RUSIJA I HITLER BRATSKI POČELI RAT: Istorijska lekcija koju ne smemo zaboraviti (FOTO)

Uprkos tome što je Sovjetski Savez iz Drugog svetskog rata izašao kao pobednik na "strani dobra" (ili tačnije, na strani manjeg zla) i uprkos tome što su njegovi uspesi u najmonstruoznijem konfliktu koji je svet ikada video zapamćeni po porazima koje je naneo Nemačkoj, sa sve rušenjem i zauzimanjem Berlina 1945. godine, prva socijalistička država u istoriji nije na isti način rat i počela.

SSSR - koji su tokom celog njegovog postojanja kolokvijalno i delimično ispravno nazivali Rusijom usled činjenice da je Rusija bila ubedljivo najveća savezna republika, Rusi daleko najbrojnija etnička grupa a ruski jezik zvanični (kao što se Velika Britanija često naziva Engleskom) - u rat je ušao na strani Adolfa Hitlera.

Preporučujemo

Premda ovo nije nepoznanica, toliko se često zaboravlja i zanemaruje da je ljude neophodno stalno i iznova na to podsećati. A valja se podsetiti i šta je to u praksi značilo.

Još jedna stvar: ondašnja Rusija nije promenila stranu iz principa, zato što je Hitler bio geopolitički manijak, ili zato što je njegova država bila oličenje zla. Ne, Rusija je obrnula ćurak samo zato što je Treći rajh na kraju i nju napao. Dakle, ne iz principa i ljudskih vrednosti, već iz nužde.

STVARANJE OSOVINE BERLIN-MOSKVA

Krenimo iz početka. 23. avgusta 1939. godine nacistička Nemačka i SSSR potpisali su u Moskvi Pakt o nenapadanju, koji je ostao upamćen kao Sporazum Ribentrop-Molotov, po imenima ministara spoljnih poslova koji su ga parafirali svojim potpisima.

Uprkos tome što je svetskoj javnosti predstavljen kao ugovor koji samo treba da zacementira mir u Istočnoj Evropi, sadržao je tajni protokol koji je ovu regiju Starog kontinenta podelio na nemačku i rusku sferu "uticaja", ako se uticajem može nazvati osvajačka podela tog prostora.

Šta je doneo taj tajni protokol? Pa, ovako. Rusiji je obećan istočni deo Poljske u kome su u tom trenutku živeli mahom Ukrajinci i Belorusi, a data joj je takođe i Letonija, Estonija i Finska, dok je Litvanija dodata nepunih mesec dana docnije, kada im je dat još veći deo Poljske.

Dodatna klauzula se ticala Besarabije, koja je u tom trenutku bila deo Rumunije (u vrlini činjenice da su je nastanjivali Rumuni), odnosno priključenja ove oblasti Moldavskoj SSR.

Nemačka je, na papiru, dobila samo zapadne delove Poljske.

Do potpisivanja pakta je došlo nakon što su propali pregovori između Moskve, Londona i Pariza o mogućoj trojnoj alijansi, pošto Zapad nije bio spreman da u tom trenutku jednostavno pokloni Staljinu zemlje koje nisu bile njegove za poklanjanje.

Sa druge strane, Berlin je na to bio spreman, ističući da sa Kremljem i Rimom deli jednu stvar: opoziciju kapitalističkim demokratijama Zapada.

Interesantna paralela sa sadašnjom situacijom možda se može naći u sino-ruskoj energetskoj alijansi i njihovom dubljem približavanju, nakon što su propali svi pregovori Vladimira Putina sa svojim kolegama iz Amerike i Evrope, u vezi sa ukrajinskom krizom.

Neki istoričari misle da je Staljin sa Hitlerom potpisao pakt da bi dobio na vremenu, te da je navodno bio ubeđen da je sukob između Nemačke i Rusije neizbežan, dok drugi napominju da za to ne postoje konkretni i neposredni dokazi.

Ono što se zna jeste da su Staljin i Ribentrop celu noć proveli u prijateljskom razgovoru, pričajući viceve o tome kako je Engleska slaba, pa su čak spominjali i to kako su britanske dućandžije "napunile gaće" zbog Antikominternskog pakta, tri godine ranije potpisanog od strane Nemačke i Japana, a kojim su se oni obavezali na političku podršku u slučaju rata upravo protiv Rusije.

Bilo kako bilo, Staljin je nekoliko dana kasnije naterao baltičke države da sa Moskvom potpišu sporazume o "uzajamnoj pomoći".

