dankan MekDugal, fizičar iz Masačusetsa, sproveo je davne 1901. godine seriju eksperimenata kako bi dokazao da ljudska duša nema težinu, naravno u fizičkom smislu.

MekDugal je želeo da izmeri da li postoji značajna razlika u težini između pacijenata pre i posle njihove smrti. On je izmerio šest na smrt bolesnih pacijenata na industrijskoj vagi. Prema MekDugalovim beleškama, svih šest pacijenata je izgubilo otprilike 21 gram nakon poslednjeg izdisaja. On je takođe izmerio 15 pasa u istom eksperimentu i primetio da ne postoji razlika u težini.

Foto-ilustracija: Profimedia

Tako je MekDugal došao do zaključka da razlika u težini u stvari predstavlja težinu ljudske duše.

Koliko god interesantna ova teorija bila, ona nema nikakvu naučnu osnovu. Zapravo, samo jedan od njegovih pacijenata je izgubio 21 gram nakon smrti, a to se desilo zbog znojenja, koje nastaje jer pluća više ne hlade krv nakon smrti. Što se pasa tiče, oni nemaju znojne žlezde preko kojih bi mogli da odaju masu u vidu vode.

EVP

EVP, ili skraćeno Fenomen elektronskog glasa odnosi se na čudne zvuke koji se ponekad javljaju na elektronskim zapisima, a oni koji veruju u paranormalne pojave smatraju da su u pitanju glasovi preminulih. Zvuci se obično ne čuju u vreme snimanja, ali se čuju kada se snimci ponovo puste.

Foto: A.Nalbantjan, flickr/Alan Cleaver

Prvi čovek koji je pokušao da snimi svet duhova jeste američki fotograf Atila fon Salaj. Njegovi prvi eksperimenti su snimljeni na ploču od 78 obrtaja 1941. godine, ali na njima nije zabeleženo ništa značajno. Salaj je prvi put bio uspešan 1956. godine kada je počeo da koristi magnetofone. Među prvim porukama koje je snimio bile su "Hot dog, umetnost!", "Ovo je G!" i "Srećan Božić i Nova godina!".

Mnogi ljudi su pokušali da komuniciraju sa preminulima pomoću EVP-a, a neki su čak i napravili uređaje konkretno za tu namenu. Među poznatijima su Vilijam O'Nil i njegov Spirikom i Frank Sampšen sa svojom Kutijom za duhove.

Hudinijev tajni kod

Hari Hudini je uživao u tome da razotkriva lažne medijume, a njegovo neprijateljstvo prema njima je poticalo od neprijatnog iskustva koje je imao kada je pokušao da stupi u kontakt sa svojom pokojnom majkom, Sesilijom, uz pomoć žene ser Artura Konana Dojla. Ona i drugi vidovnjaci su Hudiniju preneli poruke za koje su tvrdili da ih je poslala njegova majka.

Hudini je primetio da su poruke suviše neobične da bi stizale od njegove majke. Za početak, poruke su bile na engleskom, iako njegova majka nikad nije govorila engleski. Medijumi su takođe pomenuli nekakve krstove iako je njegova majka bila jevrejskog porekla. Hudini je nakon toga zaključio da su sve slične seanse budalaštine.

Foto: Wikipedia/ Cropbot

Kako bi sprečio medijume da tvrde da su stupili u kontakt s njim nakon njegove smrti, Hudini je smislio tajni kod koji su znali samo on i njegova žena. Kod se sastojao iz deset nasumično odabranih reči iz pisma koje je dobio od Dojla.

Nakon njegove smrti, Hudinijeva žena je održavala seanse za Noć veštica deset godina zaredom. Nikad se nije pojavio.

Božija kaciga

Pronalazač Stenli Koren i neurolog Majkl Persinger su se udružili kako bi napravili Božiju kacigu. Uređaj se sastojao iz nekoliko kalemova prikačenih na najobičniju kacigu. Prema Persingerovim rečima, kalemovi stvaraju promenljiva magnetna polja koja dovode do "mističnih iskustava i izmenjenih stanja". Polja stvorena Božijom kacigom nisu ni blizu toliko jaka kao prilikom transkranijalne magnetne stimulacije, već poseduju jednaku jačinu kao i običan fen.

Ljudi koji su učestvovali u Persingerovom eksperimentu su naveli da su osetili prisustvo anđela ili preminulih rođaka, a jedan od njih je čak rekao da je video Boga. Upravo zbog toga su novinari prozvali uređaj Božijom kacigom. Persinger je zaključio da je četvoro od petoro ljudi osetilo neko prisustvo kada bi stavilo kacigu na glavu.

Foto: Profimedia/Alamy

Tim švedskih istraživača je 2004. godine pokušao da sprovede isti eksperiment pri kontrolisanim uslovima, ali bezuspešno. Oni su zaključili da su rezultati Persingerovog eksperimenta bili posledica podložnosti učesnika da poveruju u ono što treba da vide, a između slabih magnetnih polja i izmenjenih stanja svesti nije pronađena nikakva veza.

I pored toga, Persinger i njegov tim su razvili još jedan uređaj po imenu Oktopod. U pitanju je pojačivač raspoloženja i generator izmenjenih stanja svesti. Tim istraživača je testirao uređaj i otkrio da je on proizvodio isti efekat i kada je uključen i kada je isključen.

Reinkarnacija – Regresija

U pitanju je kontroverzni dokumentarac koji je 1983. godine napravio australijski psiholog, Piter Ramster, a koji je zasnovan na regresiji, to jest sećanju, prošlih života putem hipnoze.

Njegovi eksperimenti su došli do nekih veoma interesantnih detalja. Jedna od pacijentkinja se setila svog prošlog života iz vremena Francuske revolucije.

Ona je pod hipnozom tečno govorila francuski i sećala se mesta koja više ne postoje. Mesta, kojih se ona setila, postoje na starim mapama i u dokumentima kojima nije imala pristup pre eksperimenta.

(Telegraf.rs / Izvor: Webtribune.rs)