KAKO JE TAJNI PROTOKOL PRIMENJEN U PRAKSI

1. septembra 1939, dakle svega nedelju dana posle potpisivanja sporazuma, Vermaht je pokrenuo ofanzivu na Poljsku, pod parolom zaštite nemačke nacionalne manjine od "pobesnelih" Poljaka koji im prete i koji ih muče i ubijaju. Dva dana kasnije, Velika Britanija je objavila rat Nemačkoj, s obzirom da je garantovala Varšavi integritet i suverenitet. Pariz je uskoro ispratio London.

17 dana nakon što je Hitlerova soldateska otvorila Pandorinu kutiju koja će u sebe usisati oko 50 miliona ljudi, Crvena armija je izvršila invaziju na istočnu Poljsku i okupirala teritoriju do linije dogovorene u tajnom protokolu, ali je 11 dana kasnije ta teritorija dodatno proširena, a pritom je dodata i Litvanija na spisak iz pakta.

Novembra 1939. godine, nakon što nije uspeo da postavi marionetski komunistički režim u Helsinkiju, Staljin je naredio crvenoarmejcima da zakorače preko granice sa Finskom, čime su proširena ratna dejstva.

Međutim, hrabri Finci su se držali odlično u Zimskom ratu pa je potpisan mir kojim je Rusija dobila samo delić istočnih delova ove države, uz preko 200.000 ruskih gubitaka. Nikita Hruščov je decenijama kasnije priznao da su ruski gubici možda išli i do milion vojnika!

Verovatno užasno iznervirani zbog teškog poniženja u ratu sa Finskom, Rusi su početkom 1940. godine u Katinskoj šumi streljali krem poljske inteligencije i oficirskog kadra - preko 25.000 ljudi!

Dok su sredinom te godine nemačke trupe mlele francuske položaje, sovjetski NKVD je napao litvanske, estonske i letonske karaule, tvrdeći da su ugovori o uzajamnoj pomoći prekršeni.

Staljin je baltičkim republikama dao ultimatum od šest sati da se formiraju nove vlade, sa sve spiskovima ljudi i funkcija. Sovjetski kadrovi su potom počeli da vrše represiju nad građanstvom, u kojoj je stradalo ili otišlo u izbeglištvo 34.250 Letonaca, 75.000 Litvanaca i skoro 60.000 Estonaca. (Ako ste se pitali zašto su baltički narodi naciste dočekali kao oslobodioce i bili brutalni prema Rusima u toku rata, ovde treba tražiti odgovor, kao i u okupaciji njihovim zemalja od strane Ruske Imperije pre toga.)

Potom su organizovani izbori na kojima su smeli da se kandiduju samo ljudi odobreni iz Kremlja, a narodne skupštine formirane posle tih izbora istog su momenta zatražile da se priključe SSSR, koji je to ekspresno odobrio. Svaka sličnost sa događajima na Krimu (ni)je slučajna.

Oktobra 1940. Staljin je želeo da produbi partnerstvo sa Hitlerom te da pakt o nenapadanju pretvori u stalnu i pravu pravcatu alijansu na "obostrani interes", tražeći Tursku, Bugarsku, Rumuniju, Mađarsku, Jugoslavija i Grčku. Pregovori su propali jer je Ribentrop tražio da se Rusija obaveže da će fokus njene teritorijalne ekspanzije biti samo južno od svoje teritorije, dakle prema Indijskom okeanu.

Nedugo potom, Staljin je izjavio da će se Rusija pridružiti u punom kapacitetu Trojnom paktu ako Nemačka odustane od aktivnosti u ruskoj sferi uticaja, dakle istočnoj i jugoistočnoj Evropi. Adolf Hitler je odmah izdao tajnu unutrašnju direktivu da se počne sa planiranjem invazije na Rusiju.

13. aprila 1941. godine Moskva je potpisala pakt o neutralnosti sa Carskim Japanom, u nadi da će time demonstrirati svoje bratske namere prema Nemačkoj (premda nije mislio da će Japan ispoštovati ugovor, Japan to jeste uradio, što je Rusiju spasilo da se ne nađe između čekića i nakovnja i da bude potpuno uništena), ali kocka je već bila bačena.

Ostatak priče znate. Treba međutim podsetiti i na to da je Vladimir Putin nedavno rekao kako u ovom paktu između Staljina i Hitlera nije bilo ničega lošeg.

(L. B.)